Можда је једини Танасије Младеновић успео да савлада себе и да јавно каже: „Ми српски комунисти издали смо свој народ”

....Зашто су идеолошке деобе код нас биле тако снажне и тако трагичне?
Моја књига је напуњена побуном и заборавом. Деобе у Другом светском рату, које су изазвали Брозови људи, разориле су наше и духовно и физичко биће. Што је најстрашније, целокупна НОБ литература, сем Ћопићевог „Пролома”, лагала је и о нашем страшном полому. У мојим књигама деобе имају две обале, и Морава и Морача имају по две обале. Ни сам не знам откуда толика мржња победника према пораженима. Можда зато што су победници убили Бога, јер кад нема Бога све је дозвољено.
Читаву причу сагледавате из угла поражене стране?
Моја мајка ме је сачувала од освете и мржње, у мојим делима ујамљени опраштају онима који су их јамили и сматрају да је теже онима који бацају у јаме него ујамљенима. Нажалост, победници се никад нису кајали. Можда је једини Танасије Младеновић успео да савлада себе и да јавно каже: „Ми српски комунисти издали смо свој народ”. Не знам ниједног победника, нити интелектуалца, нити обичног сељака из страшне победничке армије да се покајао. Због Младеновића, великог песника, моја мајка је срећна што се њен син не свети, већ сведочи. Када сам био у Паризу видео сам у „Монду”, поводом неке од годишњица европских логора, да нигде не помињу Јасеновац. И поема Ивана Горана Ковачића „Јама” живела је кратко после Другог светског рата, и њу су „ућуткали”, а поема „Јама” је –  Јасеновац....

извор: Политика, Кад нема Бога све је дозвољено понедељак, 11.01.2010. у 22:00