Treća Sreća?

Dobrica Ćosić ove godine će, po treći put, biti nominiran za Nobelovu nagradu za književnost, na inicijativu akademika Svetislava Jarića i uz podršku najeminentnijih srbijanskih akademika i književnika. Ćosića gotovo svi već vide kao dobitnika Nobela i drže mu palčeve. Među ostalima, idejom je oduševljen i Emir Kusturica.

Влашке мађије...

On, međutim, kako saznaje Kurir, ne vjeruje u Nobela! I nije baš oduševljen zbog nominacije. Izravni Ćosićev komentar nisu uspjeli dobiti, jer je, kako su kazali na Akademiji nauka, vrlo bolestan.

- Već desetak dana mu nije dobro i ide na razna bolnička ispitivanja - kažu u SANU.

S druge strane, Ćosićeve kolege i prijatelji oduševljeni su nominacijom i vjeruju u njega.

Tako, proslavljeni reditelj Emir Kusturica kaže za Kurir da je „Dobrica to zaslužio“.

- On na mene ostavlja impresije velikog borca, velikog socijaldemokrate i velikog književnika. Ima moju punu podršku - naglašava Kusturica.

http://www.monet.ba/vijesti/pregled/dobrica-cosic-grozni-po-treci-put-kandidat-za-nobelovu-nagradu

_________

Dobrica Ćosić u trećem pohodu na Nobelovu nagradu

Нови коментари

Neu Perlach | 12/01/2011 20:54

„Добрица Ћосић је несумњиво највећи живи европски писац после Солжењицина, а највероватније и најзначајнији српски писац уопште”, каже др Јарић. # Kao prvo, Solzenjicen je umro 3.8.2008. Drugo, Günter Grass (*1927) je veoma dobrog zdravlja.

Драгољуб Збиљић | 13/01/2011 00:09

Како би то преживео Басара?

Кад читам неке писце који су добили Нобелову награду из белог света, дође ми да стварно поверујем да после Андрића први заслужује да је добије Добрица Ћосић. Али -- како би то преживео Басара, стврано не знам.

apologeta . | 13/01/2011 08:11

Dobrica Cosic je na Zapadu zapamcen kao covek koji je u senci vukao konce u vezi memoranduma SANU, te kao apologeta velikosrpstva. Sada neko ocekuje da mu i pored toga dodele Nobelovu nagradu...Pre mi ovo lici na neku civiju za Cosica.

србин четник | 13/01/2011 09:23

Ништа ме више не би усрећило када би комунисти и њихова идеологија отишли на ђубриште историје. Доста сте замлаћивали напаћени и наиван народ.

Уопште није виц! Ћосић, по трећи пут, итд...

Нови Сад - Академик Добрица Ћосић до краја овог месеца биће номинован за Нобелову награду за књижевност за 2011. годину. Предлог ће уследити после тачно пола века откако је Иво Андрић примио најзначајније планетарно признање за писану реч, али иу години када аутор романа "Корени", "Деобе", "Време смрти", "Време зла" и четрдесетак других литерарних дела, отвара своју десету деценију живота.

Иницијатор номинације је проф. др Светислав Јарић из Новог Сада.

"Добрица Ћосић је несумњиво највећи живи европски писац после Солжењицина, а највероватније и најзначајнији српски писац уопште", каже др Јарић.

За номинацију Нобеловом комитету већ је припремљен пледоаје - књига, која носи назив "Добрица Ћосић као философ". Професор Јарић у овом, како каже, тренутно само радном материјалу, поред духовно-књижевног портрета, разматра славног српског писца и као философа и мислиоца.

Према Јарићев речима, Добрица Ћосић је номинацију невољно прихватио, а својим потписима подржаће је председник Академије Републике Српске Рајко Кузмановић, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић, Љубиша Ракић, Гојко Тешић, Љубомир Зуковић, Љубомир Тадић, Матија Бећковић, Миодраг Радовић, Милорад Екмечић, Мирослав Егерић, Гојко Ђого, Миро Вуксановић, Перо Зубац, Чедомир Попов, Душан Ковачевић, Душан Кецмановић, Емир Кустурица, Јадранка Јовановић ... Наравно, иза предлога ће стати и Удружење књижевника Србије.----

Мирољуб Мијушковић ,       објављено: у Политици, 2011/01/12.

