SA gotovo sto godina zakašnjenja, prvi put na srpskom jeziku
pojavila se izazovna i uticajna knjiga Edvarda Bernajsa "Propaganda", u
izdanju kuće "Amonite" i prevodu Vladimira Krakova.
Knjiga Edvarda Bernajsa 'Propaganda': Uputstvo za vladanje masama | Kultura | Novosti.rs
pojavila se izazovna i uticajna knjiga Edvarda Bernajsa "Propaganda", u
izdanju kuće "Amonite" i prevodu Vladimira Krakova.
U Srbiji nepoznat, Bernajs se smatra ocem odnosa sa javnošću kao profesije i izumiteljem tehnike spinovanja javnog mnjenja.
-
Kada se u našim krajevima izgovori reč "propaganda", obično se vezuje
uz ime Hitlerovog saradnika Gebelsa. U anglosaksonskom svetu, ipak, prvo
ime koje je u asocijaciji sa terminom "propaganda" je ime Edvarda
Bernajsa. I sam Gebels bio je poštovalac njegovog dela, uvek je pri ruci
imao prvu Bernajsovu knjigu "Kristalizovanje javnog mnjenja" - otkriva
Krakov.
Iako je pisana i objavljena dvadesetih godina 20. veka, "Propaganda" deluje kao da je pisana juče.
Nevelika po obimu, izvršila je veliki i važan uticaj na svet kakav
poznajemo. Ova knjiga, po rečima prevodioca i priređivača, sadrži
implicitne tehnike vladanja demokratskim društvom, predvodništva bilo
koje ljudske grupe i uputstva za ostvarivanje bilo kojeg cilja u jednom
društvu. Tako, u prvom poglavlju "Organizovanje haosa" čitamo:
"Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa
važan je element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim
nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je istinska
vladajuća snaga našeg društva. Nama rukovode, naše umove kalupe, naše
ukuse formiraju, naše ideje velikim delom sugerišu ljudi za koje nikada
nismo ni čuli."
Među mnogobrojnim pi-ar kampanjama koje je Bernajs osmišljavao i
uspešno vodio, po rečima Krakova, nalaze se i one za fluorizaciju
vodovodske vode, kao i za "laki strajk".
Kampanja iz 1927. godine, koja je trebalo da poveća prodaju ovih cigareta, i koju
je nazvao "Baklje slobode", imala je za cilj da privuče što više žena
pušenju. Manipulišući osećanjem ponosa zbog nedavno izvojevanog prava
glasa za žene, Bernajs je upućivao poruke ženskoj populaciji SAD i
motivisao dame da slobodno zapale cigaretu na javnim mestima jer time
pokazuju svoju slobodu i dostojanstvo. Koristio je čak i izjave lekara
interpretirane kao da pušenje nije štetno po zdravlje, štaviše korisno
je jer sprečava gojenje kod žena.
Drugom prilikom, Bernajs je za potrebe svog klijenta, Aluminijumske kompanije Amerike,
osmislio efektnu kampanju koja je ubedila vlasti SAD da je fluorizacija
vode iz vodovoda dobra za zdravlje, mada je ta tema bila i ostala
diskutabilna u naučnim krugovima.
Njegova moć pokazala se i 1954. godine, kada ga je angažovala multinacionalna
kompanija "Junajted frut", da učestvuje u propagandističkoj logistici
državnog udara u Gvatemali, kada je sa vlasti zbačen demokratski
izabrani predsednik Jakopo Arbenc Guzman. Bernajs je uspeo da ubedi
američku javnost da je Guzman komunista, što je u to vreme bio
neoprostivi greh.
Bernajs je rođen u Beču 1891.godine u uglednoj jevrejskoj porodici, a već sa dve godine obreo se u
SAD gde je ostao do kraja života, 1995. Bio je blizak rođak Sigmunda
Frojda. Po mišljenju Noama Čomskog, Bernajsova knjiga pruža uvid u način
funkcionisanja nekih od najmoćnijih i najuticajnijih institucija
savremene industrijske države kapitalističkih demokratija.
OD MUZEJA DO DOMAĆICE RIZNICE lepote u muzeju treba da budu
rastumačene javnosti, a to zahteva rad propagandiste. Domaćica u stanu u
Bronksu bez sumnje oseća malo zanimanja za drevnu grčku vazu u
Metropoliten muzeju. Ipak, umetnik koji sarađuje sa grnčarskom firmom
može prilagoditi dezen sa ove vaze za skup porculanskog posuđa. I ovo
posuđe, sa niskom cenom kroz masovnu proizvodnju, može naći svoj put do
tog stana u Bronksu, razvijajući nesvesno, preko svojih finih crta i
boja, poštovanje prema lepoti - piše Bernajs.
