1,57 хиљ. пратилаца
Лепо посавско село Дебрц на шездесет километара од Београда некада је био престоница Краља Драгутина Немањића, одавде је Драгутин отишао у Београд и учинио га први пут престоницом Србије.
По предању двор краља Драгутина се налазио на Градужини, брегу који доминира над стратешки важном окуком Саве на месту Мало Дубоко. На овом месту никада нису урађена археолошка истраживања. Житељи села Дебрц и Прово у чијем је залеђу Градужина тврде да су Драгутинов град приватно ископавали комунистички функционери песник Оскар Давичо и Стане Доланц шеф тајне полиције СФРЈ, који је на Европском црном тржишту био познат као власник непроцењиво вредне колекције старог новца. Како је дошао до те колекције просудите сами.
О остацима средњовековног Дебрца на Градужини сведочанства су оставили Вук Караџић, Константин Јиричек, Милан Ђ Милићевић, Феликс Каниц, али држава овај локалитет никада није ставила под заштиту, иако је још од 1945. године постојао захтев, превасходно за заштиту Српских старина, а Дебрц је убрајан у једну од највреднијих. Међутим комунистима су сметале Српске старине у областима у којима је њихова историјографија Србе представљала као дошљаке, а не као староседеоце.
Па ископавања Драгутиновог града нису преузета ни 1953. године када је мештанин Дебрца донео у Народни музеј вредне предмете од ливеног сребра, копчу са угравираним орлом и прстен на чијој глави је змај који бљује ватру. Постоје историчари који управо овај прстен повезују са витешким редом Змаја.
Донет је прстен из 12. или 13. века на коме су приказани свети ратници, и ако је била реч о првокласним примерцима накита, археолози нису отишли у Дебрц, очигледно је да је Српска средњовековна баштина била неподобна.
И ако надомак Београда Завод за заштиту споменика, Дебрц није истражио, јер је наводно био ван границе његове надлежности, па је овај локалитет припао надлежности Ваљевског завода који тада није располагао ни новцем, а ни стручњацима.
Доктор Марија Бајаловић Хаџи Пешић стручњак Београдског завода је 1966. године успела да ископа једну сонду на Градужини и то као спољни сарадник Шабачког музеја, убрзо јој је било забрањено даље ископавање.
На Градужини је народ одвајкада копао, одношен је камен и остале вредности, све до 1967. године када је Оскар Давичо ту добио плац за викендицу. Зидајући викендицу довео је до великог обрушавања брега према Сави, па је тако уништен и сам локалитет Драгутиновог двора као и стари пут који је одувек туда пролазио.
На питања мештана зашто је баш ту подигао викендицу, Давичо је одговарао да би упијао енергију Краља Драгутина. Дакле о не знању да је то историјски вредан локалитет не може се говорити.
Осамдесетих година прошлог века Давичову викендицу купује или преузима Стане Доланц шеф Југословенске УДБЕ. Његови људи су на целом локалитету подигли шаторе
и даноноћно копали. Мештанима приступ није био дозвољен, па тако шта је ископано није познато, једино што је остало видљиво после њиховог копања су 4 откопана гроба. простор где се налазе гробови мештани зову Заветњача, а по предању на том месту се налазио манастир.
Ова дивља ископавања су убрзала ерозију Градужине, коју је још крајем 19. века Сава озбиљно поткопала рушећи зидине и откривајући средњовековне надгробне плоче и скелете.
Уочи распада Југославије тадашњи комунистички кадрови су са војском блокирали Градужину исекли су сву вегетацију и почели са копањeм.
Данас је Градужина преполовљена уздужно, а на обрушеној литици се могу уочити археолошки слојеви на самом брегу. И данас постоје остаци великих одбрамбених ровова , земљаних бедема палисадног утврђења, а уочљиви су и трагови пожара у коме је утврђење највероватније страдало.
Драгутинова престоница није једино утврђење на овом простору, средњовековни документи наводе да постоји још низ градова још из времена Краља Часлава Клонимировића на којима такође није било никаквих истраживања, а управо све те грађевине јасно доказују континуитет живљења Срба на овим просторима.
Истраживања ових локалитета су јако битна, јер управо на њихов рачун се присваја Српска историја и приписује Хрватима којима је једини краљ био Александар Карађорђевић и што се мене тиче могу слободно да га носе, а како нас историја учи да је комунистички режим пао остаје нејасно што се чека са истраживањима и кога се званичници сада плаше?
