Translate
Укупно приказа странице
Академија ФЕНИКС
Дневник преображења
ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ, АЛИ ДЕЛУЈУ И ДАЉЕ КАО ТИХА ВОДА
Хијерархија
Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З
понедељак, 31. мај 2021.
недеља, 30. мај 2021.
петак, 28. мај 2021.
уторак, 25. мај 2021.
понедељак, 24. мај 2021.
петак, 21. мај 2021.
четвртак, 20. мај 2021.
среда, 19. мај 2021.
Кула Косанчић Ивана
понедељак, 17. мај 2021.
СРПСКА СРЕДЊOВЕКОВНА ПРЕСТОНИЦА КОЈУ СУ КОМУНИСТИ ОПЉАЧКАЛИ
недеља, 16. мај 2021.
субота, 15. мај 2021.
петак, 14. мај 2021.
НАЈСТАРИЈА ЦРКВА У БЕОГРАДУ ИЛИ ГРОБНИЦА РИМСКОГ ВЛАСТЕЛИНА?
четвртак, 13. мај 2021.
Десна рука Светог Јована Крститеља и бројне реликвије чувају се у Цетињс...
Поводом штампања прве књиге САБРАНИХ ДЕЛА Мирољуба Милановића
Која је, ових дана, као посебан темат књижевног часописа БРАНИЧЕВО 1-4/2021,штампана, на жалост - посмртно
(...)
... За разлику од споменутих или неспоменутих српских писаца (изузимам песнике Гојка Ђога, и Александра Лукића), бавећи се парадигмом и Стравом тираније ЈБТ, Мирољуб Милановић, није пошао трагом, рецимо Душка Ковачевића, који је узгред описивао “преседнички лов”, ни трагом публицистике и фељтониста, већ широким друмом апсурда, и већ заборављеним стазама песника “пуне празнине”: усудио се и дошао “мечки на рупу”, како обични љу-ди кажу. У цитату којим овај рад почиње, преузетом из једног од најбољих поглавља Милановићевог романа, уверљивио је дата демонска, сатрапска и манипулаторска природа Преседника.Ко је главни јунак у овом Милановићевом роману -јелен Капиталац, или Председник и његови потчињени? Капиталац или капитал? Лепота или корист? ―Па зар лепота није важнија од пуних чинија меса справљених за неке белосветске касапе‖, често је питао Гута Чорбић, управник ловишта, а председник општине ―Глоговац му је давао знак да се уздржи од таквих питања, задирала су у његове интересе‖, читамо на 25 стр. романа. Председник општине Глоговац, при крају романа, и после лова на Висоравни, постаје премијер владе. Ето, такви ликови постају ―премијери.‖―Шта лепота, готово се окомио на управника, Добро, рекао је управник, васпитај вука и он ће бити јелен, одговорио је управник на Глоговчеву тираду, Али ти си рекао лепота, Јесам, и остајем при томе, Чему она служи, Па зар мора да служи, Мора, драги мој, рекао је Глоговац, све нечему мора да служи, Онда лепота свему служи и ако се поштује и уме да види, јача је од свега што постоји, рекао је управник, Добро, нека ти буде, само знај, корист је најважнија, те твоје идеје задржи за себе, а и сећања обуздај, видим да је и теби и ловочуварима тај Капиталац важан, али увек знај, он припада Председнику ове државе...‖Милановићев роман не чита се брзо и лако (барем је тако било у мом случају), књига није написана за забаву, већ да ефектно дочара стравичну природу апсолутне власти. У том смислу, Милановић је одабрао одличан наслов за свој првенац-роман, објављен у његовој 68. години. Већ и та околност није за подцењивање. Многи су покушавали да напишу Титоник, књигу која би раскринкала заповедника фаталнога брода, од Данила Киша и Предрага Чудића, до писца ових редака, али се већини није дало, бојим се зато што нису имали довољно храбрости, да задру у оно што је суштина тога лова, који тако иронично и стваралачки надмоћно описује Милановић, следећи једног песника у прози какав је био Гогољ.
3.Трагом руске пословице која гласи: »Није ти огледало криво што ти је њушка гадна" (...)
(...)
Неверним Томама предлажем да прочитају Пола века ћутања, један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века –прву књигу есеја професора гимназије у Петровцу н/м. Неверних Тома је увек било, биће их и данас и сутра.Те, 2009. године, негде крајем године, у време заседања годишње скупштине УКС, тј. у паузи те скупштини, колега који је студирао заједно са мном, упитао ме је директно: „Је ли, тај Милановић не постоји? Ту књигу –тј. Пола века ћутања–су написала Браћа Лукић?―Зинуо сам од чуда! А онда ми је прорадио кликер; извадио сам мобилни из џепа и изабрао Милановићев број и позвао га, и док сам чекао да се јави, рекао сам колеги: Милановић је наш колега, земљак, чак је и члан УКС, ... Утом се Милановић огласио. Дао сам поглед очима колеги који је сумњао у Милановићево постојање да преузме мобилни и поразговара са Милановићем; али колега се измицао. –Ево о теби причамо, Милановићу, то јест о твојој књизи...
