Translate

Укупно приказа странице

ГОЛУБИЦЕ

ГОЛУБИЦЕ
ГОЛУБИЦЕ У СУНЧЕВОМ СПЕКТРУ

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ
Приватна дигитална библиотека. Обавезна ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З

БОГОМОЉКА:Филмски канал

БОГОМОЉКА:Филмски канал
БОГОМОЉКА:Филмски канал, - Посвећено обнови, и ономе што је - као богомољка мужјака - гута, за време парења

ЧАСОПИСИ КОЈИ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗЕ, АЛИ ДЕЛУЈУ И ДАЉЕ КАО ТИХА ВОДА

Академија ФЕНИКС

Академија ФЕНИКС
Првих десет чланова уредништва скоро ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ фактички су оснивачи НОВОГ Друштва "ДИБИДрУС" и Академије ФЕНИКС..

БЕЛА МАНУФАКТУРА Press

FLAG COUNTER

Flag Counter

РОД РОМАНОВИХ

РОД РОМАНОВИХ
Кнез Андреј Андрејевич Романов, глава Рода Романових

СПЕКТАР (обавезна годишња претплата!)

СПЕКТАР  (обавезна годишња претплата!)
НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ

ЗАКЛЕЛА СЕ ЗЕМЉА РАЈУ

ЗАКЛЕЛА СЕ ЗЕМЉА РАЈУ
ДА СЕ ТАЈЕ СВЕ САЗНАЈУ

НАШЕ ПРИЧЕ

НАШЕ ПРИЧЕ
Избор.Преглед

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
књижевни лист

понедељак, 20. септембар 2021.

Pink Floyd / David Gilmour " High Hopes "

High Hopes (превод на српски)

превод на српски
A A

Velike Nade

Izvan horizonta onog mesta gde smo ziveli kada smo bili mladi
U svetu magneta i cuda
Nase misli su lutale neprekidno bez granica
Zvonjava zvona podele je pocela
Duz dugackog puta i dole na nasipu
Da li se idalje srecu rezom
Bio je tu otrcani bend koji nas je pratio u stope
Bezeci pre nego sto su nam oduzeli nase snove
Ostavivsi bezbroj malih bica koja pokusavaju da nas vezu za zemlju
Za zivot konzumiran sporim trulezom
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Okruzeni prijateljima
Noci lutanja
 
Gledajuci izvan zara mostova koji plamte iza nas
Gledajuci kako je bilo zelenije na drugoj strani
Koraci koji idu napred ali se u snu vracaju ponovo
Odvuceni silom nekih unutrasnjih talasa
 
Visoko sa razapetom zastavom
Dostigli smo vrtoglave visine tog sveta snova
 
Vecno optereceni zeljama i ambicijama
Postoji jos uvek jedna nezasicena glad
Nase umorne oci idalje lutaju horizontom
I ako smo niz ovaj put isli toliko puta
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Ukus je bio sladji
Noci lutanja
Okruzeni prijateljima
Zamagljena zora zari
Voda tece
Beskrajna reka
 
Zauvek i uvek

Velike Nade

Izvan horizonta onog mesta gde smo ziveli kada smo bili mladi
U svetu magneta i cuda
Nase misli su lutale neprekidno bez granica
Zvonjava zvona podele je pocela
Duz dugackog puta i dole na nasipu
Da li se idalje srecu rezom
Bio je tu otrcani bend koji nas je pratio u stope
Bezeci pre nego sto su nam oduzeli nase snove
Ostavivsi bezbroj malih bica koja pokusavaju da nas vezu za zemlju
Za zivot konzumiran sporim trulezom
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Okruzeni prijateljima
Noci lutanja
 
Gledajuci izvan zara mostova koji plamte iza nas
Gledajuci kako je bilo zelenije na drugoj strani
Koraci koji idu napred ali se u snu vracaju ponovo
Odvuceni silom nekih unutrasnjih talasa
 
