Translate

Укупно приказа странице

САЗВЕЖЂА

САЗВЕЖЂА ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Документациони центар | Сазвежђе З

Документациони центар | Сазвежђе З
ГОЛУБИЦЕ У СУНЧЕВОМ СПЕКТРУ

ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ, АЛИ ДЕЛУЈУ И ДАЉЕ КАО ТИХА ВОДА

БОГОМОЉКА:Филмски канал

БОГОМОЉКА:Филмски канал
БОГОМОЉКА:Филмски канал, - Посвећено обнови, и ономе што је - као богомољка мужјака - гута, за време парења

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Приватна дигитална библиотека. Обавезна ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Академија ФЕНИКС

Академија ФЕНИКС
Првих десет чланова уредништва скоро ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ фактички су оснивачи НОВОГ Друштва "ДИБИДрУС" и Академије ФЕНИКС..

Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З

FLAG COUNTER

Flag Counter

РОД РОМАНОВИХ

РОД РОМАНОВИХ
Кнез Андреј Андрејевич Романов, глава Рода Романових

RS 1 TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)

RS 1 TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)
Милан Видијевић Настав епизоде о АТЛАНТИДИ

НАШЕ ПРИЧЕ

НАШЕ ПРИЧЕ
Избор.Преглед

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
књижевни лист

среда, 14. новембар 2012.

Konačan raspis / Radivoj Šajtinac





MODRI  GOSTI


Ipak je  neizlečivo
Ne samo  nečitko i nejasno
Uporan i urođen pogled ka ledenoj šumi
Sva nam je radost kad prestanu bolovi
A nema razgovora

Iz daleka tako modri a bliski
Tako uočljivi da se otope na prečac
Ko zna dal ih imamo
Dok tako kaplju i prolaze

Njihovo nije nebo carsko
Ni obratno
Oku jasni srcu teški
A očajnički ih lekovito i studeno
Van svih reči
zamišljamo i zamišljamo

prizor sa peka




KONAČAN  RASPIS


Oglasio se,raspisao,javio
Veliki orfički sekretar
Naš opšti dvojnik
Odvojio se od mahagonija,razmaknuo granje mirte
Potkresao čempres,očima upro u beli papir
Još suv ,peščano čist i
I surovo dobronameran,bez šifri i uvijanja
 Odan i namenjen svima, bez razlike
Kako onima koji
Sklopiše tom
 Tako i onima  koji još drhte ispod
Započetog naslova
I u rukopisu zvučan i u glasu čitak
Nedostižan kao uvek
Javlja

Da ne počinjemo,


On je umesto svih nas
podlegao tom izazovu i evo Ga
 zna šta znači taj vrhovni umor
Njegova britka potkožna tetovaža
On nosilac patnje,izabranik greha
I  božansko čedo posledice

Poručuje da se teme uzalud ponavljaju
Da  ni antičko nije čisto ako mu se toliko priđe
Sve vek po,vek ,milenium po mileninum,
Da  je paleolitski puž metafore isčezao
Božanski mu prazna kuća
Toliko prazna od nevremena,
 da je sad čisti tajac
spasonosno otkriće i da  nema više
poezije ,sve  je ishod samoproglašenja
pa i Njegov nagon za ovim potresima

Treba  Ga ,piše sresti
Obići i pokriti lišćem
Beljim od dostavljenog papira
I ako se setimo
Doneti koju naoru ili kintu
Nešto s ikonostasa,nešto iz sefa
Tek da ne ugine tako
Svežrtovni
Da  pošteđen bude višnjih intriganata
Kojima ništa  nije sveto
Sred ovog pevanja i umiranja 



_____________  Miroslave
odoh na mali odmor reklo bi se od SVEGA
jer SVE je u iscekivanjima, obmanama,obecanjima, zebnji,sumlji i rukoisdu
mozda je tako i najbolje
konacna pobeda poezije je njen povratak medju  licne stvari
evo jos dve pesme sa severa  Iscezavajuceg Banata
Tebi i Aci steze ruku r sajtinac

петак, 14. септембар 2012.