Лукићи пишу своје књиге и објављују своје и рукописе других писаца за које бог одреди. Милановић је писац којему нису потребни помоћници, подупирачи и не дај боже неки други вешти мештри који ће његове рукописе кратити, дотеривати, лицкати и дописивати!Може се упоредити са Гогољем, ако ни по чему другом, а оно по следећем. Набоков пише да, ако баш желимо „чињенице―, „да видимо што је Гогољ познавао од провинцијске Русије. Осам сати у гостионици у Подолску и тједан дана у Курску, остало је видио кроз прозор путничке кочије, тому је још додао успомене из своје апсолутно украјинске младости проведене у Миргороду, Нежину и Полтави –сви ти градићи, пак, леже далеко изван пута који је превалио Чичиков...― И Милановић је многе године свога живота провео дубоко у провинцији –између родног села и варошице, у којој је живео као професор књижевности. Из тих тзв. „петровачких оквира― излазио је кратко као студент, као сезонски радник –грађевинац док су се зидале викендице и виле југословенске пошлостиу Гроцкој; јер од најранијих својих дана, Милановић није био „татин син―, није му била наклоњена судбина; ништа му није ишло на руку; па ипак, нисам чуо међу свима које познајем неког да са таквом љубављу говори о свом оцу или о маћехи, као Милановић. Гогољ је много тога, „остало“ (како пише Набоков) видео „кроз прозор путничке кочије―, а Милановић је гледао кроз неки свој скривени, необични дурбин, и српска пошлост коју је видео, и тугу и апсурд који су избијали из титовске, бирократске, самоуправно једноумно усмерене провинцијске Југославије, и слободу сапету и нагарављену... Не може се сасвим тачно рећи да ли је Милановић убедљивији као приповедач (како је и почео) или као критичар-писац; и мислим, верујем да би било питање месеца или године када би овај вредни професор могао да нас изненади неком новом књигом попут Енциклопедије уврежених идеја (читај заблуда), какву је сањао да напише, сетите се, Флобер –да се у живот писца није умешала болест. У свом првом и кратком роману Милановић описује један лов на висоравни, какав је био веома популаран и какав је практикован све док је био жив и ходао земљом главни протагонист Милановићевог романа, -лов уловљених–далеко од очију јавности. Тај лов је на неким местима раван догодовштинама и путешествијима једног Чичикова, својеврсног хохштаплера (какав је донекле и Милановићев Председник) и, заврзламама и понорима српске и балканске пошлости. Једини лов у који би се Милановић могао упустити не више као дете већ као прави ловац могао би бити лов на остварење снова, који су измакли многим другим писцима који су живели у временима пре њега.
***
Милановић је написао роман не тежећи да његова књига буде ―реална, политичка‖; Милановићев роман је друкчији, пустолован, кафкијански, без публицистичких плићака. Међу савременим српским писцима, мало је оних са којима би се најновији Милановићев роман по замисли или према ставу према лажи и манипулацији могао поредити; можда поиздаље са романом „Доктор Арон― В. Драшковића*, или (делимично) са романом-огледом „Како ми је жаба улетела у уста или о самосазнавању― Србе Игњатовића? Али ту би била и једна неизбежна невоља овог поре-ђења,имајући у виду околност да је Милановић довео у питање на један индиректан и лежеран начин Игњатовићеву магистарску тезу о прози промене у целини (у својој књизи „Пола века ћутања―)....
итд.
Ови редови су преузети са 252-253; 260-262. стр. најновијег броја пожаревачкога "Браничева", на чијим крилима један изванредан писац, бољи и убедљивији од многих тзв. књижевних критичара (који су у југословенском социјализму деловали и били нека врста официра за везу (својеврсних трапаћоза, између политике и књижевности, идеологије и бешчашћа - ако није претерано рећи) лети после своје физичке смрти, у сасвим заслужену посмртну славу.Што даље од земље и лицемера!
Тај рад је много дужи, може да се прелиста и прочита у целини ОВДЕ.
Бела Тукадруз
среда, 12. мај 2021.
петак, 7. мај 2021.
четвртак, 6. мај 2021.
уторак, 4. мај 2021.
