Клоака
је задњи део црева у који се уливају изводни канали система органа за
излучивања и размножавање, првенствено оних које легу јаја као што су
жабе, птице и гмизавци. У клоаку улазе и гонадукти, али и мокраћовод.
Такав отвор карактеристичан је за велики број кичмењака. Википедија
..
..
ДУГ ЈЕ СПИСАК "ПРИМЕРА" - СРПСКА ДЕЦА КОМУНИЗМА*
ДУГ ЈЕ СПИСАК "ПРИМЕРА" - СРПСКА ДЕЦА КОМУНИЗМА*
Србија европска Краљевина
СРПСКА ДЕЦА КОМУНИЗМА
У бившој СФРЈ од 22 милиона становника, крајем 80-тих година, било је више од 1.850.000 чланова комунистичке партије. Дакле, више од 20 милиона Југословена нису били чланови једине дозвољене партије. Како онда сву политичку, научну, естрадну, медијску, невладину и привредну сцену држе некадашњи високи чланови партије или њихови потомци?
Њихова деца су били носиоци власти и најбогатији људи за време Милошевића, они су у периоду 2001-2014 приватизовали целокупну друштвено-државну имовину покрадену 1944-1956 и држе све конце економије и јавног живота у Србији.
Да не испадне да причамо у празно, погледајмо неке примере:
1) Александар Вучић, син Анђелка Вучића, директора Завода за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру, и Ангелине (девојачки Милованов из Бачког Градишта), секретарке из амбасаде САД у Београду, касније спикерке на ТВ Београд.
2) Ана Брнабић, унука потпуковника ЈНА Антона Брнабића са отока Крка који је ослобаћао Дедиње од својих власника 1944-1946 и ћерка Зорана Брнабића, комунистичког функционера и директора Поште.
3) Ивица Дачић, син Десимира, верног Титовог полицијског команданта у Метохији и Житорађи.
4) Млађан Динкић, син Миросинке, гувернера Народне банке Југославије за време Тита и шефице Анђелку Вучићу.
5) Борис Тадић, син официра ОЗН-е Љубе, комунисте па праксисовца тј. ултралевичара.
6) Зоран Ђинђић, син пуковника војно-обавештајне службе КОС-а Драгомира.
7) Ненад Чанак, син комунистичких и аутономашких функционера, отац Милан је био комунистички градоначелник Новог Сада и велики аутономаш.
8) Мирјана Мира Марковић, тетка Даворјанка је била Титова ратна секретарица и љубавница, ћерка комунистичког руководиоца Моме Марковића и револуционарке Вере Милетић, њен стриц комунистички руководилац Драгослав Дража Марковић, је почетком седамдесетих важио за најмоћнијег човека у СР Србији.
9) Вук Драшковић, син партизана Видака, касније дописник Танјуга из Африке. Шеф кабинета Мике Шпиљака, председника Председништва СФРЈ.
10) Војислав Шешељ, са 16 година постаје најмлађи члан Савеза комуниста Југославије, најмлађи Титов докторант на Правном факултету, докторирао на тему ”Марксистички концепт наоружаног народа”.
11) Драгољуб Мићуновић, СКОЈ-евац познат по томе што је репетирао пиштољ као гимназијалац на часовима како би застрашио професоре и као јахач свештеника СПЦ, био је и УДБ-аш на Голом отоку, једини рехабилитовани голооточанин, касније вођа "Црвеног универзитета Карл Маркс" током студентских протеста 1968.
12) Соња Лихт, један од вођа студентских демонстрација 1968. и оснивач "Црвеног универзитета Карл Маркс" током тих протеста.
13) Латинка Перовић, историчар и творац ”Друге Србије”, комунистички функционер, цензор и секретар Савеза комуниста Србије од 1969-1972.
14) Весна Пешић, ћерка Душана, партизанског борца и тужиоца у Титовим судовима.
15) Вук Јеремић, унук Шерифа Буљубашића и Садете Поздерац, чији је отац Нурија Поздерац, потпредседник АВНОЈ-а. Он је изданак једне од најугледнијих комунистичких породица из БиХ, које тамошњи медији воле да зову ”Бошњачки Кенедији”. Син је Михајла Јеремића, Титовог и Слобиног директора компаније Југопетрол.
16) Марко Ђурић, унук Најдана Пашића Брозовог функционера и председника Уставног суда СР Србије који је спроводио и извршавао устав из 1974.
