Translate

Укупно приказа странице

САЗВЕЖЂА

САЗВЕЖЂА ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Документациони центар | Сазвежђе З

Документациони центар | Сазвежђе З
ГОЛУБИЦЕ У СУНЧЕВОМ СПЕКТРУ

ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ, АЛИ ДЕЛУЈУ И ДАЉЕ КАО ТИХА ВОДА

БОГОМОЉКА:Филмски канал

БОГОМОЉКА:Филмски канал
БОГОМОЉКА:Филмски канал, - Посвећено обнови, и ономе што је - као богомољка мужјака - гута, за време парења

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Приватна дигитална библиотека. Обавезна ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Академија ФЕНИКС

Академија ФЕНИКС
Првих десет чланова уредништва скоро ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ фактички су оснивачи НОВОГ Друштва "ДИБИДрУС" и Академије ФЕНИКС..

Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З

FLAG COUNTER

Flag Counter

РОД РОМАНОВИХ

РОД РОМАНОВИХ
Кнез Андреј Андрејевич Романов, глава Рода Романових

RS 1 TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)

RS 1 TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)
Милан Видијевић Настав епизоде о АТЛАНТИДИ

НАШЕ ПРИЧЕ

НАШЕ ПРИЧЕ
Избор.Преглед

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
књижевни лист

недеља, 27. септембар 2015.

Родна кућа Светог Саве нестала у корову

НИЈЕ Дежева обично село, овде је Стефан Немања стварао прву српску државу, у овој долини били су његови двори и саборна црква, овдашњим стазама ходали су његови синови Вукан и Стефан Првовенчани, у засеоку Мишчићи, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова, рођен је Свети Сава, овде су расли и други велики Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин... Из Дежевске долине у свет су кренула два српска цара - Душан Силни и Урош Нејаки и више српских краљева... Задрхтим кад помислим ко је све ходао овом светом земљом и запитам се да ли смо ми данас достојни наследници тих великих Срба.
Овако, за “Новости”, говори професор и публициста Мирко Поповац из Дежеве код Новог Пазара, родног села Светог Саве, питајући се зашто се надлежни односе недостојно према својој постојбини и својој најславнијој историји. На питања и зашто су Савина родна кућа и Немањина саборна црква у корову, односно зашто се у Дежеви, где су сваки камен и сваки бусен земље - историја, годинама ништа не истражује и не гради, Поповац нема одговора. Тужно је, вели и што српски основци и средњошколци на екскурзије иду у Грчку и Турску, а заобилазе постојбину Стефана Немање и Светог Саве...
- Да представници Цркве нису, пре неколико година, на месту где је била Савина родна кућа поставили велики крст и обележили ово свето место, не би се ни знало да је овде рођен највећи српски просветитељ. Нема у селу туристичких група и ђачких екскурзија, нема малих Срба да се уче на извору и напајају великим делом Светога Саве - говори нам Поповац. - Многа деца у Београду, Крагујевцу или Новом Саду, нажалост, још нису чула за Мишчиће и Дежеву. Зар је за државу велики трошак да у Мишчићима обнови Савину родну кућу, асфалтира прилазни пут од тек стотинак метара и обезбеди некога ко би младој генерацији причао о Светом Сави, Стефану Немањи, Стефану Првовенчаном, Душану Силном....
Професор и публициста Мирко Поповац
Мештанин Желимир Новаковић такође је огорчен јер је запостављена постојбина и славна српска прошлост.
- Србија не може бити озбиљна држава док год се стиди своје историје, последњи је тренутак да обновимо своје душе и своје задужбине. Родно село Светог Саве и цела Дежевска долина треба да буду место српског ходочашћа и српског окупљања и саборовања, место којим ће се цела Србија поносити - наглашава Новаковић.
Да ипак у Дежевској долини све не буде без наде, побринули су се верници из овог краја када су пре три године одлучили да у центру Дежеве, недалеко од остатака Немањине саборне цркве, уз благослов владике Теодосија, помоћ Епархије рашко-призренске и својим прилозима, почну изградњу Храма Светог Саве. Помогли су и верници из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Аустралије....



- Негде смо на половини, градимо полако, колико има новца, али напредујемо, храм ће бити висок 15 метара, сада смо на шесто-седмом метру, а пре зиме ћемо стићи до деветог метра, ако бог да, идућег лета ћемо укровити светињу - истиче инжењер Радиша Биорац, који руководи радовима.
Храм ће, како каже парох дежевски Иван Јеремић, освежити и препородити Дежевску долину, наводећи да имају пуну подршку и помоћ од Епархије рашко-призренске и владике Теодосија. 
ЖАЛ ЗА ОЦЕМ РАДОСЛАВОМ
ИЗГРАДЊУ Храма Светог Саве у Дежеви са својим верницима започео је тадашњи парох дежевски отац Радослав Јанковић, који је летос, одлуком владике Теодосија, пребачен у Косовску Митровицу. Верници су желели да он остане у Дежеви и да гради храм све до завршетка, писана је и петиција да он остане. На крају је, због потреба службе, морао да оде уз обећање владике да ће се за годину вратити.
Верници у Дежевској долини очекују да ће се за изградњу храма својски борити и отац Иван Јеремић, наследник оца Радослава, који је већ прионуо на посао.
МИШЧЕ МОЈЕ”
ПРИ повратку из Студенице, километар пре двора у Дежеви, Стефана Немању дочекала је властела, а његова супруга у наручју је носила њиховог треће сина - Растка. Био је то први сусрет великог Стефана и његовог Растка. Прихвативши први пут сина на руке, Немања је шапнуо “Мишчићу мој, мишче моје”, па је село добило име Мишчићи.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ



Родна кућа Светог Саве нестала у корову | Репортаже | Novosti.rs

среда, 9. септембар 2015.

