Према писању овог листа, Франц Фердинанд, иначе пасионирани ловац који је, хобија ради, широм света побио на хиљаде животиња (према неким евиденцијама – 274.884 комада дивљачи!), средином јуна 1902. упутио се у лов на сурог сокола. На путу се зауставио у Земуну и, инкогнито, са пасошем на име бечког трговца Николе Ристића, локалним паробродом прешао у Београд. Са својим „лајбјегером” (личним ловачким пратиоцем), свратио је у хотел „Империјал” у Васе Чарапића где је на препоруку хотелијера ручао српске специјалитете. У „Империјалу” су углавном одседали страни трговачки путници и домаћи путници из унутрашњости. У ресторану хотела се точило плзењско пиво, јела српска али и француска јела, а могли су се читати разни домаћи и страни листови и часописи. У таквој атмосфери краткотрајни ручак „трговца из Беча” прошао би свакако сасвим незапажено.
Након ручка Фердинанд је пред оближњом гостионицом „Русија”, на углу Кнез Михаилове 38 и Улице Вука Караџића 6, изнајмио фијакер и одвезао се у Топчидер да посети парк и место убиства књаза Михаила Обреновића. Но, гле чуда, ту га је срео тадашњи српски престолонаследник принц Ђорђе. После поздрава, двојица престолонаследника су се прошетала по парку, након чега је Ђорђе Франца Фердинанда отпратио до Савског пристаништа на вечерњи пароброд за Земун.
Читава прича будимпештанског листа можда би личила само на имагинарну сензационалистичку вест да пасионирани фото-аматер, иначе вицепредседник Народне банке Краљевине Србије Марко Стојановић (1844–1923), објективом своје камере није овековечио тренутак када Франц Фердинанд у Кнез Михаиловој, испред гостионице „Русија”, седа у фијакер и упућује се у непознатом правцу. Ова фотографија се данас налази у збирци Народне банке... >>>>>>>>>>>>> извор: Политика, видети више Два престолонаследника у Топчидеру
