Нови србски | Светски поредак | Капије Вира, Винче, Земље | Борба са тамом | Писање у ветар?
Институт ЗАВЕТИНА
Мобаров институт ЗАВЕТИНЕ
Kanal DIMITRIJE LUKIĆ
MITA
Амблем
АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА
FLAG COUNTER
НАШЕ ПРИЧЕ
Избор.Преглед
Архипелаг
РУЗМАРИН
понедељак, 31. август 2020.
недеља, 30. август 2020.
четвртак, 27. август 2020.
субота, 15. август 2020.
четвртак, 13. август 2020.
уторак, 11. август 2020.
понедељак, 10. август 2020.
петак, 7. август 2020.
ЧИШЋЕЊЕ ДРУШТВЕНОГ ОРГАНИЗМА ИЛИ ЦАР ЈЕ ГО
Коцка је бачена, господо - или између прасетине (печене прасеће главе) и рена
Свашта човек може видети на друштвеним мрежама, твитеру, фејсбуку, и другде; много су се, у току ванредног стања и после, откачили, и за многе је почела да се лепи као чичак за ногавице, трауматска слика политичког „организма“, које је више од неколико деценија озбиљно оболело, и ту заиста, не треба наводити посебне доказе. Потребно је — чишћење тог „организма“, то јест црева, а на првом месту „дебелог црева“, којим су неки, сачувај Боже, опседнути као … Нема правог поређења.
Више од 753 особе је „лајковало“ изјаву једног паметног и резигнираног момка, боље рећи запис, претпостављам због искрености и ових редова:“...Да сам којим случајем рођен и живео на селу, тамо где ми је генетска предодређеност, имао бих десеторо деце, пуну пушницу сувог меса, аутоматску пушку, не бих био анксиозан и не би ме болео жуч. Добро, вероватно бих ложио пола килаДа сам којим случајем рођен и живео на селу, тамо где ми је генетска предодређеност, имао бих десеторо деце, пуну пушницу сувог меса, аутоматску пушку, не бих био анксиозан и не би ме болео жуч. Добро, вероватно бих ложио пола кила ракије дневно редовно а још пола кад је посебна прилика. Можда бих завршио и на робији или бих погинуо јер ја на дахије не бих ишао са пејнтбол пушком... ракије дневно редовно а још пола кад је посебна прилика. Можда бих завршио и на робији или бих погинуо јер ја на дахије не бих ишао са пејнтбол пушком...“
Слика је толико апсурдна, ма где да се окренете, и ма за које новине да се ухватите овде – то је нешто неописиво, најгоре могуће срозавање, и престао сам да прелиставам све те српске листове огромних тиража и некакве лепе традиције; све то данас не би требало држати ни у неком пољском нужнику, него за потпалу ватре, али – лето је, (оставите за јесен)…
Кад је тело људско, а посебно црева, толико нечисто, треба га пречистити упорно и стрпљиво, и то су нас научили на селу, наше покојне мајке и бабе – рен је најбољи, што јачи, што љући, што више избија на нос — то боље.
Болести тела претходи болест душе, кажу, стихија емоција, стресови, а становништво их има, јер толико има превара, завлачења, наметања – не најгорих, него никаквих.
Чишћење је, дакле, на дневном реду, колико видим, шетајући свим тим друштвеним мрежама. А и српским селима и варошима.
Што пре, то боље.
Рен најљући.
Наша га је мајка садила по нашем сеоском дворишту, и ево — буја и даље, то јест, скоро две деценије после дана када је променила свет.
Доста је провидних парола и лажи, доста је тих „уметника“, којих се као „режим“ „болесног организма“ БОЈИ! Којешта, то је смешно – оно што вреди у данашњој Србији, то је одавно дислоцирано на маргину, а чувени академици, чувене спосатељице који воле чврсту монету и оне жалосне тзв. „велике“ издаваче где им је отворен „пут славе“ која је новчано „опипљива“, нико да заустави, осим Бога (хавала Богу!). Сви су поткупљени и све је поткупљено. Какви уметници! То су одувек били, пре свега мали људи, плаћениоци, јарџије и шићарџије који обичан народ препознаје и не зарезује.
Све је, драги моји, у рену, док вам не изађе на нос — ништа од чишћења ваших црева, дебелог црева, организма. Па ви видите, даље, како ћете: желите ли да живите, и да покушате да се лечите и излечити. Или оно најгоре, далеко било. И као што рекох, без рена и катарзе, нема осмеха и наде...
среда, 5. август 2020.
уторак, 4. август 2020.
недеља, 2. август 2020.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Шта народ прича?
Слушате ли? ослушкујте мало боље, пажљивије...