КЊИГА "С Пацифика на скадарско блато", чији наслов умногоме сажима садржај те животопис аутора Чедомира Павића (1882--1914) у то давно (пред)ратно доба, представљена је у понедељак у Дому Војске Србије. О књизи у издању Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори и о самом Павићу, заборављеној а значајној личности српске културе, говорили су Томаш Ћоровић, један од приређивача књиге (уз др Кринку Видаковић Петров и др Ђорђа Н. Лопичића), новинар, публициста и бивши дипломата Милоје Поповић и професор Јован Делић.
Павићеви записи први пут су били објављени још 1913. у Сан Франциску, где је овај песник, политички делатник и осведочени родољуб тек кратко поживео у миру, пре него што га је "дозвала" отаџбина захваћена балканским ратовима. Ипак, Павић је стигао да остави трага и на америчком континенту, дуж ког је уређивао српска гласила, истовремено учећи на престижном Берклију.
- Мир за њега није потрајао дуго, на вести о мобилизацији у нашим крајевима Чедомир се са 120 истомишљеника отиснуо на дуг пут од Сан Франциска до луке Бар и даље до саме линије фронта, пут који ће он преточити у текст књиге "С Пацифика на скадарско блато" - подсетио је Ћоровић. - Павић не помиње појединачне јунаке, који су махом били његови познаници и комшије из родног Шавника, па чак ни свог рођеног брата Љубомира, већ у први план истиче опште добро и универзалне поруке које штиво носи.
И наредни период мира ће за Павића прекратко потрајати, подсетили су у понедељак говорници, јер тек што се по завршетку балканских ратова вратио на Београдски универзитет, Чедомир се поново одазива на отаџбински зов. Свој самопрегорни живот је окончао на Мачковом камену, у једној од најкрвавијих битака Првог, Великог рата, а "Политика" је 21. августа 1914. објавила наслов: "Чедомир Павић, још једна жртва".
АУТЕНТИЧНО СВЕДОЧАНСТВО
- ПАВИЋЕВА књига, писана из прве руке током Првог балканског рата, али из специфичне перспективе српског добровољца из Америке, представља аутентично и изузетно сведочанство које пружа увид у сплет питања везаних за Први балкански рат и однос матица-исељеништво - записао је о овој књизи професор др Александар Петров.
Слушао је зов отаџбине
Павићеви записи први пут су били објављени још 1913. у Сан Франциску, где је овај песник, политички делатник и осведочени родољуб тек кратко поживео у миру, пре него што га је "дозвала" отаџбина захваћена балканским ратовима. Ипак, Павић је стигао да остави трага и на америчком континенту, дуж ког је уређивао српска гласила, истовремено учећи на престижном Берклију.
- Мир за њега није потрајао дуго, на вести о мобилизацији у нашим крајевима Чедомир се са 120 истомишљеника отиснуо на дуг пут од Сан Франциска до луке Бар и даље до саме линије фронта, пут који ће он преточити у текст књиге "С Пацифика на скадарско блато" - подсетио је Ћоровић. - Павић не помиње појединачне јунаке, који су махом били његови познаници и комшије из родног Шавника, па чак ни свог рођеног брата Љубомира, већ у први план истиче опште добро и универзалне поруке које штиво носи.
И наредни период мира ће за Павића прекратко потрајати, подсетили су у понедељак говорници, јер тек што се по завршетку балканских ратова вратио на Београдски универзитет, Чедомир се поново одазива на отаџбински зов. Свој самопрегорни живот је окончао на Мачковом камену, у једној од најкрвавијих битака Првог, Великог рата, а "Политика" је 21. августа 1914. објавила наслов: "Чедомир Павић, још једна жртва".
АУТЕНТИЧНО СВЕДОЧАНСТВО
- ПАВИЋЕВА књига, писана из прве руке током Првог балканског рата, али из специфичне перспективе српског добровољца из Америке, представља аутентично и изузетно сведочанство које пружа увид у сплет питања везаних за Први балкански рат и однос матица-исељеништво - записао је о овој књизи професор др Александар Петров.
Слушао је зов отаџбине
