Храст лужњак, или брест крај реке, који расте из корена легенде, бескраја, понора детињства, из легенди!
Расти природно, споро, као храст или брест, не врба и ракита. Ни багрем бели.
......
Отвори та невидљива тајна чудесна врата галерије што се рачва у лавиринт који нема краја.
То је само остало од нашег салаша на Пеку после оне поплаве, неописивог поводња, 2014. године. И обор покривен сноповима грања и кукурузовине, које је прогутао мутан талас...Обор ограђен багремовим кочевима, који су временом добили боју сиву, бетонску...
Кућа Мише Батиног,
митског пасторка,
који се преселио у равницу и тамо кости оставио. Сада је претворена у напуштену шталу, коју глође пролазност и немар...дођоша.
5. јун 2018?
Тек сам недавно, претражујући нешто, видео неки сарајевски блог, који је објавио неколико песама и вест да је преминула Јованка Бабић, професор из Загреба...(Бог да јој душу прости!)
....
Буди оно што јеси!...Заборави. Захвали Господу на свим расплетима у свом животу.
Свако на крају крајева добије према заслузи и мери Господњој.
Све је можда било предодређено; и ре него што си се родио, и протрљао ручицама своје уши, главу. (Овај се тамо већ наратовао, кажу да је рекла искусна бабица, која те је стрпљиво извукла из бубња матере.)
То небо тамо на северу...Европе. На периферији једне шведске варошице пуне имућних Јевреја.... Где сам залутао... Не нисам залутао, напротив... (26. дец. 2018.)
Те брезе, сестре моје, лепотице, и то небо које ћу памтити докле сам жив у позадини, и та кућа из које смо кренули према Кируни и северном полу и нечему без повратка, неописивом као вриштање душа у висини, поларне светлости која нас је мамила све даље, према северу, и саборима душа преминулих, анђелима и чудима леда...
Чудима чистоте, невиности и белине висова планина према којима смо хрлили....
Заборави! Све непланирано, несугласице, муке зближавања, скандалозне детаље хроника, родослова, не труди се да научиш тај језик гостољубивих севераца и грофица, јер он је настао ... изведен из слогова твога матерњег језика...
Не идеализуј никога! Никоме кроз прсте не гледај!
Не подцењуј племенитост порекла и крвожедност тзв. револуционара.
Пажљивије слушај детаље упућених о плановима и лукавствима лажова од памтивека, мутивода и хазара!
Поново се врати фотографијама, и том пољу пуном цветова татуле, и расцветаних сунцокрета, којим одјекују оглашавања птица, врана и гаврана, грлица и голубова, дивљих и домаћих, гриваша и мавијана...
Тај чипкаст цвет можда је нешто друго а не оно што изгледа на први поглед - потпис или амблем анђела?
Буди оно што јеси, што си одувек био, и што ћеш бити убудуће у векове векова. Заборављај талог и урони у заборав који је посебан облик памћења.
Све што је стигло теби као суза, преко сузе, требало је да буде. Све што се откинуло, као кучка са ланца, нека буде. Јер је Бог тако хтео, јер је тако требало да буде. И тако нека и остане...
(Листајући албум слика, у којем има не једна него на стотине оних које нисам сликао ја, већ неко Други. Који је ходао у мојој сенци. Неко много бољи и можда савршенији од мене? Неко кога је Бог послао мени да ме припреми за оно што је задато и део плана. Јер другачије не може бити. Анђеле, никада те нећу заборавити, никад. Твој рукопис ме води и чува, ставља на искушења, и мења.... -Уочи мог 74. рођендана)
