Часопис за књижевност и културу "Браничево" 5-6/ 2021, јул - децембар, управо је одштампан и стигао до својих претплатника и сарадника.
По много чему,много занимљив и аутентичан број.
Први део часописа посвећен је темату : Вредновање Душана Стојковића ( у коме на десетине аутора расветљава на овај или обај начин, из својих углова, књижевно-уредничко деловање овог самопрегорног професора, писца и истраживача, оног који "цепа пањеве" (како би се могао описати његов рад и јавно деловање у култури речима једног од писаца минулих генерација, где преко двадесетак писаца вреднује на свој начин дело и деловање Д. Стојковића, стр. 7- 129).
Други део часописа доноси књижевну заоставштину Шолета Соколовић под насловом "МАНИСТРА", коју је приредио Бела Тукадруз (грађанско име Мирослав , уредника "Заветина" и сапутник преминуле). (стр. 130 - 262).
Соколовићка је животни век провела,не као наставник медицинске школе како је започела свој рад, већ као виша медицинска сестра на новобеоградском Институту за мајку и дете. Повремено је штампала стихове, још од средње школе, али се на писање прозе одлучила, много касније, а нарочито док је било наде да ће издржати неравноправну и неправедну борбу са најопакијом боленштином данашњице. За разлику од других писаца, Ратомирка Соколовић (право име), није имала илузије о себи као писцу,јер је у суштини, то знају добро већина оних који су је добро познавали, била много ажурнији и упорнији читалац него писац. И баш зато, њена књижевна заоставштина има изврсно писаних страница, без икаквих књижевних претензија, која у том вилајету у којем још увек суверено влада Борисав Станковић, могу бити неочекивано изненађење. Неочекивано - док се читалац не удуби у њене записе...
Иначе, Р. Соколовић води порекло од оних Соколовића, од којих је најпознатији Мехмед паша Соколовић....
Велике су шансе да се овај двоброј часописа у којем је штампана "Манистра" разграби дан-два по штампању!
