Или поводом фотографија снимљених пре пет година, тј. 13. маја 2018.
Колаж. Три слике.Ружа. И иза руже септичка јама, тј. отвор јаме прекривен комадом цинкплеха, и деловима поцрнелих облица тзв. "америчког дрвета" (срушеног неколико година пре тога снимка. У време када је то коровско дрво са лепим цветовима почело да угрожава бетонску ограду око Другог дворишта). И прозор свињца, у којем се одражава мајско небо. Свињца који више није и свињац, већ остава за ... грађевински материјал.
Ко је то снимио? Професионални фотограф? Б.? Или мој старији син? Он је пресадио руже, из Првог дворишта у Друго, у близини једног јоргована, који се овог пролећа осушио...
Септичка јама... Ружа, свињац... Неомалтерисан зид. Циглацрвено.
Три слике које симболизују немогућу близину пропадања, света и опасне и сулуде, горе од фашизма, американизације света. Не може успети. Не може септичка јама овладати читавом планетом, не.
Неко ми је послао интервју Џ. Сакса. Пробудио ме. Према писању "Спутника", амерички економиста је објасни, отворено, шта је прави узрок избијања украјинског конфликта.
Колико људи то разуме, и овде и у свету, на нашој планети? Повећава се број, али још увек то многима није јасно. У Украјини ратује читав Нато против Русије... Може ли то Русија издржати? колико дуго? може ли победити? Шта ако не може, и ако буде била принуђена да баци атомске бомбе на Украјину? И шта ако се то догоди у невреме, кад у Србији дува Кошава, најгора варијанта за нас који смо преживели Чернобилску хаварију и који на својим њивама и кромпириштима вадимо кромпир на којем се и после толико година потписује злокобним потписом напредак технички "људске" цивилизације, ове, која надамо се, неће бити последња?
Шта нам преостаје? Да се молимо Богу и за Русе, и Украјинце, ако дође до остварења најгорег сценарија? Да се молимо и за себе, тј. како рече духовити профа Радован, да тада не дува Кошава?
Наслов овог осврта је ироничан! Боже, помози! Помози!
14. 05.2023.
