...
Душан Миловановић
Поводом Дана Музеја примењене уметности 6. новембра у 19 часова у просторијама овог здања академик Динко Давидов отвориће изложбу „Ризнице манастира Хиландара”, аутора Душана Миловановића. Изложба и двотомни каталог (за сада је одштампан само први том) настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Овогодишњи објављени први том је, у ствари,уводна свеска у којој је представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили.
Изложба која ће трајати до 15. јануара 2009. састоји се из више делова: документарне изложбе о хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција, који се стилски,временски или по другим основама везује за хиландарске ризнице; сегмената који су посвећени различитим видовима фактографије у вези са манастиром; посебног дела посвећеног обнови Хиландара, а ту је и оригинални материјал пореклом са Свете Горе и из Хиландара. Посетиоци ће моћи да виде десетак рукописних књига (јеванђеља, минеји, зборници) из Хиландара, које се данас чувају у Српској академији наука и уметности, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије… Биће приказани и драгоцени предмети из колекција Музеја примењене уметности, Народног музеја и приватних колекција. Ту је и вредна колекција икона из Задужбине краља Петра Првог са Опленца, која је формирана од поклона самих Хиландараца и других светогорских манастира, добијених приликом крунисања краља Петра, током његове владавине, као и владавине краља Александра.
Душан Миловановић, кустос Музеја примењене уметности и аутор ове репрезентативне поставке, овим поводом за „Политику” каже:
– Изложба је документарно-материјалног карактера, а најважније је што је почело публиковање грађе коју је моја екипа у истраживању дугом тридесетак година успела да прикупи. На темељима ове баштине и данас људи стварају. О томе сведоче пратеће изложбе (од 6. до 30. новембра): у галерији „Жад” у склопу нашег музеја посетиоци ће моћи да виде поставку „Снови Хиландара – уникатни накит” Славољуба Галића Данија, златара из Крагујевца који је направио колекцију уникатног накита, као и изложбу „Исијавање – зидни рељефи” Зорана Туркана из Вршца, на којој ће бити представљено двадесетак рељефа. Потом ће од 4. децембра до 15. јануара 2009. у „Жаду” бити отворена изложба „Запис” уметничких фотографа Момчила Вуковића, Рајка Каришића, Томислава Петернека, Милинка Стефановића, Драгана С. Танасијевића који су на најлепши начин овековечили Хиландар.
Присећајући се почетака истраживања ризница Хиландара пре три деценије Душан Миловановић каже:
– Запослио сам се 1976, а годину дана касније из Српске академије наука и уметности стигла је вест да се и МПУ укључује у истраживања Хиландара. Тако сам као млад човек са тек завршеним факултетом добио задатак да формирам екипу за та истраживања, а имао сам толико памети да око себе окупим људе, њих стотинак, који су били озбиљнији од мене, већи стручњаци. Захваљујући томе, остварили смо велике резултате. Ту су имена мојих драгих професора којих више нема: од Светозара Радојчића, Воје Ђурића, Дејана Медаковића, Димитрија Богдановића, а посебно истичем покојног Радомира Живковића, фотографа, који је током две деценије овековечио апаратом наша истраживања. Радећи на том послу сви ми смо постали бољи и паметнији људи. У том манастиру смо добили нову енергију коју нисмо могли да пронађемо ни на једном другом месту. У Хиландару је много тога било другачије, чудније, чаробније, и остављало је траг у свима нама. Захваљујемо свима, а посебно Хиландарцима.
Миловановић свој први сусрет са Хиландаром описује овако:
– Било је дирљиво. Кад смо ушли кроз порту, прошли кроз три мала дворишта, пред нама се појавила Саборна црква и ноге су ми се одсекле; знам да се ту много људи потресе. То је једна од најлепших ствари коју можете у животу да видите, то једино српско место које живи осамсто година без дана прекида, и та је енергија ту сублимисана и потпуно сачувана. Хиландар је најважнији камен темељац наше историје и цивилизације, вере, културе. Био сам потпуно потресен, нисам могао да престанем да плачем двадесет минута, али су и други тако реаговали.
Аутор изложбе каже да на Светој Гори ризнице постоје свуда:
– Ризнице су иза олтарске преграде, иза иконостаса, ту су мошти светитеља, велике реликвије, часни крст. У цркви се чува пет чудотворних икона. Манастир Хиландар је, иначе, једини на планети који има осам чудотворних икона. Затим су ту библиотека, архив, депо средњовековног текстила...
С обзиром да изложба подсећа и на обнову Хиландара, Миловановић примећује:
– Срби су људи кратког даха, свака наша кампања траје до подне, а обнова Хиландара ће трајати десетак година, ради се полако и прецизно, ту је много драгоцености о којима треба водити рачуна.
И за крај, одговарајући на питање чиме се поноси, Душан Миловановић наводи:
– Поносан сам на то што ће у каталогу и будућим књигама бити сачувано сећање на један број предмета који не постоје више ни у Хиландару, предмета од керамике, од стакла, од текстила које је просто време закачило. Поносан сам што ће стручњаци на основу тога моћи да долазе до озбиљних закључака. Кроз посао трагања по ризницама Хиландара стекао сам пријатеље и међу лаицима, и међу монасима који имају другачији поглед, ритам живљења и енергију.
-----------------------------------------------------------
Царске двери
О томе како су вредне ствари из манастира Хиландара стизале у Србију постоји мноштво прича и анегдота, а једна од њих се односи на Царске двери које се чувају у Народном музеју. Њих су Хиландарци поклонили неком проти који је био на ходочашћу, а тада није као данас постојало правило да све што је старије од 30 година не сме да се помери из манастира. Прота је затим те двери однео у неку сремску цркву. А онда су, после Другог светског рата, стручњаци случајно открили ове двери и закључили да им је место у Народном музеју.
објављено: у Политици 03/11/2008
