Translate

СРПСКИ ЛИСТ | Фењер у тами

СРПСКИ ЛИСТ | Фењер у тами
СРПСКИ ЛИСТ | Фењер у тами

Претражи ПоРтАл | САЗВЕЖЂЕ З

четвртак, 26. децембар 2019.

ПЕСМЕ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА





АПОКРИФ

Немам потребу да водим дневник.
Јавни нужник славних обиђох: запахну лично.
Стихове једва пишем у мојој енклави,
па, не идеализујем лиричаре, знате:
тешком муком пишем стихове.
Имам такт. По божјој промисли, ваљда.

Дневик захтева приличну одговорност
према животу. На првом месту: истину.
Бележити редовно, из дана у дан, недељу,
месец, годину, пикантерије о животу
до у детаљ. Никако. Пресну иронију
из главе на празан сто.

Димљене кобасице: не препоручујем.

Шесдесет, седамдесет, осамдесет година,
уредно описаних, спакованих међу корице свеске.
Ужегла саламура. Улежана. Кога занима?

Брадица: метла градинара од вреска,
више вреди од дневника. Под носем
плени пажњу времешних госпа
локалног аутобуса. Нећеш веровати
да брада може процветати изненада,
као ружа у мислима туђим. Сила си.
Не цупкај ногом по поду,
не преноси нервозу около,
док свемир ћути.

Зимску јабуку љушти поступно,
каиш коре за каишем. Потом исеци
кришке, стави на тањир и поједи.
Ољушти јабуку и за мене незнанца,
међу вас сатераног: игумана стихова.

Мир, мир – неће пропасти свет.

Одбих да водим дневник.

Да сам некад постојао. Мимо праксе.

Не делим призор спруда у Белилу.
Призор подневне јаре кад трепери
над прашњавим путем усред лета.

Све сам то био: и бићу кад ме не буде
било. На једној страни редови писани
о животу, а већ на следећој опис
јесењег дана: опадање лишћа. Грозно.

Пређица на каишу
панталона пукла.

Нагост изненада: моја ствар.

Дете, младић, старац. Странац,
комшија, пријатељ – оклагија?
Изложени погледима руље.

Добро, добро: ничег ту нема
смешног. Црни туш, разлио.

У барицу - сузу, како коме.


СТАРАЦ

Током шетње закорачих неопрезно
ван стазе у шуму, саплетох се о грану.
Из џепа испадоше наочаре за читање.
Ту стадох.

Не имах друге у резерви.
Морах пронаћи наочаре
да довршим читање поезије.

Човек не губи ствари током живота случајно.
Наочари што досад служише, одслужише своје.
Такорећи, надомак куће у јесењем шушњу до колена.

Клизнуше дубоко као водени пацов
у лагум кад угледа човека.

У миру рђаће и трулети
скромни оквир наочара.

Јадна увеличавајућа стакла,
чекаће будућег проналазача,
археолога аматера.

Одвратан свет.


ТАРТУФ

Вађење тартуфа из земље: занат
поручен за песника неукалупљивог.

Незамисливе гомољаче: на дохват руке.
Духовни афродизијак - исповеда.

Природа добро нађубрена. Од себе.
Посао раван политичкој завери. Изучен.

О рамену торбица за ту прилику шивена.
Гомољаче у торбицу. Земаљски дијаманти:
лов почиње у шуми леске. Срећна познанства.

Залеђе шуме, крије: велики мозак.
За јачање мушкости: делотворан.
Намах, помама за женскињем.

Од тартуфа дивљи вепрови грокћу
и пене из уста сапуницу за бријање
током парења.

А кад мину сласти, истом жестином рију
подземно злато што расте и дебља
у мрежи жилица листопадног дрвећа -
топола, храста, леске: пуна вршка.

Мој верни пас истуреном њушком
као да је у питању пушка на готовс,
трчи шумом да нањуши: окружење српско.

Ја представљам окорелог дисидента:
надгледам докле смо стигли. Потпуно.
Бели па црни тартуф одмах за
насипом уз реку ископа кучка.

Откопај афродизијак, малена,
берба је почела. Торбица зева.

Торбица зева: плућно крило.
Тартуф сезонски: старца усправио.

Дисидент наш: волујска жила друштва.
Не гледа кроз прсте. Ах, ти тартуфи,
на какав блуд већину наводе.

Законом уредити тартуфарска посла.
Кроз зубе цеде посланици иницијативу.
У глас, па још и на бис, траже нормативу.

Образи црвени: дечје дупенце.
На шта изађе прича о тартуфима.


РИЗИК
Мом старијем брату

Моје опаске – без увреда.
Устајем: ослобађам место.

Видео сам, а, боље да нисам.
Прстење скинуто у ћаси.

Кроз кућу прође црни
анђео јогунаст: кљаст.

Ново доба: богови.
Главни згодитак: шљака.

Пуну кофу захвати, од овог.
Вратнице отворене: види дубину.

Новина у Италији - гастрономска:
упамти. У неком локалном ресторану
на тањиру служили госта куваним
људским стопалом. Уместо рачића.

Укусније јело нисам пробао,
сведочи, задовољан гост -
буди Бог са нама: тако слатко.

Да је пробао очи људске, на води
сервиране због лепоте: добар апетит,
ко мајске трешње у здели, по један залогај,
у Риму, близу Свете столице, ко оне дечије
из Јасеновца донесене - во времја:
Viva la Duce – Viva la muerte!

Издржи очји поглед са тањира?

Но, такви ресторани, сва је срећа
у Риму зврје празни. У вечитом Риму.

Стога: о укусима - не сада. Не овде.

Тиранија медиокритета:
бестидно човечанство, већина.
Буди се Црно море из дубина.
Куља ко океан одоздоле.
Океан хидроцефалуса: људождера.

Слушај како јечи њихово ружно: Ја, па, Ја!

Саморекламерство: Уједињена Европа?
Ризик да поведу народе у колони
на логорски казан - нерешен статус.
На наказан јеловник: из постојања,
у непостојање. Ризик порекла.

       =ИЗВОР: лист "Заветине+", ванредни двоброј 14-15/2019, стр. 27 - 28

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.