понедељак, 3. мај 2021.
Veliki inkvizitor - Fjodor Dostojevski | Audio knjige na srpskom
недеља, 2. мај 2021.
СКОЧКО
ПРЕТРАЖИВАЧ.ЖИВОТВОРНИ ПоРтАл| Сазвежђе З. Овде може да се провири кроз многобројне прозоре Сазвежђа Заветине, а на коју ћете се страну, после тога запутити, ваша је ствар. Покушавамо да призовемо, ко спиритисти, Д У Х О В Е Прве СРПСКЕ РЕНЕСАНСЕ - и н т е г р а л н о с т. Ми смо одабрали неке стране; можда ћете и ви, временом?
ПОСВЕЋЕНО ДРВО Једном у сто година кад Пек побесни Спомен библиотека - БРАЋЕ ЛУКИЋ Библиотека Manuscript ИЗЛОГ НОЋ Група ЗАПИС МАЛИ ОГЛАСИ АРХИВ Заветина ФРЕСКЕ. Непознате ЦРВЕНО И ЦРНО, ЖУТО И БЕЛО Заветина + ТО ЈЕ ТО Галерија ДИЦа БУРГИЈЕ СВЕТЛОСТ У НОЋИ ЦАРИГРАДСКИM ДРУМOM МЕТАФИЗИКА У БЕЛОМ СИМБОЛ СУРБИТЕ Нове мисли о ренесанси Мрежа ДИБИДрУС ПРЕТРАЖИВАЧ ЛИТИЈЕ Гласник ПОРТАЛА Едиција ЗАВЕТИНЕ МАЛА ЗАВЕТИНА По.Рт.Ал ШТА НАРОД ПРИЧА (А О ЧЕМУ НИ МУКАЈЕТ)? IV РАЈХ ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА АРХИВА АЛФА И ОМЕГА Превредновање ХОРОСКОП ФОНД ЗАПИС СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ Дневник Преображења ЧУВАРКУЋАОДОЗГО - ОДОЗДО МАНАСИЈА Прави расковник ЗАГРАДА ТАМЊАНИКА.И... ФРЕСКЕ СПЕКТАР Књижевни додатак МУРЕЋЕП РУШЕЊЕ Дућана лажи ЗВЕЗДАНА КАПИЈА МУШКАТЛО ЗАЛАЗАК Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ КОЛО КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ БЕЗДАНА УМЕТНОСТ Повратак у Елеусину Свака птица лети своме јату АМБЛЕМ тпс ВОДЕНИЦА КОСОВСКИ ВЕЗ ЦЕНТАР ЗАВЕТИНА ЗАОВА Bandera superior Библиотека ФАКС БЕЛА МАНУФАКТУРА ress ПОГЛЕД СА НАШЕГ БРДА БЕЛА МАНУФАКТУРА Press Библиотека ФАКС Дневник Преображења ИЗЛОГ КОСОВСКИ ВЕЗ ФОНД ЗАПИС ФРЕСКЕ
Ако се нека од страница не отвара после вашег клика, значи да је та локација приватна - тј. заштићена и да за њу важи обавезна претплата. - Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001.
Који су услови прилагођавања једног Анђела на Земљи?
НОВИНАР: Ваши поштоваоци жале што нападате Теорију Релативитета. Чудна је ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом; одакле она?
ТЕСЛА: Најпре је била енергија, потом материја.
НОВИНАР: Реците, молим вас, који су услови прилагођавања једног Анђела на Земљи?
ТЕСЛА: Ја их имам десет. Бележите пажљиво.
НОВИНАР: Записаћу сваку вашу реч, поштовани господине Тесла.
ТЕСЛА: Први услов је висока свест о свом послању и делу које треба да изврши. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на Нијагарине водопаде. За већину својих открића знао сам још у детињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно… Други усов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам.
НОВИНАР: Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?
ТЕСЛА: Усмеравање свих виталних и духовних енергија на дело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био сретан човек… Четврти услов је прилагођавање телесног склопа делу.
Више >>>>>>
СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ?О ЧЕМУ СЕ РАДИ?
МОЛИТВА СВЕТОМ АРХИСТРАТИГУ МИХАИЛУ

Молите се за празник Архангела Михаила у поноћ 18. на 19. септембар (Чудо у Хони) и 20. на 21. новембар Сабор Светог Архангела Михаила, јер Архангел Михаил за свој празник ноћу одлази у ад и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молите се те ноћи и Он ће услишити молитву у којој питате да упокојене (по крштеним именима) избави из Ада. Помените крштена имена ближњих, пријатеља и рођака, додавајући при том «и сроднике по телу до Адамова колена»...