Место под сунцем / Владимир Јагличић




Ненаду Милосављевићу

1

Јура је ушао у моју собу сав свечан, као упарађен.
- Да частиш!
Опет, помислих. Јура је увек имао неки разлог због којег бих га частио.
Упитно га погледах.
- Нашао сам ти ухљебије!
- Ја имам ухљебије, Јура - рекох тужно - Добро знаш да га имам. Већ сутра хватам аутобус за Варварин. Као и толико пута пре тога.
- То што си имао до данас, окачи мачку о реп. Имам прави посао за тебе!
Одиста, да ми је лако на послу - није. Већ другу годину, скоро сваког трећег или четвртог понедељка, седам у аутобус и путујем шездесетак километара, до Варварина, а онда преседам у сеоски аутобус, до села Пречице, и свог радног места. Бити професор српског језика и књижевности у Пречицама код Варварина, одиста је посао који су многи окачили мачку о реп. То јест, не пада им на на крај памети да тамо траже ухљебије. Остају у граду, радије и гладујући, него се отискујући на село. А ја сам се отиснуо. Морао сам. Наша је породица сиромашна. Отац је пензионер, мајка је изгубила посао, живимо на периферији града, мој млађи брат се још увек школује, у кући често недостане новца не само за кирију, него и за храну. Они очекују помоћ од мене. Нико ми то није рекао, али код нас се много тога подразумева: не мора се говорити. Реч је о месту, о сопственом месту на свету. Мораш пронаћи своје место, место у простору, док га има, у времену, док ти је време. После је касно.
- Какав посао имаш за мене - запитах.
Он ми се скоро унесе у лице. Осетих да већ воња на пиво.
- Постоји место. У прељинској школи. Проверено.
Помислих: како је то могуће? Колико пре месец дана био сам у прељинској школи, код директора, на разговору. Сва места су попуњена. Никаквих прилика за посао неће бити још две до три године, тек тада двојица старијих колега одлазе у пензију. Зар ми и сам Јура, пре неколико дана, кад смо пили пиво у кафаници, није рекао:
- Знаш, код нас нема никакве економске обнове, нити истинске тржишне производње, нема ни нових радних места. Код нас је једина економска конјуктура у томе да се стално воде ратови. У ратовима изгине један број радно способних становника, и затим следи попуна упражњених радних места.
Насмејао сам се толикој суровости у којој је, на жалост, било истине.
- Али има једна, по тебе утешна ствар - рекао је, тада Јура. - Нас су Американци бомбардовали осиромашеним уранијом. Много наших људи помреће од неизлечивих болести. Испразниће се број радних места. У томе је једина шанса младог нашег нараштаја.
Јура је професор хемије, зна о чему говори. Не једном ми је наводио ужасан податак да су сви радници наше војне фабрике који су рашчишћавали рушевине после НАТО-агресије у пролеће 1999. године, кад су Американци и њихови савезници погодили нашу фабрику, до једнога, умрли од

понедељак, 5. март 2012.

Нова књига Добрице Ћосића – "Босански рат"


„Босански рат“ Добрице Ћосића

Нова књига угледног српског писца, члана УКС  Добрице 
Ћосића – "Босански рат", у издању београдског "Службеног
 гласника", биће представљена у уторак, 6. марта, у 19 часова, 
у београдском Дому омладине.
Како истиче издавач –  писац, иначе некадашњи председник 
СР Југославије, у књизи даје одговоре на питања шта се заиста 
догађало преко Дрине и како је створена Република Српска. Ћосић,
као непосредни сведок и политички учесник у тим историјским збивањима, 
у својој новој књизи говори о политичким притисцима, уценама, договорима 
иза затворених врата, неприхватљивим понудама, гордостима и предрасудама, 
памети и фанатизму, херојству и издајама, неоствареним плановима и пропуштеним 
шансама, Дејтонском споразуму и миру.
На промоцији књиге "Босански рат", уз аутора, говориће и проф. др Дарко Танасковић,
 Владимир Кецмановић, Марко Крстић и Драгослав Бокан.

четвртак, 1. март 2012.

Mehmed-paša Sokolović Miljenik Fortune ...


Srpske zablude:


Mehmed-paša Sokolović

Miljenik Fortune 
Mehmed-paša Sokolović, veliki biser u ogrlici Otomanske imperije 16-og veka, imao je sreću ili nesreću da dogura do titule Velikog vezira (danas premijer vlade). Svetlost i tama. Te dve suprotnosti dominiraju njegovim životom. Sve je u naglašenom kontrastu; nepoznata godina rođenja (oko 1505-e), pa je hroničari utvrđuju po poznatom datumu smrti 11. 10. 1579. godine; učio za kaluđera – postao veliki musliman; rođen kao anoniman Srbin – umro kao glasovit Turčin. Jedno vreme, praktično upravljao Imperijom od koje je drhtala Evropa, ali svestan da je dogurao samo do časti najbližeg sultanovog roba. Sokolović, porodično ime ovog tragičnog junaka, asocira na pticu. Soko je simbol viteštva i junaštva. Da ste ptica, šta biste izabrali: „kavez sa puno hrane, ili nebo sa malo mrvica". Naravno, ima dresiranih sokolova koji gazdi donesu veliki plen da bi dobili komadić mesa, uz to su poslušni i odani.

Ptica u kavezu

Put do kaveza Sokolović je prošao, kao i mnoga hrišćanska ( čitaj srpska) deca kroz poznati „Danak u krvi". „Izabrani dečaci", piše Andrić u romanu „Na Drini ćuprija", „otpremani su na malim bosanskim konjima, u dugoj povorci dalje. Na konju su bila dva pletena sepeta, kao za voće, sa svake strane po jedan i u svaki sepet po jedan dečak…" Istrgnuti od roditelja kao desetogodišnjici, dečaci su odvođeni u Carigrad, gde su kroz specijalne metode vaspitavanja pretvarani u janičare. Najbolji među njima ostajali su u dvorskoj službi, a ostali raspoređivani kao vojnici u prestonicu i pokrajinske garnizone. .....

Канал ЗАВЕТИНЕ

Шта народ прича?

Шта народ прича?
Слушате ли? ослушкујте мало боље, пажљивије...

СОЛЖЕЊИЦИН

СОЛЖЕЊИЦИН
Александар Солжењицин. СТВАРАЛАЧКО НАСЛЕЂЕ. Званична група одељења за проучавање заоставштине Солжењицина Дома руске дијаспоре

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН
Произведения Все тексты представлены в последней прижизненной авторской редакции и являются наиболее полными и точными версиями произведений А.И. Солженицына

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА
Eko Svetlo: EM TEHNOLOGIJA - ČUDO IZ RUSIJE ZA SPAS SRBIJE