Visoko sa razapetom zastavom
Dostigli smo vrtoglave visine tog sveta snova
 
Vecno optereceni zeljama i ambicijama
Postoji jos uvek jedna nezasicena glad
Nase umorne oci idalje lutaju horizontom
I ako smo niz ovaj put isli toliko puta
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Ukus je bio sladji
Noci lutanja
Okruzeni prijateljima
Zamagljena zora zari
Voda tece
Beskrajna reka
 
Zauvek i uvek
https://lyricstranslate.com/sr/high-hopes-velike-nade.html-0

Velike Nade

Izvan horizonta onog mesta gde smo ziveli kada smo bili mladi
U svetu magneta i cuda
Nase misli su lutale neprekidno bez granica
Zvonjava zvona podele je pocela
Duz dugackog puta i dole na nasipu
Da li se idalje srecu rezom
Bio je tu otrcani bend koji nas je pratio u stope
Bezeci pre nego sto su nam oduzeli nase snove
Ostavivsi bezbroj malih bica koja pokusavaju da nas vezu za zemlju
Za zivot konzumiran sporim trulezom
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Okruzeni prijateljima
Noci lutanja
 
Gledajuci izvan zara mostova koji plamte iza nas
Gledajuci kako je bilo zelenije na drugoj strani
Koraci koji idu napred ali se u snu vracaju ponovo
Odvuceni silom nekih unutrasnjih talasa
 
Visoko sa razapetom zastavom
Dostigli smo vrtoglave visine tog sveta snova
 
Vecno optereceni zeljama i ambicijama
Postoji jos uvek jedna nezasicena glad
Nase umorne oci idalje lutaju horizontom
I ako smo niz ovaj put isli toliko puta
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Ukus je bio sladji
Noci lutanja
Okruzeni prijateljima
Zamagljena zora zari
Voda tece
Beskrajna reka
 
Zauvek i uvek
https://lyricstranslate.com/sr/high-hopes-velike-nade.html-0

Velike Nade

Izvan horizonta onog mesta gde smo ziveli kada smo bili mladi
U svetu magneta i cuda
Nase misli su lutale neprekidno bez granica
Zvonjava zvona podele je pocela
Duz dugackog puta i dole na nasipu
Da li se idalje srecu rezom
Bio je tu otrcani bend koji nas je pratio u stope
Bezeci pre nego sto su nam oduzeli nase snove
Ostavivsi bezbroj malih bica koja pokusavaju da nas vezu za zemlju
Za zivot konzumiran sporim trulezom
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Okruzeni prijateljima
Noci lutanja
 
Gledajuci izvan zara mostova koji plamte iza nas
Gledajuci kako je bilo zelenije na drugoj strani
Koraci koji idu napred ali se u snu vracaju ponovo
Odvuceni silom nekih unutrasnjih talasa
 
Visoko sa razapetom zastavom
Dostigli smo vrtoglave visine tog sveta snova
 
Vecno optereceni zeljama i ambicijama
Postoji jos uvek jedna nezasicena glad
Nase umorne oci idalje lutaju horizontom
I ako smo niz ovaj put isli toliko puta
 
Trava je bila zelenija
Svetlost je bila bistrija
Ukus je bio sladji
Noci lutanja
Okruzeni prijateljima
Zamagljena zora zari
Voda tece
Beskrajna reka
 
Zauvek i uvek
https://lyricstranslate.com/sr/high-hopes-velike-nade.html-0

FP#02 - Izručenje Miloševića, Ispumpavanje vode, željezara, Ustavni sud ...

четвртак, 16. септембар 2021.

ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА

Re: ЧЕСТИТАМ!

 

 

                                                                                                        

                                                                              Suzana Tanaskovic 

                                                  10.09.2021. 18:39  уреднику "Заветина" Поводом 38. рођендана "Едиције ЗАВЕТИНА"

 

ovo sam napisala još ranije, ali očito da nisam poslala, ne znam zašto.... 