-
Kada se u našim krajevima izgovori reč "propaganda", obično se vezuje
uz ime Hitlerovog saradnika Gebelsa. U anglosaksonskom svetu, ipak, prvo
ime koje je u asocijaciji sa terminom "propaganda" je ime Edvarda
Bernajsa. I sam Gebels bio je poštovalac njegovog dela, uvek je pri ruci
imao prvu Bernajsovu knjigu "Kristalizovanje javnog mnjenja" - otkriva
Krakov.
Iako je pisana i objavljena dvadesetih godina 20. veka, "Propaganda" deluje kao da je pisana juče.
Nevelika po obimu, izvršila je veliki i važan uticaj na svet kakav
poznajemo. Ova knjiga, po rečima prevodioca i priređivača, sadrži
implicitne tehnike vladanja demokratskim društvom, predvodništva bilo
koje ljudske grupe i uputstva za ostvarivanje bilo kojeg cilja u jednom
društvu. Tako, u prvom poglavlju "Organizovanje haosa" čitamo:
"Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa
važan je element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim
nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je istinska
vladajuća snaga našeg društva. Nama rukovode, naše umove kalupe, naše
ukuse formiraju, naše ideje velikim delom sugerišu ljudi za koje nikada
nismo ni čuli."
Među mnogobrojnim pi-ar kampanjama koje je Bernajs osmišljavao i
uspešno vodio, po rečima Krakova, nalaze se i one za fluorizaciju
vodovodske vode, kao i za "laki strajk".
Kampanja iz 1927. godine, koja je trebalo da poveća prodaju ovih cigareta, i koju
je nazvao "Baklje slobode", imala je za cilj da privuče što više žena
pušenju. Manipulišući osećanjem ponosa zbog nedavno izvojevanog prava
glasa za žene, Bernajs je upućivao poruke ženskoj populaciji SAD i
motivisao dame da slobodno zapale cigaretu na javnim mestima jer time
pokazuju svoju slobodu i dostojanstvo. Koristio je čak i izjave lekara
interpretirane kao da pušenje nije štetno po zdravlje, štaviše korisno
je jer sprečava gojenje kod žena.
Drugom prilikom, Bernajs je za potrebe svog klijenta, Aluminijumske kompanije Amerike,
osmislio efektnu kampanju koja je ubedila vlasti SAD da je fluorizacija
vode iz vodovoda dobra za zdravlje, mada je ta tema bila i ostala
diskutabilna u naučnim krugovima.
Njegova moć pokazala se i 1954. godine, kada ga je angažovala multinacionalna
kompanija "Junajted frut", da učestvuje u propagandističkoj logistici
državnog udara u Gvatemali, kada je sa vlasti zbačen demokratski
izabrani predsednik Jakopo Arbenc Guzman. Bernajs je uspeo da ubedi
američku javnost da je Guzman komunista, što je u to vreme bio
neoprostivi greh.
Bernajs je rođen u Beču 1891.godine u uglednoj jevrejskoj porodici, a već sa dve godine obreo se u
SAD gde je ostao do kraja života, 1995. Bio je blizak rođak Sigmunda
Frojda. Po mišljenju Noama Čomskog, Bernajsova knjiga pruža uvid u način
funkcionisanja nekih od najmoćnijih i najuticajnijih institucija
savremene industrijske države kapitalističkih demokratija.
OD MUZEJA DO DOMAĆICE RIZNICE lepote u muzeju treba da budu
rastumačene javnosti, a to zahteva rad propagandiste. Domaćica u stanu u
Bronksu bez sumnje oseća malo zanimanja za drevnu grčku vazu u
Metropoliten muzeju. Ipak, umetnik koji sarađuje sa grnčarskom firmom
može prilagoditi dezen sa ove vaze za skup porculanskog posuđa. I ovo
posuđe, sa niskom cenom kroz masovnu proizvodnju, može naći svoj put do
tog stana u Bronksu, razvijajući nesvesno, preko svojih finih crta i
boja, poštovanje prema lepoti - piše Bernajs.
Knjiga Edvarda Bernajsa 'Propaganda': Uputstvo za vladanje masama | Kultura | Novosti.rs
