Србски Ред Змаја ''ТАЈНА КВАНТНЕ ТАЧКИЦЕ'' (7528. жетвар дан двадесет д...

POMRAČENJE - Oklahoma City Beirut

ŠOKANTNA ISTINA: Kada ljudi postaju vanzemaljci?!

ЧИШЋЕЊЕ ДРУШТВЕНОГ ОРГАНИЗМА ИЛИ ЦАР ЈЕ ГО

Коцка је бачена, господо - или између прасетине (печене прасеће главе) и рена

Свашта човек може видети на друштвеним мрежама, твитеру, фејсбуку, и другде; много су се, у току ванредног стања и после, откачили, и за многе је почела да се лепи као чичак за ногавице, трауматска слика политичког „организма“, које је више од неколико деценија озбиљно оболело, и ту заиста, не треба наводити посебне доказе. Потребно је — чишћење тог „организма“, то јест црева, а на првом месту „дебелог црева“, којим су неки, сачувај Боже, опседнути као … Нема правог поређења.

Више од 753 особе је „лајковало“ изјаву једног паметног и резигнираног момка, боље рећи запис, претпостављам због искрености и ових редова:“...Да сам којим случајем рођен и живео на селу, тамо где ми је генетска предодређеност, имао бих десеторо деце, пуну пушницу сувог меса, аутоматску пушку, не бих био анксиозан и не би ме болео жуч. Добро, вероватно бих ложио пола килаДа сам којим случајем рођен и живео на селу, тамо где ми је генетска предодређеност, имао бих десеторо деце, пуну пушницу сувог меса, аутоматску пушку, не бих био анксиозан и не би ме болео жуч. Добро, вероватно бих ложио пола кила ракије дневно редовно а још пола кад је посебна прилика. Можда бих завршио и на робији или бих погинуо јер ја на дахије не бих ишао са пејнтбол пушком... ракије дневно редовно а још пола кад је посебна прилика. Можда бих завршио и на робији или бих погинуо јер ја на дахије не бих ишао са пејнтбол пушком...“


Слика је толико апсурдна, ма где да се окренете, и ма за које новине да се ухватите овде – то је нешто неописиво, најгоре могуће срозавање, и престао сам да прелиставам све те српске листове огромних тиража и некакве лепе традиције; све то данас не би требало држати ни у неком пољском нужнику, него за потпалу ватре, али – лето је, (оставите за јесен)…


Кад је тело људско, а посебно црева, толико нечисто, треба га пречистити упорно и стрпљиво, и то су нас научили на селу, наше покојне мајке и бабе – рен је најбољи, што јачи, што љући, што више избија на нос — то боље.


Болести тела претходи болест душе, кажу, стихија емоција, стресови, а становништво их има, јер толико има превара, завлачења, наметања – не најгорих, него никаквих.


Чишћење је, дакле, на дневном реду, колико видим, шетајући свим тим друштвеним мрежама. А и српским селима и варошима.

Што пре, то боље.






Рен најљући.

Наша га је мајка садила по нашем сеоском дворишту, и ево — буја и даље, то јест, скоро две деценије после дана када је променила свет.


Доста је провидних парола и лажи, доста је тих „уметника“, којих се као „режим“ „болесног организма“ БОЈИ! Којешта, то је смешно – оно што вреди у данашњој Србији, то је одавно дислоцирано на маргину, а чувени академици, чувене спосатељице који воле чврсту монету и оне жалосне тзв. „велике“ издаваче где им је отворен „пут славе“ која је новчано „опипљива“, нико да заустави, осим Бога (хавала Богу!). Сви су поткупљени и све је поткупљено. Какви уметници! То су одувек били, пре свега мали људи, плаћениоци, јарџије и шићарџије који обичан народ препознаје и не зарезује.


Све је, драги моји, у рену, док вам не изађе на нос — ништа од чишћења ваших црева, дебелог црева, организма. Па ви видите, даље, како ћете: желите ли да живите, и да покушате да се лечите и излечити. Или оно најгоре, далеко било. И као што рекох, без рена и катарзе, нема осмеха и наде...