17) Ирена Вујовић, председник општине Савски Венац и функционер СНС, праунука Николе Ковачевића, оснивача Коминтерне и Титовог амбасадора, брата народног хероја, револуционара и масовног убице Саве Ковачевића.
18) Вук Хамовић бизнисмен милијардер, син Радета, народног хероја и Титовог генерала који је ослобаћао Дедиње од својих власника 1944-1946 и касније био дугогодишњи Начелник Генералштаба ЈНА.
19) Миодраг МК Костић, бизнисмен, синовац Бранка Костића, председника Председништва СФР Југославије.
20) Мића ”Мегадтренд” Јовановић, син комунистичког руководиоца Божина Јовановића, најмоћнијег човека у источној Србији, члана ЦК СКЈ и члана најужег Титовог кабинета током 60-тих.
21) Драган Веселинов, син Јована, комунистичког руководиоца и једног од твораца аутономаштва у Војводини и најмоћнијих људи у Србији, отац и стриц су били кољачи банатских Немаца и српских кулака непосредно после рата.
22) Жарко Кораћ, син Вељка, марксисте и ОЗН-аша, помоћника Титових министара и шефа партије на Филозофском факултету у Београду.
23) Кори Удовички, ћерка Лазара, учесника Шпанског грађанског рата, аутономаша, комунистичког руководиоца и дугогодишњег амбасадора СФР Југославије у више земаља (Аргентини, Венецуели, Бразилу итд.)
24) Јелица Минић, бивши помоћник министра спољних послова је ћерка Милоша и Милке, истакнутих кадрова из времена Јосипа Броза, њен отац је био министар иностраних послова Југославије, и пре тога главни тужилац у процесу против Драже Михаиловића из 1946. године који до краја живота није одао тајну где је сахрањен генерал Дража Михаиловић.
25) Жељко Ражнатовић Аркан, службеник УДБ-е и Савезног СУП-а, ратни командант, син Вељка партизанског борца, пуковника ЈНА.
26) Наташа Kандић, ћерка мајора ОЗН-е Павла који је наредио стрељање Срба у Тополи 1944, потоњи генерал ЈНА.
27) Сташа Зајовић—”Жене у црном”, ћерка Јоле Зајовића из Kотора, партизана који је 1944. стрељао Београђане приликом ”ослобођења“.
28) Биљана Ковачевић-Вучо, ћерка Вељка, партизанског народног хероја, генерала ЈНА и помоћника савезног секретара за народну одбрану.
29) Соња Бисерко, шеф кабинета савезног секретара иностраних послова СФРЈ Будимира Лончара и дипломатски представник СФРЈ у Лондону и Женеви, ћерка партизанског борца Ђура који је био Титов дипломата у Египту и Алжиру.
30) Бошко Јакшић, перјаница листа Политика и највећи стручњак за међународне односе, син Павла, Титовог генерала и народног хероја, команданта Београдске војне области и помоћника начелника Генералштаба ЈНА, касније ударни члан ЦКСКЈ.
31) Гордана Суша, ћерка УДБ-иног оперативца и новинара-цензора Живорада Шиље Михајловића, снаја генерала ЈНА Саше Суше и супруга функционера Савезног СУП-а СФРЈ.
32) Душка Јованић, новинар и писац, унука народног хероја и генерала ЈНА, Ђока Јованића.
Из функционерских и партизанских породица потичу још и многи други попут музичара Боре Ђорђевића, Горана Бреговића, Момчила Бајагића-Бајаге, Бранимира ”Џонија” Штулића, Милана Младеновића, Горана Чавајде ”Чавкета” итд. Ту су и водитељи попут Оливере Ковачевић, Маје Жежељ, драмски писац и редитељ Љубиша Ристић, глумци попут Горана Кичића, Стефана Капичића итд.
Извор: Преузето : >>>>>>>>
СРПСКА ДЕЦА КОМУНИЗМА
У бившој СФРЈ од 22 милиона становника, крајем 80-тих година, било је више од 1.850.000 чланова комунистичке партије. Дакле, више од 20 милиона Југословена нису били чланови једине дозвољене партије. Како онда сву политичку, научну, естрадну, медијску, невладину и привредну сцену држе некадашњи високи чланови партије или њихови потомци?
Њихова деца су били носиоци власти и најбогатији људи за време Милошевића, они су у периоду 2001-2014 приватизовали целокупну друштвено-државну имовину покрадену 1944-1956 и држе све конце економије и јавног живота у Србији.
