ТУНЕЛ

(...)

ПОПОВИЋЕВ МИЛУТИН И НЕНАД ЈЕЗДИЋ

Поповићев Милутин, шумадијски сељак, домаћин и војник, дуго памти. Шта сте усвојили од Милутина у свом личном животу?
Тај Милутин, његово само име говори, има нечег светачког, кротког, трпељивог, мирног у себи. Све његово бих волео да имам и сам. Наравно немам, али глумци имају то задовољство, луксуз да када раде неке улоге, чине и себи добро, зато што кроз те ликове имају прилику да макар у време извођења представе живе тај неки живот и мисле тим неким карактером. И том свешћу. Јако ми прија овај Милутин, у овим мојим зрелим годинама упућује ме на неке моје предрасуде, личне самообмане. Дубоко верујем да ће Милутин бити људима драгоцен када га буду слушали и гледали. У монодрама у принципу нема шта да се гледа, има да се чује и ако будем довољно емотиван колико је он, ето, имаћемо шта и да видимо.
Шта се променило од времена Милутина до данас? Колико су људи заправо научили од историје будући да јој се непрестано изнова враћају?
Нисмо довољно научили и савладали вештину шта значи волети своју земљу, на пример. Шта значи припадати свом народу. Заиста мислим да су се те категорије погубиле у нашим различитостима. Људи су изгубили оно исконско, основно да човек мора бити човек. Не може ништа друго и никада бити, е то се некако истрошило. Милутин је прошао кроз рат, није постао злочинац, ни профитер. Тај Милутин је заправо проживео епски живот у љубави према земљи и према ближњима. Да ли неко мисли да воли своју земљу више зато што верује да је неко други не воли? Ужасно ми те разлике сметају, оптерећују ме. Никада нисам припадао тим мрзитељским фракцијама. Никада нећу ни припадати. Милутин је Србин који не мрзи...

Има нечега племенитог у модерној хајдучији / Ненад Јездић

У паузи између снимања филмова и серија, истрајавате на новој сценској форми, монодрами „Књига о Милутину”, чија премијера се очекује почетком 2020. године. Зашто сте за „соло” сусрет с публиком одабрали баш Поповићевог „Милутина”?
Милутина Данка Поповића сам још деведесетих година прошлог века први пут читао. Тада нисам имао према њему такав однос, као ни према било чему што сам читао као младић. Сада, када та дела поново читам и тумачим у својој зрелости, то су потпуно различити светови, скоро па супротни. Милутина ми је предложио редитељ Егон Савин, који је у великој мери утицао на мој глумачки израз. То јесте, заправо, Егонов избор, али можемо рећи и да је Милутин некако изабрао мене зато што ми је Поповићев син с поверењем уступио права на тај текст. Рад на монодрами је заиста истрајавање. Непрестано сам у тим речима, причама, мотивима. Сваку паузу у раду, посебно док возим, користим да учим текст, тако што слушам самог себе како изговарам те речи. Вуче ме цела та прича, и цео тај појам рата, света, села, појединца, Србина. Милутин је врло прагматичан, тачан, искрен човек, практичан, мудар, лукав. Када бисмо били такав народ, били бисмо много више благодети удостојени него што јесмо сада. Када бисмо сви имали много више у зрневљу тог Милутина, то што га је одвело до Албаније, Африке и вратило га свим тим сињим морима, свим тим биткама, Кајмакчаланима, Колубарама, Церовима вратило га живог и непоквареног кући, а све је указивало да ће баш да се деси супротно. Он је један од оних примерака овог народа који је упркос свему сачувао и част и образ, и никада се није светио, гордио, а волео је. И ако је судио својој земљи, и ако се љутио на њу, волео је своју земљу, упркос свему.
Поповићев Милутин, шумадијски сељак, домаћин и војник, дуго памти. Шта сте усвојили од Милутина у свом личном животу?
....

      извор:ИНТЕРВЈУ: НЕНАД ЈЕЗДИЋ, глумац. -Има нечега племенитог у модерној хајдучији

Милутин, јунак Данка Поповића којег спремам, врло је прагматичан, тачан, искрен, практичан, мудар, лукав. Када бисмо били такав народ, били бисмо много више благодети удостојени него што јесмо сада. -Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин четвртак, 21.11.2019. у 22:55

 

ЛеЗ 0017567

Краљ Петар II са породицом

Тито је умро пре  32 године, а ми још увек (у Србији) живимо у дугом тунелу титоизма!
Доказ: Пренос посмртних остатака Њ. К. В.  краља Петра Карађорђевића II из Либертвила (САД) у Србију , јуче. Вест о томе је у Србији  објављивана на претпоследњем месту, испред прогнозе времена! Зар то није била прворазредна вест? Уредник чувене „Политике“ (пардон „Јулитике“, како су је етикетирали неки савремени писци, који су „забрањени“ и данас у том листу) сматра да није! Ми, Срби ове 2013.  године, не би смели да се заносимо илузијама: криза коју преживљавамо није само политичка, демократска, национална, економска; њена суштина је духовна и налази се у дубини српског постојања! Кад помислим, јер дуго памтим и тешко заборављам, како је недељама у Србији и ондашњој СФРЈ  смрт ондашњег тиранина, не била прва вест, него Страва у дословном смислу речи, мени се чини да су се тзв. демократске промене о којима се труби у Србији нису догодиле, тј. да су били некакви козметички покушаји. Остао је дуг, предуг тунел из кога нисмо изашли, у коме нема духовног, већ неког другог зрачења. Срби касне не 32 године, већ пола века! Невероватно је како је дочекан последњи југословенски краљ, можемо рећи и мученик, који никад није абдицирао! Зашто је Србима и данас милији тзв. „Црвени краљ“ од  њиховог српског краља?…
Ево једног цитата Иљина, који упућује на очигледност нашег српског посрнућа:

Ми немамо права ни основа да наш крах приказујемо као „невину“ и „безопасну“ случајност. Ми морамо пронаћи у себи одважност и морамо изоштрити поглед како бисмо  ствари видели онаквима какве оне заиста јесу; морамо у себи наћи вољу како бисмо изрекли сву истину и кренули новим путевима. Треба да се ослободимо свакодневних ситница и да се навикнемо да гледамо у даљину: куда иде, куда клизи савремени свет? шта нас чека? шта нам је чинити како бисмо предупредили најгоре и изградили нов, прелепи живот?….
(Извор: Иван Иљин: Пут ка очигледности, поговор, О духовном зтачењу, стр. 194. – Логос, Београд, 2012)

Оног тренутка када је Тито сахрањен, Срби су имали једну државну идеју:  Живео Краљ!
Или мислите да нису? Да још увек већина дрема оним сном којим их је успавао Отац народа и нација?
        
= ЛеЗ 0005721 ,  Србија "ИЗМЕЂУ" ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ ТИМА : Вести из отаџбине и расејања    (Б. Тукадруз)