Зар смо већ заборавили избеглице из Југославије?

СТРАЗБУР- Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је данас земље чланице Европске уније да без одлагања прихвате свеобухватни план распоређивања избеглица са ратом погођених подручја Блиског Истока и Африке широм континента.
"Није време да одуговлачимо и радимо као да се ништа посебно не дешава", рекао је Јункер у програмском говору посланицима Европског парламента у Стразбуру и нагласио да ситуација у којој се ЕУ налази "није добра и не сме се бојити ружичастим бојама".
У Европској унији постоји мањак и Европе и уније, додао је он.
Јункер је указао да је ЕУ суочена са таласом избеглица, махом из Сирије, Либије и Еритреје, од којих је само од почетка године око пола милиона стигло у ЕУ.
"Не треба да се плашимо, него да одмах покренемо европске институције, а приоритет треба да нам буду хуманизам и људско достојанство, јер нас историја обавезује на то", поручио је председник ЕК.
Јункер је нагласио да се морају ојачати спољне границе ЕУ, али да се Шенген неће укидати за време мандата ове комисије.
Председник ЕК је подсетио да су многи европски народи током историје били принуђени да беже од прогона и ратова, подсетивши на протестантске Французе у 17. веку, Јевреје који су бежали од нациста и грађане Мађарске и Чехословачке који су тражили спас од руских тенкова 1956. и 1968.
Ми Европљани треба да се сетимо да је Европа континент на којем је готово свако у неком тренутку био избеглица, рекао је Јункер, додавши да Европљани не треба да забораве зашто је право на азил једно од фундаменталних, једно од најважнијих, права.
"Стотине хиљада људи пристигло је у ЕУ током ратова у бившој Југославији, а то није било пре неколико стотина година, већ крајем прошлог века. Зар смо то већ заборавили?", запитао се он.
Председник ЕК је истакао да је време да се престане са препуцавање између земаља чланица, за које је рекао да "увек упиру прст ка Бриселу када не раде добро свој посао", него да хитно треба усвојити план ЕК да се око 160.000 избеглица, који су данас углавному Грчкој, Италији и Мађарској, равномерно распореде широм ЕУ.
"Имамо средства да помогнемо. Кажу да не можемо да примимо све, али хајде да будемо поштени: то је само 0, 11 процената становништва ЕУ", рекао је Јункер.
Он је казао да прихват избеглица мора да буде обавезан, и да се оне не смеју дискриминисати у односу на веру и друге личне карактеристике.
"То су људска бића, а не бројке", истакао је он и додао да ЕУ треба да буде поносна што је људи из кризних подручја виде као острво безбедности и просперитета.
Јункер је упозорио да се зима приближава и да се не сме дозволити да избеглице тада буду остављене да се смрзавају попарковима и железничким станицама.
Као додатну меру, Јункер је предложио усвајање заједничке европске листе "сигурних земаља", из којих азиланти долазе не због прогона и рата, него из економских разлога.
"Ту мислим на земље које су кандидати или перспективни за чланство за ЕУ", рекао је он и поменуо Албанију, Косово, Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину.
Он је објаснио да грађанима тих земаља неће бити ускраћено право на азил, али ће се њихови захтеви обрађивати по убрзаној процедури, а они који буду одбијени биће враћани кући.
"Уколико нека држава изгуби статус сигурне земље, биће јој ускраћено право на придруживање ЕУ", упозорио је он.
На крају, Јункер је нагласио потребу да ЕУ успостави убедљивију спољну политику и активније се укључи у решавање криза на Блиском Истоку и у Африци.
Он је казао да је ЕУ већ припремила фонд од око 1,8 миљарди евра финансијске помоћи афричким земљама.
Председник ЕК је током говора често био прекидан аплаузима посланика, али су неки, као лидер британских евроскептика Најџел Фараж, добацивали увреде.
"Нећу вам одговарати. То што говорите је безвредно", поручио је Јункер Фаражу.


Јункер: Зар смо већ заборавили избеглице из Југославије? | Свет | Novosti.rs

Канал ЗАВЕТИНЕ

Шта народ прича?

Шта народ прича?
Слушате ли? ослушкујте мало боље, пажљивије...

СОЛЖЕЊИЦИН

СОЛЖЕЊИЦИН
Александар Солжењицин. СТВАРАЛАЧКО НАСЛЕЂЕ. Званична група одељења за проучавање заоставштине Солжењицина Дома руске дијаспоре

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН
Произведения Все тексты представлены в последней прижизненной авторской редакции и являются наиболее полными и точными версиями произведений А.И. Солженицына

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА
Eko Svetlo: EM TEHNOLOGIJA - ČUDO IZ RUSIJE ZA SPAS SRBIJE