 |
| Лакомица, с-и Србија, Звижд, око Васкрса 2014. (Србијом уздуж и попреко) (Утрагању за прототипом музеја под ведрим небом, тј. "Салаша СЕВЕРАЦА") |
(О људској затворености
или
Ка
Другоме нам корена)
Чуваркућо бескућа,
заштитнице своје
коби,
Никада предалеко од
улаза у свој нежни брлог,
Што одлика је ситних подземних створења.
Никада сасвим из сумрачнога свога склоништа,
Под земљом кривудавог и са повише излаза.
Чуваркућо бескућа, без Другога и без корена.
Што над могућношћу
неповрата крадом бдиш
Једва преко прага
прешла, свеједно на
коју страну,
Свирепа пред другачијим оним
морањем.
Чуваркућо,
Заштитнице своје коби, као сви
нежно што смо.
Хоћеш ли имати шта
чувати, и не дати се коме,
Када видиш да те отуда и неће,
Да ни ка теби
Нико преко Прага не би.
