Translate
Укупно приказа странице
ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ
САЗВЕЖЂА
САЗВЕЖЂА
ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)
Хијерархија
ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ, АЛИ ДЕЛУЈУ И ДАЉЕ КАО ТИХА ВОДА
ДИЦ-а ГОЛУБИЦЕ
БЕЛА МАНУФАКТУРА Press
БОГОМОЉКА:Филмски канал
Академија ФЕНИКС
Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З
понедељак, 20. новембар 2017.
среда, 10. мај 2017.
INTERVJU: Todor Jovanović - Zapisao sam sve tajne lečenja za buduće gene...
Објављено је 10.05.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je primarijus dr sci. medicine Todor Jovanović, široj javnosti poznat kao lekar i pronalazač preparata TODOXIN®. Posvetio je svoj dugogodišnji naučnoistraživački rad imunologiji i virusologiji i dao veliki doprinos razumevanju mnogih metaboličkih i imunoloških procesa u ljudskom oranizmu. Autor je više knjiga, članaka i studija iz oblasti medicinskih nauka i nekoliko praktičnih priručnika o ishrani i održavanju zdravlja. Višedecenijski naučni rad na polju imunologije rezultirao je pronalaskom preparata TODOXIN®, koji je kroz svoju dugogodišnju primenu pokazao da je, kao dodatak ishrani zdravih i bolesnih, delotvoran u obnovi energetskog balansa i jačanju imunološkog sistema ljudskog organizma. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
Intervju je snimljen 08.05.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.
Intervju je snimljen 08.05.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА / Александар Лукић
Александар Лукић
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА
Војници пристигли од кућа, како то обично
бива, прва лекција: регрути шишање на нулу.
Из бербернице излећу као опрљени
из хаубице: оговарајући кућни ред у азилу.
Плашљиви гуштери: позирају за успомену.
Сценографија за ћосавом војском,
огроман зид зграде спаваоне - боја
онако: прљаве мушке гаће. Јака, каки.
уторак, 9. мај 2017.
Beogradska čalgija - Na vrata seđaše Jevka Zamfirova
Објављено је 16.09.2015.
Београдска чалгија - На врата сеђаше Јевка Замфирова
(Старосрпска народна песма испевана у Приштини)
(Старосрпска народна песма испевана у Приштини)
Jordan Nikolić - Aj, zadunuše sabazorski vetrovi
Објављено је 05.10.2015.
Јордан Николић - Aј, задунуше сабазорски ветрови
(Косовска варијанта)
(Косовска варијанта)
петак, 14. април 2017.
четвртак, 13. април 2017.
среда, 12. април 2017.
среда, 22. март 2017.
Неофицијелна критика критике, СРПСКА САРМА
коментари уз чланак Критика српских критичара
Аутор: Владимир Кецмановићуторак, 21.03.2017. у 10:00
Аутор: Владимир Кецмановићуторак, 21.03.2017. у 10:00
Немогуће је да постоји човек упућен у књижевност генерално, и, конкретно, у стваралаштво Крсте Поповског, ком није јасно да је реч о једном од најпотентнијих савремених српских писаца.
Чињеница да, упркос томе, у текстовима који промишљају српску прозу, име Крсте Поповског готово да не постоји, говори о нечувеној некомпетенцији привремене српске књижевне критике. Да ли српски критичари за Поповског нису чули? Или су чули, али нису имали воље да се позабаве својим послом и његово дело прочитају? Или су га прочитали, па мудро одлучили да прочитано прећуте?
....
@Boško Tomašević - Godotпре 20 сати
Imali ste u "kulturnom dodatku" lep prikaz mladih pisacab ( 20 ispod 40 ili tako nesto). Slazem se sa g. Kecmanovicem, sa vama ne kad kad kazete "Nisam siguran da medju njima nije i Vladimir Kecmanović" (na primer "Osama", "Top je bio vreo", "Kainov oziljak") - no to je stvar ukusa, kriterijuma,... tj svako je u pravu i niko nije u pravu u isto vreme. Inace za "Politiku" pisu Bazdulj, Zujovic, Tesic,.. ne bi se bas moglo reci da drugi neamju rec
Препоручујем 7
Boško Tomaševićпре један дан
Koga sve "privremena srpska književna kritika" nije prećutala!? Imala je, dosuše, i koga. I ne samo Krstu Popovskog. Medjutim, nije prećutala Vidu Ognjenović, Mihajla Pantića, Vladislava Bajca - ovogodišnje dobitnike nagrade "Srpska književna sarma" - a komotno je mogla. Ja bih rekao da danas postoji paralelna srpska književnost: prećutani srpski pisci i srpski pisci o kojima se isuviše mnogo govori. Nisam siguran da medju njima nije i Vladimir Kecmanović. Voleo bih kada bi "Politika" povodom teme o kojoj piše g. Kecmanović imala dobru volju da angažuje i druge autore. Izvolite vi iz Redakcije "Kultura" pokušajte to. Uveren sam da bi to bio veliki podvig sa vaše strane. Ili, ne želite da "talasate"?! Da vam je upravo to posao - o tome ne moram da govorim. Kecmanovićev tekst valja obavezno pročitati u štampanom izdanju "Politike". I, ponavljam, povodom iste teme dati reč i drugim autorima. Srpska književnost bi na taj način bila osvežena novim imenima.