Dragi prijatelju, 

 

Hvala Tebi. Evo, pa čak ni ja nisam videla tu brojku.* Ja znam da mnogi ljudi vole taj blog, evo sad već godinama unazad se čita, posećuje. I, drago mi je da je posećan i nadam se da se zaista čita. Mada, kada pogledamo neke rialiti "zvezde" novog vremena, pa oni imaju mnogo više pregleda i to u kratkom vremenskom intervalu. U takvom vremenu živimo. Ima ljudi koji zaista čitaju, a ima i onih koji zalutaju, a sve se broji.


Jednom prilikom sam u jednom društvu upoznala dve žene, sestre, koje su mi pričale da mnogo vole jedan blog, da ga redovno posećuju i stalno se vraćaju i traže tekstove za čitanje. I, pred svima u tom društvu su mi preporučile da ga obavezno pronađem na netu. I, to mi je bilo drago, da ima osoba koje se vraćaju i traže nešto za sebe. 


Taj blog je imao neki smisao u mom životu, usmeravao me, vodio. Neka unutrašnja želja, impuls, neko biće iznutra me je vodilo, da nisam imala čak ni unapred određenu koncepciju, niti nameru da nešto napravim.... Prosto, teklo je kao potočić, samo od sebe, niotkud stvoren i nepoznat izvor, i kao što vidiš postalo je kao neka pritoka jedne reke svih onih koji koji se trude da naprave neke lepe prostore na ovoj čudnoj virtuelnoj mreži. 


Oduvek sam se pitala, odakle ta silna voda reka, izvora... odakle ona izvire, kako zna gde treba da teče. I, to neprekidno teče, neprekidno odnekle izvire, kako je to moguće?! Zaista su reke čudan fenomen na ovoj planeti, i voda, generalno. Zaista, čudo... Izvor, samo po sebi, ne samo reka, već i izvor naših unutrašnjih čežnji... 


Mi živimo okruženi čudima ovoga sveta, a ne primećujemo ih. Zakržljali su nam ti organi percepcije višeg sveta. Današnje vreme je telo stavilo u prvi plan i sve je podređeno ljudskoj ljušturi, spoljašnjem oklopu, u šta spadaju i te prizemne potrebe koje su obeležile ovo naše vreme. Čovek mora da brine i o telu, jer mu ono treba da bi uspeo da se razvije i napreduje u ovom životu, i sve osnovne potrebe su veoma važne i spadaju u neophodnost fizičke egzistencije. Ostali viši nivoi egzistencije, od stručnog obrazovanja koje obezbeđuje neki položaj u društvu pa sve do znanja iz oblasti umetnosti, književnosti, filozofije, religije, metafizike, nisu samo puka potreba socijalnog statusa, već treba da budu i unutrašnja potreba bića. Problem nastaje kada i ta znanja u čoveku probude želje za ponosom, potrebe da se razlikuju od drugih i da stanu iznad drugih. To stvara u čoveku jedan novi oklop, novu ljušturu u koju se obuče - ljušturu lažnog ponosa, sujete, koja, i ne često, ume da zavede i da se obahati i prozli. Mi to sve gledamo i vidimo, jer došlo je vreme opšte providnosti, vreme koje otvara oči, otvara nas za nove spoznaje, pre svega spoznaje naše ljudske prirode. Oni koji to uspeju da vide imaju šansu da nešto i urade sa sobom, da bar počnu da brinu o svom biću, a ne samo o ljušturi. Nama su drugi ljudi i pojave u društvu samo ogledalo, da vidimo šta se dešava i spolja i iznutra. Bila sam začuđena kada sam slušala jednog ruskog naučnika koji je rekao da ljudi ne umiru uzalud, mada to zavisi od našeg poštovanja, i svoju priču je naslonio na holokaust od ranije, i sve ove nove pojave na zemlji, pa čak i kao posledice prirodnih katastrofa, a ne samo ratova i sumanute svetske globalne politike. Rekao je: oni stradaju zbog vas koji ostajete. I šta učimo iz toga? Šta smo naučili? Nismo u stanju ni da odamo naklon tim žrtvama, da s poštovanjem prihvatimo njihove sudbine. Kada glledamo u smrt mi ne vidimo sopstvenu smrtnost. Tu je, na tom mestu, opšti problem čoveka. Кada bi svako od nas znao, tj, zaista bio suočen sa sopstvenom smrtnošću svakog dana, život bi drugačije živeli. Život je i jednostavan i veoma kompleksan. I čini mi se da nam je krajnji cilj da ga upoznamo. Sve ostalo što spada u brigu o svakodnevnici je neophodnost za ovaj nivo, ali je nedovoljno da bismo se uzdigli na sledeći, viši nivo. 


