ТРАГОВИ олова у посмртним остацима пронађеним у крипти манастира у
Мадриду, учврстили су претпоставку археолога да је коначно пронађен гроб
Мигела де Сервантеса. Пре десетак дана тим истраживача обзнанио је да
је откривен дрвени ковчег са инцијалима "М. С." и да се претпоставља да
је реч о гробу славног шпанског писца. Пронађено олово могло би да буде
од метака којим је 1571. Сервантес рањен у груди и руку, у бици код
Лепанта. После овог догађаја, аутор чувеног романа "Дон Кихот" више није
могао да покреће леву руку.
ЗАБАВА ИЛИ ДОСТОЈАНСТВО МАДА још није потврђена аутентичност
Сервантесовог гроба, у јавности се већ поставља питање: шта ће бити са
посмртним остацима ако се испостави да заиста припадају славном
књижевнику?
- Дон Мигел је за живота изразио жељу да буде сахрањен
баш у цркви Свете Тројице и његови остаци морају бити враћени - мишљење
је историчара Фернанда де Прада. Други сматрају да његови остаци треба
да буду изложени и доступни посетиоцима, али црквени великодостојници
одбијају да "манастир претворе у забаву за масе". Де Прадо каже да би
достојанствено решење била камена плоча са Сервантесовим именом, на
видљивом месту, док би ковчег био враћен у тмину крипте.
Присуство метала охрабрило је истраживаче, али пред њима је дуг пут,
јер су у ковчегу пронађени остаци више особа, међу којима има мушкараца,
жена, али и новорођенчади.
- У овом тренутку је немогуће дати било какав прецизан одговор. Форензичаре и археологе очекују месеци,
можда и године истраживања. Истовремено се ради анализа пронађених
костију, али и испитивање самог ковчега - саопштио је новинарима шеф
тима, форензичар Франсиско Ећеверија.
Са најавом великог открићаодмах су уследиле и прве недоумице. Иницијали "М. С.", пронађени урезани на дрвеном ковчегу, по мишљењу неколико угледних историчара, "могу више
да одмогну него да помогну" у утврђивању Сервантесовог идентитета.
- У време његове смрти, 1616, нису била дефинисана ортографска
правила. Свако је писао онако како је чуо речи. Сервантесово име се
најчешће писало као "Зербантес" - опомињу историчари.
- Без икакве сумње, Сервантес је сахрањен у манастиру Свете Тројице. Сва
документација то потврђује. Могуће је да су иницијали додати накнадно -
оцењује један од шпанских историчара.
Веза шпанског писца и поменутог манастира датира још од времена његовог рањавања, па
све до смрти. Наиме, после битке код Лепанта, Сервантеса су, заједно са
братом Родригом, по повртаку у Шпанију, гусари отели и одвели у
заробљеништво у Алжир. Писма препорука од двојице чувених аристократа,
које је писац имао са собом, уверила су гусаре да је реч о важној
личности, па су за њега тражили високу цену откупа. Нико није платио,
због чега је Сервантес остао заробљен још пет година, све док неколицина
свештеника из тада мале цркве Свете Тројице није сакупила новац за
откуп и вратила га у Шпанију. Славни писац никада није заборавио њихову милост. Када је неколико година касније чуо планове да мала црква треба да се прошири и претвори у манастир, понудио им је безусловну
помоћ. У знак захвалности, свештеници су му "резервисали" гробно место.
Истраживачи су деценијама уназад трагали за Сервантесовим гробом на овој локацији,
али то није био лак посао. У време његове смрти постојала је само омања
црква. Касније је саграђено ново, велико здање, у које су пренети
посмртни остаци људи сахрањених у малој капели. Проблем је што нико није
знао где су тачно похрањени. Ећеверијин тим пронашао је крипту,
смештену на око пет метара испод пода цркве Свете Тројице. Пре смрти у
68. години, писац је записао да му је "остало само шест зуба у вилици", а
будући да је због тешког артритиса његово тело било благо деформисано,
истраживачи верују да ће им овакви подаци "олакшати посао".
Ово, потенцијално велико откриће унеколико се поклапа са јубилејом - 400
година од изласка другог дела "Дон Кихота". И док се други баве научним
радом, читаоци из целог света имају добар изговор да се подсете на лик и
дело једног од највећих светских писаца и аутора првог модерног
европског романа. Мигел де Сервантес Сааведра је иза себе
оставио ванвременска дела и једног од најпознатијих књижевних јунака у
историји. Дон Кихотова борба са ветрењачама, као симбол узалудне борбе,
данас је део популарне културе и један од најчешће цитираних модела
понашања.
У години јубилеја другог тома "Дон Кихота" шпански
писац и његово дело биће слављени широм света. Најављене су бројне
културне манифестације, изложбе, конференције и позоришне премијере. А
све то служи само као увод у једну, још значајнију годишњицу која нас
очекује 2016. - обележавање четири века од смрти Сервантеса.