Препоручујем 14
belenпре 22 сата
Reče jednom prilikom Raško Dimitrijević, čuveni profesor na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, da u istoriji književnosti postoje tri grupe pisaca: Jednima su imena napisana velikim slovima, drugima kurzivom, a trećima malim slovima. Među tim piscima iz „treće“ lige-kategorije, kriju se veliki, izvanredni pisci, a razlozi njihove skrajnutosti su mahom neknjiževne prirode, kazao je Raško. Danas bi rekli da nisu bili u mejnstrimu, izvan interesnih grupa i koterija, bez leđa, „pogrešnih“ političkih i idejnih stavova, bez finasijera, mecena...
Препоручујем 9
BOSKO TOMASEVICпре око један сат
Generacija pisaca tipa "Top je bio vreo" još nije naučila da piše. Prethodnu generaciju, decu stasalu oko Vide Ognjenović, sa obeležjima "paravojne književne formacije" koja je "zaposela sva strateška mesta srpske književnosti i sve iole darovite autore proterala u zemlju Nedodjiju" (sjajna formulacija ispisana na Odluci o dodeli književne nagrade "Srpska sarma" Ognjenovićki, Pantiću i Bajcu) karakteriše samo uporna i dobra volja da pišu à la Kiš pa im kao Kišu to ne ide od ruke. Oponašanje oponašatelja je uvek više nego problematično. Ali, kao što rekoh i u mom prethodnom komentaru, Srbija ima tuce bezobrazno skrajnutih pisaca. Akcija otkrivanja tih pisaca mogla bi da počne upravo na stranicama "Politike" poput nedavno uspešno sprovedene akcije promovisanja mladih srpskih pisaca, od kojih, opet, ni svi promovisani nisu prepoznatljivo dobri pisci. Validni književno-vrednosni iskazi se mogu učiti - samo treba posećivati biblioteke. Talenat se tom poslu pridružuje sa jedan odsto.
Одговори | Препоручујем 0
nikola andricпре 2 сата
Tarski je u svojoj ''sematickoj teoriji istine'' uveo razliku izmedju ''meta jezika'' i jezika o kome je rec. Zbog ''samoreferencije'' nastaju logicki paradoksi koje je hteo da izbegne ali sa cudnim rezultatom beskrajnih ''objekt jezika'' i ''meta jezika''. ''Kritika kritike '' pretpostavlja ''meta kritiku'' u slicnom smislu. Ali veci problem je pitanje ''naucnog statusa'' literature uopste te njene ''kritike'' posebno. Posto za takozvane ''vrednosne iskaze'' ne vazi kriterijum istine a vrednovanje literature nije moguce bez ''vrednosnih iskaza'' izgleda ocevidno da literatura te i njena kritika nisu nauke po modernom shvatanju naucne metodologije.
Одговори | Препоручујем 0
nikola andricпре 20 сати
Razlika izmedju nauke i literature je njihov cilj. Cilj nauke je istina cilj literature je umetnost odnosno estetika. Vrednovanje se razlikuje. Za nauku postoji samo jedan kriterijum : istina ili neistina. Umetnost pretpostavlja vrednovanje dok za vrednosne iskaze ne vazi kriterijum istine. Od davno je poznato da se o ukusima ne vredi raspravljati. Da to ipak cinimo nema veze sa istinom ali ima sa nasom psihologijom. ''Ko sta voli''.
Одговори | Препоручујем 4
Calibanпре 22 сата
Критика, књижевна и свака друга, је данас типично више заинтересована за политику него за квалитет онога што критикује. Па, реално кога више брига за мишљење критике?
Одговори | Препоручујем 4
035 само јакопре 18 сати
Па, реално кога више брига за мишљење критике? Мене , например . Ја верујем онима који су подигли више деце од мене , оправили више аутомобила , попили више вина , људима са знањем и искуством .
Препоручујем
петак, 10. фебруар 2017.
недеља, 15. јануар 2017.