Naša obaveza je da negujemo naše biće, a ne samo da gomilamo znanja. Jer biće ide ispred znanja, i ta granica je ponekad uska i nevidljiva za nas, jer nam nedostaje taj osećaj, osećaj onog unutrašnjeg prostora gde nismo ispunjeni sobom i svojom personom, već nečim što je izvan i iznad nas. Znanja su nam neophodna da bi uvideli da nam ni to ne može pružiti užitak i zadovoljstvo za kojim naše biće čezne. Otuda se u čoveku jave ta pitanja o sopstvenoj egzistenciji - ko sam, šta sam, gde idem, zašto sve ovo.... Tu je početak nove egzistencije, zapravo početak otkrivanja nekog drugačijeg viđenja stvarnosti, početak ukusa novih osećaja ljubavi, mira, harmonije. I to sve varira, pulsira, kao dijagram rada našeg srca. Moramo biti na zemlji čvrsto ukorenjeni, tamo gde pripadamo i odakle su naši preci, naš gen koji u sebi nosi sve zapise muka, stradanja, ali i radosti, rađanja i ljubavi. A glava nam je u vazduhu, pa otuda moramo čeznuti za Višim. Mi smo jedinstvo suprotnosti, samo što još nismo uspostavili to jedinstvo. Tako je na svim nivoima. I ličnom, i socijalnom, i egzistencijalnom. 


Bog se otkriva kada čeznemo za tim jedinstvom u nama, kada On oseti da zaista čeznemo za Njim. Zato nas je i odvojio od Njega samog, da bi osetili tu večnu čežnju za neuhvatljivim, i nesaznatljivim. Zato nas Bog i odvaja od nekih dragih ljudi da proveri kroz našu patnju da li zaista postoji ljubav između nas. Zato ovolika patnja i mržnja u svetu, zato ova ogromna odvojenost. Da sad ne ulazim u osetljiva politička pitanja koja se odnose na naš narod, i ovde u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, svuda gde su naši ljudi. Zašto smo se toliko odvojili jedni od drugih, zašto dve Srbije.... ne, ne, neću o tome.... Ovde govorim o onim nivoima koji nisu socijalne prirode, već i opšte ljudske, egzistencijalne. Unutrašnje veze postoje i njih ne možemo izbrisati. Doći će generacije koje će čeznuti za tim korenom u sebi, moraće da se probude svi, jednog dana, ko zna kad, ali zapisano je da će se svi probuditi. Bog o tome brine, mi treba samo da se pitamo gde smo se to uputili, bez pametovanja i sujete da smo nešto postigli. Kad uhvatimo sebe da mislimo da smo negde stigli, treba se trgnuti i reći - ja još nisam stigao. Time ćemo omogućiti dalje razvijanje nepreglednih prostranstava našeg bića. 


Neka je ovaj moj blog bar nekima, retkima, ulio malo snage da se zamisle i vide malo izvan sebe, pa i to je nešto. Nije zanemarljivo. Ja ću time biti zadovoljna. A dalje....  ja i dalje učim, radim, trudim se. Moj je samo trud, a Bog daje rezultate, pa bili oni vidljivi spolja ili nevidljivi... još nisam stigla....


Svako dobro prijatelju

Su 

 

___________ 

   * 

Тек сам јутрос видео.
1,005,780

Број посета  на Твом  острву у бескрају, на Твојим Траговима.

Нека Те  Бог чува и сачува...
Не  запуштај. Нађи у току дана, недеље, месеца бар неко време, да "изневериш себе", и додаш понешто, да виде да си жива, јер си Жива, они који су Живи и у милости Бога.