Таjна скривана вековима | Култура | Novosti.rs
Мадриду, учврстили су претпоставку археолога да је коначно пронађен гроб
Мигела де Сервантеса. Пре десетак дана тим истраживача обзнанио је да
је откривен дрвени ковчег са инцијалима "М. С." и да се претпоставља да
је реч о гробу славног шпанског писца. Пронађено олово могло би да буде
од метака којим је 1571. Сервантес рањен у груди и руку, у бици код
Лепанта. После овог догађаја, аутор чувеног романа "Дон Кихот" више није
могао да покреће леву руку.
Археолози све сигурнији да је пронађен гроб славног шпанског књижевника Мигела де Сервантеса
Сервантесовог гроба, у јавности се већ поставља питање: шта ће бити са
посмртним остацима ако се испостави да заиста припадају славном
књижевнику?
- Дон Мигел је за живота изразио жељу да буде сахрањен
баш у цркви Свете Тројице и његови остаци морају бити враћени - мишљење
је историчара Фернанда де Прада. Други сматрају да његови остаци треба
да буду изложени и доступни посетиоцима, али црквени великодостојници
одбијају да "манастир претворе у забаву за масе". Де Прадо каже да би
достојанствено решење била камена плоча са Сервантесовим именом, на
видљивом месту, док би ковчег био враћен у тмину крипте.
Присуство метала охрабрило је истраживаче, али пред њима је дуг пут,
јер су у ковчегу пронађени остаци више особа, међу којима има мушкараца,
жена, али и новорођенчади.
- У овом тренутку је немогуће дати било какав прецизан одговор. Форензичаре и археологе очекују месеци,
можда и године истраживања. Истовремено се ради анализа пронађених
костију, али и испитивање самог ковчега - саопштио је новинарима шеф
тима, форензичар Франсиско Ећеверија.
Са најавом великог открићаодмах су уследиле и прве недоумице. Иницијали "М. С.", пронађени урезани на дрвеном ковчегу, по мишљењу неколико угледних историчара, "могу више
да одмогну него да помогну" у утврђивању Сервантесовог идентитета.
- У време његове смрти, 1616, нису била дефинисана ортографска
правила. Свако је писао онако како је чуо речи. Сервантесово име се
најчешће писало као "Зербантес" - опомињу историчари.
- Без икакве сумње, Сервантес је сахрањен у манастиру Свете Тројице. Сва
документација то потврђује. Могуће је да су иницијали додати накнадно -
оцењује један од шпанских историчара.
Веза шпанског писца и поменутог манастира датира још од времена његовог рањавања, па
све до смрти. Наиме, после битке код Лепанта, Сервантеса су, заједно са
братом Родригом, по повртаку у Шпанију, гусари отели и одвели у
заробљеништво у Алжир. Писма препорука од двојице чувених аристократа,
које је писац имао са собом, уверила су гусаре да је реч о важној
личности, па су за њега тражили високу цену откупа. Нико није платио,
због чега је Сервантес остао заробљен још пет година, све док неколицина
свештеника из тада мале цркве Свете Тројице није сакупила новац за
откуп и вратила га у Шпанију. Славни писац никада није заборавио њихову милост. Када је неколико година касније чуо планове да мала црква треба да се прошири и претвори у манастир, понудио им је безусловну
помоћ. У знак захвалности, свештеници су му "резервисали" гробно место.
Истраживачи су деценијама уназад трагали за Сервантесовим гробом на овој локацији,
али то није био лак посао. У време његове смрти постојала је само омања
црква. Касније је саграђено ново, велико здање, у које су пренети
посмртни остаци људи сахрањених у малој капели. Проблем је што нико није
знао где су тачно похрањени. Ећеверијин тим пронашао је крипту,
смештену на око пет метара испод пода цркве Свете Тројице. Пре смрти у
68. години, писац је записао да му је "остало само шест зуба у вилици", а
будући да је због тешког артритиса његово тело било благо деформисано,
истраживачи верују да ће им овакви подаци "олакшати посао".
година од изласка другог дела "Дон Кихота". И док се други баве научним
радом, читаоци из целог света имају добар изговор да се подсете на лик и
дело једног од највећих светских писаца и аутора првог модерног
европског романа. Мигел де Сервантес Сааведра је иза себе
оставио ванвременска дела и једног од најпознатијих књижевних јунака у
историји. Дон Кихотова борба са ветрењачама, као симбол узалудне борбе,
данас је део популарне културе и један од најчешће цитираних модела
понашања.
У години јубилеја другог тома "Дон Кихота" шпански
писац и његово дело биће слављени широм света. Најављене су бројне
културне манифестације, изложбе, конференције и позоришне премијере. А
све то служи само као увод у једну, још значајнију годишњицу која нас
очекује 2016. - обележавање четири века од смрти Сервантеса.
Таjна скривана вековима | Култура | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар