Translate

Укупно приказа странице

САЗВЕЖЂА

САЗВЕЖЂА ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

Документациони центар | Сазвежђе З

Документациони центар | Сазвежђе З
ГОЛУБИЦЕ У СУНЧЕВОМ СПЕКТРУ

ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ, АЛИ ДЕЛУЈУ И ДАЉЕ КАО ТИХА ВОДА

БОГОМОЉКА:Филмски канал

БОГОМОЉКА:Филмски канал
БОГОМОЉКА:Филмски канал, - Посвећено обнови, и ономе што је - као богомољка мужјака - гута, за време парења

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Приватна дигитална библиотека. Обавезна ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Академија ФЕНИКС

Академија ФЕНИКС
Првих десет чланова уредништва скоро ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ фактички су оснивачи НОВОГ Друштва "ДИБИДрУС" и Академије ФЕНИКС..

Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З

FLAG COUNTER

Flag Counter

РОД РОМАНОВИХ

РОД РОМАНОВИХ
Кнез Андреј Андрејевич Романов, глава Рода Романових

RS 1 TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)

RS 1 TAJANSTVENA SRBIJA - Atlantida (drugi deo)
Милан Видијевић Настав епизоде о АТЛАНТИДИ

НАШЕ ПРИЧЕ

НАШЕ ПРИЧЕ
Избор.Преглед

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
књижевни лист

четвртак, 2. април 2015.

ДРЕВНИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ: Лин, Пронапић, Тамирић, Олинтић, Алимпиј, Тимотиј, ненадмашни Сорбеј (Орфеј) и (Х)Омер...



Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

ДРЕВНИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ

РАШКО-ПЕЛАШКИ НАРОД И ПИСМО


        „Нема ништа скривено што се неће открити; ни тајне која се неће дознати“ (Јеванђеље по Матеју, 11:26). Речи светога апостола Христовог се полако обистињују, и није далеко дан  када ће се српска историја поново писати, али овога пута заснована на истинитим историјским изворима, правим аргументима и непобитним чињеницама, које нам откривају и нуде све време антички извори,  затим небројене студије и истраживања најеминентнијих светских научника, историчара и палеолингвиста Старога и Новога века, као и плејада домаћих истраживача српске и словенске старине, повеснице или паметарнице, која  неуморно ради на томе већ два пуна столећа, а посебно интензивно и плодоносно почетком  овог 21. века.
        Нажалост, истинити историјски извори о српском пореклу, његовој  повести и култури су до сада у „званичној науци“ једноставно прећуткивани, одбацивани и пренебрегавани, а генерације и генерације Срба су училе лажну историју, заправо идеолошке конструкције и политичке памфлете, скројене негде другде, а зарад злоћудних  циљева.
        На срећу, већ сада, а на основу резултата историјских и лингвистичких истраживања, може се говорити и о правој историји српског језика, писма и књижевности. Овом приликом нећемо говорити о санскритско-ведској култури и цивилизацији праисторијских Срба  Аријеваца на индијском тлу, већ ћемо се ограничити на српски, балкански простор, на „колевку белог европеида“ и „први источник писмености“, као и на најпознатије древне српске песнике: Лина, Пронапића, Тамирића, Олинтића, Алимпија, Тимотија, ненадмашног Сорбеја (Орфеја) и (Х)Омера, који су говорили и писали рашко-пелашким језиком  и „пелазгијским словима“.
        О тим древним српским поетама нас извештавају, и о њиховом стваралаштву сведоче, антички хроничари: Херодот, са атрибутом „отац историје“, Страбон, Диодор Сикулус, Дионисије, Паусаније, Плутарх, Аполоније, песници Овидије и Вергилије и многи други, које ћемо наводити и позивати се на њих у овом спису, као неоспорне ауторитете у историји.

ВИНЧАНИЦА – АРХАИЧНА ЋИРИЛИЦА

        Рашко-пелашко писмо је писмо Протосрба Рашана или Пеласта/Беласта, најстаријег народа који се спомиње у историјским изворима, а заправо то је данашње Винчанско писмо, проистекло из Протописма Лепенског вира, а усавршено и откривено у Винчи, (на локалитету Бело брдо) крај Београда, на обали Дунава, у поддунавској Србији, које је неочекивано померило све до сада познате границе писмености, на приближно до десет хиљада година пре нове ере.
        Дакле, најстарији трагови писмености на свету, у облику архаичне ћирилице, постојали су на српском и балканском тлу најмање осам миленијума пре Христа. Зато не би требало да се ово писмо зове помесним именом – Винчанско, већ онако како и доликује, према народу који га је осмислио, то јест – Србица, као што предлажу многи истраживачи наше старине.
        Др Радивоје Пешић у делу „Винчанско писмо(Београд, 1986) етрурсколог и један од најпознатијих светских  палеолингвиста, пронашао је чак двадесет идентичних слова првог српског и светског писма - винчанице са данашњим српским писмом - ћирилицом. Др Радивоје Пешић је Винчанско писмо назвао „космичким писмом“, с обзиром да је најстарије на Планети.
        Како знамо да су Рашани-Пеласти/Беласти носиоци овог писма и културе? На ово питање добићемо одговоре од највећих научних ауторитета из ове области.
        „Име Раси и посесивни облик рашански је старо и вероватно се никад није мењало. Балканско полуострво је први насељени регион и он представља одскочну даску  за даље насељавање Европе“, тврди др Светислав Билбија у свом делу „Загребачка мумија“ (Чикаго, 1989).
        У свом другом научном раду „Староевропски језик и писмо“ др Светислав Билбија наводи:
        „Лепенски вир представља Подунавље, колевку из које је временом потекао европски бели човек. Расељавање и ширење из Подунавља трајало је хиљадама година“.
        Др Реља Новаковић у делу „Кавкаски и ликијски Срби“ ( стр. 83, Београд, 1997) је још прецизнији:
        „Народи који сада насељавају Балкан су остаци племена Рашани, који су ту од најстаријих дана и никада се нису потпуно исељавали“.
        У истој, горе поменутој, студији на 148. страници, професор др Реља Новаковић тврди:
        „Срби су остали Срби кроз векове. Веровање Срба, њихова садашња православна вера највише се поклапа са рашанским схватањем загробног живота, и „царства небеског“, што се код Срба и у песмама спомиње“.
        „На основу тога закључујемо да Срби спадају у најстарије народе у историји“, недвосмислен је професор др Реља Новаковић („Кавкаски и ликијски Срби“, Београд, 1997, стр. 25). 
        „За Србе је нађено  да су аутохтон народ...“ пише Д. Мирковић у делу „О Етрурцима, Баскима и Србима“ (Београд, 1992).

КОЛЕВКА ПРВОГ НАРОДА

        Дакле, колевка писмености је у колевци „првопосталог“, „првородног народа“, од кога су се касније развили сви остали сродни народи, Аријевски, односно народи беле пути или српски речено – Беласти. Поддунавска Србија на Балкану је „расадник белог човека – европеида“.
За Беласте зна и српски писац (Х)Омер, и спомиње их у свом спеву „Илијада“, под именом – Пелазги или Пеласти и убраја их у тројанске савезнике, заједно са Рашанима, Вендима (Венетима), Јонцима, Лиђанима, Миђанима, Дарданцима, Пафлагонцима, Бригима (Фригима), Пеонцима и другим бројним српским племенима, највећег народа у Старом свету („Илијада“, стр. 786, 877).
        И Херодот, 450. године пре Христа, такође, пише о Пелазгима (Беластима) и сматра их за Бриге (Фриге), једно од најбројнијих племена

Канал ЗАВЕТИНЕ

Шта народ прича?

Шта народ прича?
Слушате ли? ослушкујте мало боље, пажљивије...

СОЛЖЕЊИЦИН

СОЛЖЕЊИЦИН
Александар Солжењицин. СТВАРАЛАЧКО НАСЛЕЂЕ. Званична група одељења за проучавање заоставштине Солжењицина Дома руске дијаспоре

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН
Произведения Все тексты представлены в последней прижизненной авторской редакции и являются наиболее полными и точными версиями произведений А.И. Солженицына

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА
Eko Svetlo: EM TEHNOLOGIJA - ČUDO IZ RUSIJE ZA SPAS SRBIJE