 

ПАДАЈ КА НЕБУ!


Клокококотроистички песник (са именом првог човека на Земљи) , написа у своје време: Падам ка небу!



Настави, да падаш ка Небу. Драго ми је да је твоја духовна „кондиција“ добра!Не убеђујем те да „активираш“ свој блог: он се снагом твојих „залета“ активирао. Помози му, у временима која долазе, да лети, без дотеривања, повременим импулсима твоје ретке,све уравнотеженије душе.

Радо бих објавио ово твоје писмо на мом ПоРтАл-у , али само уз твоју сагласност.

Бог те благословио, и Свети Арханђел Михаило!  . - М. Л.

четвртак, 9. септембар 2021.

ТРИДЕСЕТ И ОСМИ РОЂЕНДАН „ЕДИЦИЈЕ ЗАВЕТИНЕ“

 


 

ТРИДЕСЕТ И ОСМИ РОЂЕНДАН „ЕДИЦИЈЕ ЗАВЕТИНЕ“


Крајем лета 1983. године основане су „Заветине“, тј. „Посебна породична Заветина“, у Београду. Оснивач и главни уредник и власник - професор и писац Мирослав Лукић (1950), одлучио се на оснивање издавачког предузећа у не баш погодно време,уз помоћ најближих чланова породице, фамилије… „Заветине“ су опстале упркос свим тумбањима, објавиле на стотине посебних књига и исто толико свесака неколико часописа, и ево - „ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ“ обележава – отварањем, поред свега осталог,  

дигиталне Библиотеке ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА | Спомен библиотека БРАЋЕ ЛУКИЋ

(12254 Мишљеновац, Улица Цара Лазара 15, Кућа Лукића - Звижд, с-и Србија) -

свој тридесет и осми рођендан. 

  То је бесплатна позајмна библиотека дигиталних издања алтернативног и независног издавача „Заветине“. Током минулих деценија „Едиција Заветине“ се ширила попут концентричних кругова широм Србије и Балкана, Европе и света, захваљујући и интернету. Покренут је и ПоРтАл| Сазвежђе З, као другачији начин мишљења и постојања,као нека врста дневника преображења Србије. Такође, и ова локација је јавна и могу је посетити не само они који живе у Србији, већ и сви заинтересовани широм света.Као и још неколико популарних блогова, сајтова... Највећи део, тог “књижевног архипелага, места непрестане културне обнове“ је, ипак заштићен, нејаван, али и том делу је могуће приступити, на начин уобичајен. Претплатом….

Благосиљамо све наше сараднике и пријатеље, добротворе и добре људе пре свега, а за све оне који су у међувремену преминули*, некако прерано, кажимо нека их обасја светлост изагробне љубави живих!


На Нашем брду, 9.09. 2021...



 

_____

   * 

+ Слободан Бранковић (1946 – 2013), професор, официр и песник, Нови Београд, + Михаило Лукић (1925 – 2016 ) деловођа, Мишљеновац + Мирослав Б. Душанић (1961 – 2017), песник, преводилац, Немачка

+ Мирољуб Милановић (1947 - 2018) , професор, критичар, Петровац н/м + Владимир Јагличић (1960 –2021 ) , песник, преводилац, Крагујевац .....

Канал ЗАВЕТИНЕ

Шта народ прича?

Шта народ прича?
Слушате ли? ослушкујте мало боље, пажљивије...

СОЛЖЕЊИЦИН

СОЛЖЕЊИЦИН
Александар Солжењицин. СТВАРАЛАЧКО НАСЛЕЂЕ. Званична група одељења за проучавање заоставштине Солжењицина Дома руске дијаспоре

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН

Александар Исајевич СОЛЖЕЊИЦИН
Произведения Все тексты представлены в последней прижизненной авторской редакции и являются наиболее полными и точными версиями произведений А.И. Солженицына

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА

УВОД У ТАЈНЕ ЗЕМЉЕ И БИЉА
Eko Svetlo: EM TEHNOLOGIJA - ČUDO IZ RUSIJE ZA SPAS SRBIJE