Да не испадне да причамо у празно, погледајмо неке примере:
1) Александар Вучић, син Анђелка Вучића, директора Завода за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру, и Ангелине (девојачки Милованов из Бачког Градишта), секретарке из амбасаде САД у Београду, касније спикерке на ТВ Београд.
2) Ана Брнабић, унука потпуковника ЈНА Антона Брнабића са отока Крка који је ослобаћао Дедиње од својих власника 1944-1946 и ћерка Зорана Брнабића, комунистичког функционера и директора Поште.
3) Ивица Дачић, син Десимира, верног Титовог полицијског команданта у Метохији и Житорађи.
4) Млађан Динкић, син Миросинке, гувернера Народне банке Југославије за време Тита и шефице Анђелку Вучићу.
5) Борис Тадић, син официра ОЗН-е Љубе, комунисте па праксисовца тј. ултралевичара.
6) Зоран Ђинђић, син пуковника војно-обавештајне службе КОС-а Драгомира.
7) Ненад Чанак, син комунистичких и аутономашких функционера, отац Милан је био комунистички градоначелник Новог Сада и велики аутономаш.
8) Мирјана Мира Марковић, тетка Даворјанка је била Титова ратна секретарица и љубавница, ћерка комунистичког руководиоца Моме Марковића и револуционарке Вере Милетић, њен стриц комунистички руководилац Драгослав Дража Марковић, је почетком седамдесетих важио за најмоћнијег човека у СР Србији.
9) Вук Драшковић, син партизана Видака, касније дописник Танјуга из Африке. Шеф кабинета Мике Шпиљака, председника Председништва СФРЈ.
10) Војислав Шешељ, са 16 година постаје најмлађи члан Савеза комуниста Југославије, најмлађи Титов докторант на Правном факултету, докторирао на тему ”Марксистички концепт наоружаног народа”.
11) Драгољуб Мићуновић, СКОЈ-евац познат по томе што је репетирао пиштољ као гимназијалац на часовима како би застрашио професоре и као јахач свештеника СПЦ, био је и УДБ-аш на Голом отоку, једини рехабилитовани голооточанин, касније вођа "Црвеног универзитета Карл Маркс" током студентских протеста 1968.
12) Соња Лихт, један од вођа студентских демонстрација 1968. и оснивач "Црвеног универзитета Карл Маркс" током тих протеста.
13) Латинка Перовић, историчар и творац ”Друге Србије”, комунистички функционер, цензор и секретар Савеза комуниста Србије од 1969-1972.
14) Весна Пешић, ћерка Душана, партизанског борца и тужиоца у Титовим судовима.
15) Вук Јеремић, унук Шерифа Буљубашића и Садете Поздерац, чији је отац Нурија Поздерац, потпредседник АВНОЈ-а. Он је изданак једне од најугледнијих комунистичких породица из БиХ, које тамошњи медији воле да зову ”Бошњачки Кенедији”. Син је Михајла Јеремића, Титовог и Слобиног директора компаније Југопетрол.
16) Марко Ђурић, унук Најдана Пашића Брозовог функционера и председника Уставног суда СР Србије који је спроводио и извршавао устав из 1974.
17) Ирена Вујовић, председник општине Савски Венац и функционер СНС, праунука Николе Ковачевића, оснивача Коминтерне и Титовог амбасадора, брата народног хероја, револуционара и масовног убице Саве Ковачевића.
18) Вук Хамовић бизнисмен милијардер, син Радета, народног хероја и Титовог генерала који је ослобаћао Дедиње од својих власника 1944-1946 и касније био дугогодишњи Начелник Генералштаба ЈНА.
19) Миодраг МК Костић, бизнисмен, синовац Бранка Костића, председника Председништва СФР Југославије.
20) Мића ”Мегадтренд” Јовановић, син комунистичког руководиоца Божина Јовановића, најмоћнијег човека у источној Србији, члана ЦК СКЈ и члана најужег Титовог кабинета током 60-тих.
21) Драган Веселинов, син Јована, комунистичког руководиоца и једног од твораца аутономаштва у Војводини и најмоћнијих људи у Србији, отац и стриц су били кољачи банатских Немаца и српских кулака непосредно после рата.
22) Жарко Кораћ, син Вељка, марксисте и ОЗН-аша, помоћника Титових министара и шефа партије на Филозофском факултету у Београду.
23) Кори Удовички, ћерка Лазара, учесника Шпанског грађанског рата, аутономаша, комунистичког руководиоца и дугогодишњег амбасадора СФР Југославије у више земаља (Аргентини, Венецуели, Бразилу итд.)
