По.Рт.Ал │Сазвежђе З — ПОЧЕТНА...УНАКРСТ ДИВЉИНОМ ПЛАНЕТЕ И ПУСТИЊАМА ЛОКАЛНИХ МЕРИДИЈАНА
Београд, 27. септембар 2018 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су данас отварању изложбе слика „Уметност која чека правду - 5.октобар 2000.“Која је одржана у Дому Народне скупштине Републике Србије.Изложбу слика су отвориле председница Народне скупштине, г-ђа Маја Гојковић и директорка Историјског музеја Србије, г-ђа Душица Бојић.
„Одавде нема назад. И у добру и у злу, држава Србија ће увек бити уз свој народ. Хвала вам што чувате и браните српско постојање на Косову и Метохији, што не одустајете, што гледате у будућност – нашу, српску и Србије, али и неопходност нашег заједничког живота с Албанцима, јер без тога не би било ни тог нашег сутра. Много сам пута долазио на Косово и Метохију. Готово увек, бирао сам тренутке када вама, који овде живите, није било лако, или вам је било много теже од нас у Београду, Крагујевцу, Нишу. И не знам да ли је било теже 1998, 1999, 2000, 2004, 2008. или данас, али сам увек својом дужношћу сматрао да, онолико мало колико могу, покажем да сам с вама и да разумем кроз какву муку и чемер свакога дана пролазите. Данас као председник Србије имам већу одговорност него раније”, рекао је председник Вучић, док се Косовском Митровицом проламао аплауз, вијориле српске и заставе рудара, а на лицима људи видело олакшање после бројних напетих месеци у којима су једини спас видели у подршци званичног Београда.
Аплаузом су поздрављене и поруке Вучића да ћемо „и у добру и у злу увек бити уз вас, али и да вам кажем истину о нашој тешкој позицији”.
Он је додао да су „Срби гинули за Книн, за Сарајево, за Приштину” а да се „у Книну вијори шаховница које тамо никада није било, у Сарајеву је број Срба педесет пута мањи од онога који је био, а у Приштини живи свега неколико Срба”.
„И пре скоро тридесет година, недалеко одавде, стотине хиљада људи, а Слободан Милошевић је тада био довољно велик да их у том броју окупи, на Газиместану, дочекало је крај његовог говора, чувеног или нечувеног, зависи од тога ко га и зашто тумачи, сећате ли се како? Певали су хорски ’Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала’. Три рата се помињу у тој песми. А онда смо их имали још. Не својом, али не искључиво и туђом кривицом”, навео је Вучић.
Према његовим речима, данас, без капи крви, постали смо већи јер Србија после много година, а не бије се ни с ким, улаже у живот, а не разбацује га около, деца нам расту а не сахрањујемо их после бомбардовања и ослонили смо се на знање и рад, а не на пушке. Вучић је додао да данас имамо своје место у свету и сваког дана смо све угледнији и уваженији и у Бриселу, али и Пекингу, Берлину, Паризу, Вашингтону „и, наравно, Москви”.
„И хвала нашим пријатељима из Русије који су били политички уз Србију и када нико други није”, рекао је Вучић, чије су речи испраћене аплаузом.