 Први коментари

      Момир Алексић | 2011/01/14 12:55

Ово је прича за наивне. Предлагач за Нобелову награду за књижевност може да буде само неко коме је Шведска академија упутила специјалан позив. Оваква лобирања ту не помажу много, осим што привремено стављају лобисту у жижу јавности. 
Мени је жалосно што се новинар "Политике" није обавестио о поступку номинације за Нобелову награду пре него што је написао овај текст. То су јавно доступни подаци до којих се може стичи уз неколико кликтај мишем.

ништа ново | 2011/01/13 18:01

@ Апологета: Добрица Ћосић "на Западу запамћен", "Меморандум САНУ", "великосрпство" ... Мајко мила, какво високо мишљење о Западу, његовом "памћењу", знању, моралу. Све ово је Запад чуо од шаптача, пејџера и сличних са ових простора и то Запад користи само кад је њему потребно, а не овим пикзибнер, шаптачи и дојављивачи. Ако Запад процијени да му је у том тренутку корисно и / или опортуно да Ћосић добије награду, он ће је и добити; ако буде корисније да је добије неко други, тај ће је добити. Прошлих пар година су на све стране стали делити све могуће награде Немцима, од пишљивог Евросонга до Нобелове фолксдојчерки, заслужној првенствено због свог минулог "рада" у Румунији, а не непоновљивог књижевног генија. Сад су се Немачкој улизивали колико су год могли, не верујем да ће и даље бити обавезно ни могуће бар неко време. У интермецо, то отвара простор неком другом, можда каквом дисиденту из Сј. Кореје, уколико постоји. Наћи ће они већ некога да га употребе.

    Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Dobrica-Cosic-u-trecem-pohodu-na-Nobelovu-nagradu.lt.html

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Dobrica-Cosic-u-trecem-pohodu-na-Nobelovu-nagradu.lt.html

На пети поглед

Сачувај, Боже, тзв. савремену српску литературу  од…. оваквих и сличних примера ( наставак)

Камен окован бакром

...Тумач кружи око споменуте песме као киша око Крагујевца, као наравно неко ко никада песму написао није; тј. сигурно такву написао није. Па, како би је и разумео? Јерковљево критичко самопоуздање је симтоматично. Тумачење ове Данојлићеве песме има везе са поезијом и тумачењем поезије, колико и, поновимо, Скерлић са Абрашевићем и Проком Јовкићем! Или колико и тврдња да је Ђорђе Јовановић упркос тешким идеолошким предрасудама имао осећај за литературу! То у суштини свашта значи и ништа не значи, тј. значи пригодну маглу. Таква двосмисленост, или замагљивање, не приличи једном професору београдског универзитета. Са гнушањем сам читао неуверљиве редове А. Ј., који су се упињали да буду «анализа», «разумевање», иако је од почетка до краја тај чланчић један перфидан покушај омаловажавања и дискредитације и једне солидне песме и једног песника који се у једном тренутку свога живота «отео» са ланца. За разлику од прехваљеног Данојлићевог вршњака несрећног Миљковића који је певао оде, знате већ коме, Данојлић је у дванаестак стихова дао не само актуелну политичку песму, стравичан коментар и језиво искуство, не само своје већ и многих других југослављана (како би рекао други један одличан и нелажни песник – већ покојни и дубоко трагични Миодраг Станисављевић; зашто о Станисављевићу нешто не записа у својој књизи? Зашто је ишао, узгред буди речено, добро утабаним путевима? Зар су они најсигурнији?) : да ли је та слика пуне празнине произвољна, неуверљива, написана због неког профита (као толике песме у славу диктатора), или ју је написао човек, који се потврдио као одличан есејиста, преводилац, познавалац наше и светске поезије? «Чиме је и како песник допринео да његов стих скрати тиранинов живот?» (Јерков, стр. 247). А шта је тзв. цењени тумач чинио и урадио у исто време које спочитава песнику?....


       Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4/