24) Јелица Минић, бивши помоћник министра спољних послова је ћерка Милоша и Милке, истакнутих кадрова из времена Јосипа Броза, њен отац је био министар иностраних послова Југославије, и пре тога главни тужилац у процесу против Драже Михаиловића из 1946. године који до краја живота није одао тајну где је сахрањен генерал Дража Михаиловић.
25) Жељко Ражнатовић Аркан, службеник УДБ-е и Савезног СУП-а, ратни командант, син Вељка партизанског борца, пуковника ЈНА.
26) Наташа Kандић, ћерка мајора ОЗН-е Павла који је наредио стрељање Срба у Тополи 1944, потоњи генерал ЈНА.
27) Сташа Зајовић—”Жене у црном”, ћерка Јоле Зајовића из Kотора, партизана који је 1944. стрељао Београђане приликом ”ослобођења“.
28) Биљана Ковачевић-Вучо, ћерка Вељка, партизанског народног хероја, генерала ЈНА и помоћника савезног секретара за народну одбрану.
29) Соња Бисерко, шеф кабинета савезног секретара иностраних послова СФРЈ Будимира Лончара и дипломатски представник СФРЈ у Лондону и Женеви, ћерка партизанског борца Ђура који је био Титов дипломата у Египту и Алжиру.
30) Бошко Јакшић, перјаница листа Политика и највећи стручњак за међународне односе, син Павла, Титовог генерала и народног хероја, команданта Београдске војне области и помоћника начелника Генералштаба ЈНА, касније ударни члан ЦКСКЈ.
31) Гордана Суша, ћерка УДБ-иног оперативца и новинара-цензора Живорада Шиље Михајловића, снаја генерала ЈНА Саше Суше и супруга функционера Савезног СУП-а СФРЈ.
32) Душка Јованић, новинар и писац, унука народног хероја и генерала ЈНА, Ђока Јованића.
Из функционерских и партизанских породица потичу још и многи други попут музичара Боре Ђорђевића, Горана Бреговића, Момчила Бајагића-Бајаге, Бранимира ”Џонија” Штулића, Милана Младеновића, Горана Чавајде ”Чавкета” итд. Ту су и водитељи попут Оливере Ковачевић, Маје Жежељ, драмски писац и редитељ Љубиша Ристић, глумци попут Горана Кичића, Стефана Капичића итд.
Извор: Преузето : >>>>>>>>
Избор из коментара на чланак
Председник САНУ најавио оставку
Драга Мирсин Сибничанин пре 15 сати
Просто не могу да верујем
какви се све "академици" примају у састав САНУ коју народ плаћа. Сад
прочитах да је за "дописног члана САНУ" изгласан Јован Делић. А сетих
се да је тај човек тврдио да они лингвисти који предлажу да се и питање
српског писма ћирилице реши по угледу на сва друга реешења питања писма у
другим језицима, тј. да и српско писмо у језику Срба добије нормативно у
српском правопису пуни суверенитет, а не положај алтернативног писма,
при чему је српска азбука прогната 90 одсто међу Србима вишедеценијском
фаворизацијом хрватске абецеде на штету српске ћирилице. За људе који то
предлажу, Јован Делић је тврдио да су то "екстремисти". Тако испада да
су сви други лингвисти и правописци по свету "екстремисти", јер нико од
њих не ставља своје писмо у статус алтернације. Сва су друга писма
апсолутно суверена у својим језицима. Срамотно је да буде члан (макар и
дописни) Јован Делић, а да не буде један Драгољуб Петровић који је пет
копаља изнад оваквог антићириличара Делића
*
Petar пре 14 сати
Dok su druge nacije imale
svoje razvojne putanje, mi (kao i neke komšije) smo ostali nedozreli u
vrtlogu ideologije romantičnog nacionalizma 19-tog veka i krvave zbilje
koju je on doneo 90-tih god. 20. veka. Kod nas je u to vreme otac
nacionalizma kao jedinog pravovernog društvenog pravca bio Dobrica
Ćosić. Interesantno da se čak i "otac" zamislio i 60-tih prošlog veka
zalagao za podelu KiM, zbog čega su ga partijski drugovi sankcionisali. U
2018. mi i dalje "vrtimo" iste priče, a vozovi prolaze. ...*
lalo пре 23 сата
Odijum napada na Akademika
Kostića koji se javno usudio da kaže istinu o Kosovu
je samo dokaz da ovde ne postoji kultura dijaloga već samo diktat
kvazielita čija egzistencija isključivo zavisi od stepena ili promila
"patriotizma" u krvi. Ako nisam u pravu ponuđena ostavka neće biti
prihvaćena pa se time ograđujem da je moj navedeni dokaz moguće jalov.