Процеси пропасти српског села се и даље мулитиплицирају, а баба се, нажалост, и даље чешља
*....( * Видите више мана него предности европском путу наше земље?- Оно што мислим о овој теми не обавезује никога и у ширем контексту нема ама баш никакав значај. Свестан сам неминовности предузимања наше државне управе да се тражи пут ка неком облику интеграције у подели економских принадлежности са богатима. То да ћемо икада бити равноправни са онима који су своја друштва и економије створили кроз историју отимањем, економским империјализмом и пљачком од слабијих и сиромашних - не верујем. Да морамо са њима да играмо игру и преговарамо - морамо, а да ли ће и кад да нас приме за сто - то не могу нити да тврдим, нити да гарантујем. Тако да се може рећи да сам евроскептик, ако то није кажњиво.
* А српски сељак? Жели ли он у "европско село"?- Овде морамо разликовати економски аспект од душевног и духовног. У економском смислу српско село вапи за технолошком променама, за просперитетом који с трактором старим више од 30 година није могуће направити. Ту су европска искуства пожељна. Али наметнути европска правила српском селу без темељне друштвене и државне реорганизације у третману сељака - то је апсурд. Највећа препрека интеграције српског села у европске токове је, нажалост, сиромаштво. Ко скоро није био на селу, први пут кад буде отишао биће пренеражен. Процеси пропасти српског села се и даље мулитиплицирају, а баба се, нажалост, и даље чешља.
* Кад је сељак био најзадовољнији: током монархије, комунизма, социјализма или демократије?- У историјском смислу и по јапији Србина, верујем да би српски сељак баш као и грађанин требало да живи у монархији с парламентарном демократијом. Не верујем да ће се у Србији догодити такве промене. С друге стране, важније од облика друштвеног уређења за српског сељака и српско друштво је стварање економских перспектива, које би требало да повећају стандард и обезбеде боље услове за живот укупне популације.
* Нисте политичка личност, али не либите се да критички говорите о политици, да ли сте размишљали да се нађете у изборној трци?- Признајем, било је идеја са стране, чак и притисака. Пре пет месеци сам покопао наде оних који су веровали да бих умео и знао да одиграм улогу председника Србије. А ни листер одела ми не стоје лоше. Захвалио сам им се. То што имам привилегију, као и одважности и куражи да јавно кажем шта мислим - не значи да имам политичке амбиције. Моја одлука је била и остала да служим само Србији. И то искључиво као уметник!
Радош Бајић
извор: одломак из разговора са .... Радош Бајић: Наговарали су ме да се кандидујем за председника Милан АЏИЋ | 15. јануар 2017. 14:05 | Редитељ Радош Бајић о завршници серије "Село гори... ", мукама српског сељака, европском путу наше земље, предстојећим изборима...среда, 11. јануар 2017.
Шекспиров "Сонет 66"
Премијера представе „Сонет 66“ у Темишвару В. СТРУГАР | 10. јануар 2017. 23:46 |
Редитељ Кокан Младеновић у среду у Румунији поставља своју трећу темишварску представу
Редитељ Кокан Младеновић у среду у Румунији поставља своју трећу темишварску представу
РЕДИТЕЉ Кокан Младеновић у среду у Румунији поставља своју трећу темишварску представу: Шекспиров "Сонет 66" премијерно ће бити изведен у Мађарском националном театру "Чики Гергељ".
- Од четрнаест стихова урадили смо целу представу! Шекспиров сонет говори о распаду пишчевог света, али је потпуно примењив и на наш, данашњи - објашњава Кокан Младеновић. - Јер, у сонету је реч о социјалним разликама, слому морала, профанизацији љубави, новцу, моћи и сили које управљају светом... Дакле, реч је о правој слици садашњег времена.
На стиховима славног класика настала је драмска представа, у којој се конструишу сцене, будући да текста готово и нема:
- Пред гледаоцима ће се наћи драмско-играчка представа, слична онима које је својевремено Јохан Кресник радио у Немачкој, кроз покрет и глумачко деловање невезано за текст. Иначе, и овог пута радим у мађарском театру "Чики Гергељ" у коме сам пре две године поставио на сцену "Просјачку оперу", а на тему Џона Геја који ју је и створио. Оригинални текст сам написао у сарадњи са Корнејом Голи, а крајњи "производ" била је музичка представа.
Наш редитељ тако, два пута у Румунији ствара представе са тамошњим мађарским ансамблом, али је његов првенац у суседној земљи био са румунским глумцима у Националном театру "Михаел Еминеску":
- Радили смо Есхиловог "Прометеја", и то као причу о Џулијану Асанжу - Прометеју нашег доба, новом поретку богова и света. Премијера је изведена 2014. године, а њен успех отворио је врата и за две следеће сарадње.
И овог пута, Младеновић је одабрао проверене сараднике за рад на новој представи. Асистент редитеља је Софија Серда, композитор Ирена Поповић, сценограф Марија Калабић, костимограф Татјана Радишић, а кореограф Андреја Кулешевић.
Пријавите се на:
Постови (Atom)