*
Никола пре 23 сата
Из мог вишегодишњег
искуства живота и рада у Енглеској потпуно сам сигуран је немогуће да
енглески интелектуалац јавно изјави да би Енглеска требало да Ирцима
препусти Северну Ирску. У Србији се утркују у изјавама везаним за
Албанце и КиМ и још очекују признања за такво нешто.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)пре један дан
Оволика Србија има 128
Академика, а онолика Француска 40 ?!?!? И стално су у неком проблему...
Метла, даме и господо, метла, дубинско чишћење и проветравање!!!
ispravka пре један дан
Književnik Goran Petrovic je 1961. rodjen, ne može imati 68 godina, ili je u pitanju neki drugi Goran Petrović?
*
Милош Миленковић пре један дан
Шта је чекао, одавно је требао да да оставку. САНУ одавно не ради ништа корисно за српски народ, јер је оскудевао у вођству.
Milan пре један дан
Na niske grane smo pali,
braćo draga. Blatimo i pljujemo naučni i kulturni hram naroda, bez imalo
poštovanja tih ljudi tamo, najumnijih među nama. Na pijačnu tezgu
izbačena je i SANU, pa svako u ovoj Srbiji može da nagrdi predsednika
Akademije, a da se nije prvo pogledao u ogledalo i zapitao " ...a kakav
sam ja...". Stara naša boljka - svako (misli da) sve zna i može da kaže.
Uvek nam je nedostajalo poštovanja prema svojima. Tuđe smo cenili
snishodljivo i beskompromisno, naše – eventualno, tek kada umru. Šta da
očekujemo? Pretpostavljam novo članstvo partijski podobnih, sve do
kreatora rialiti emisija i “Grand parade” u Odeljenju likovne i muzičke
umetnosti. I živi bili pa videli ko je taj, ko će da bude sledeći njen
predsednik.
*
Гордана пре један дан
Академски додатак износи
нешто више од 100 хиљада динара, а чланова Академије има око 130. То је,
дакле, око 13 милиона динара месечно само за Академике, а плус се даје
за помоћно особље и друге трошкове. А шта српски народ добија зе те
огромне паре? Па, ето, добио је залагање Академије за предају Косова
Албанцима. Следствено, многи се питају треба ли нам уопште Академија
наука?
*
mišel пре један дан
Kostić je jedan od naših
najcenjenijih stručnjaka u svetu, a to mu osporavaju neki sa završenom
srednjom školom ili kupljenim diplomama. Možda treba za predsednika SANU
predložiti Vojislava Šešelja, koji je stvorio i bio mentor velikom
broju političara na vlasti, koji je napisao 100-nak i više knjiga, čiji
jezik i izražavanje budi osmeh na licima drugih, čija je istina pravda
od Boga, koji nam je doneo proleće koje još uvek traje i podario vođu
koji nam je omogućio blagostanje.
*
Лазар Д. Љубиновић пре један дан
Да је имао научнички дигнитет
требао је поднети оставку још када је послао обавештење Франц. акдемику
Жану Дитуру на енглеском језику о избору за почасног члана САНУ.
Дотични му је овако одговорио: " Био бих срећнији да сам примио писмо
на вашем прелепом српском језику и ћирилици, а не на језику трговаца и
рекламних агената...."Захваљујем на вашем писму од 1. нов. ог. Ја га
нисам читао јер је написано на енглеском (или америчком) језику. Морам
признати да се чудим Србији, која је имала довољно разлога последњих
година, да схавти шта су САД, да не одбаци њихову и језичку
колонизацију".
Мирослав Јовановић пре један дан
Господине Љубиновићу,
није тачно ово што сте навели. Као прво, у САНУ не постоји категорија
почасних чланова. Друго, господин Дитур је изабран за иностраног члана
САНУ 23. октобра 1997. године а тада господин Костић није био ни члан
Акадмеије а камоли њен председник. Није у реду да износите овакве
оптужбе само зарад пуких "лајкова". Пуна подршка председнику Владимиру
Костићу.
Predrag пре један дан
Nesto ovde nije jasno : Fr.akademik Jean Dutourd, dokazani srpski prijatelj, je preminuo 17/01/2011
ili 4 godine pre izbora za predsednika SANU ovog u ostavci.A stil odgovora je zaista" Diturovski"
------- и тд. и томе слично. Видети више >>>>>>
ЛеЗ
0016581