........
Sve što kažem prenećeš Pavloviću i Stamboliću
Početkom septembra 1986, čim sam se vratio sa sela, obavio sam svoju
jedinu političku misiju u životu. Nisam ponosan na nju. Upravo zato je
zapisujem.
Dobrica (Ćosić, prim. red..) mi je zakazao ručak u bašti "Grafičara",
nedaleko od njegove vile i blizu mog BIGZ-a. Sastanak na otvorenom
značio je poverljivi razgovor. Moj kolega bio je ubeđen da ga prate i
prisluškuju, da su mikrofoni u svakoj prostoriji u kojoj se nađe, u
kafani i malne na ulici. Verujem da je to delom bila istina, kod nas je
bilo previše policija i suviše policajaca, morali su se nečim baviti,
"stvarati materijale za poverljive izveštaje o bezbednosno interesantnim
osobama".
Bilo je toplo, lišće na drveću je žutelo, blagost leta se još osećala.
Ručak je počeo mojim smehom i Dobričinim sumnjama. Šta rade ona dvojica
tipova za onim stolom tamo? Zašto one žene pilje u nas? Ovaj kelner je
sumnjiv, ima lisičje lice i klempave uši. Odgovarao sam
polupodsmešljivo, zabavljajući se. Moj kolega se bezmalo naljutio na
mene. Dokle ću da budem ciničan i lažno duhovit, kad ću već jednom
shvatiti ozbiljnost situacije, a i ponašanje koje odgovara jednom piscu i
njegovom izdavaču, sutra njegovom nasledniku?
Najzad, dvojica tipova odoše, radoznale žene napustiše restoran, kelner
beše daleko. Dobrica se više nije nepoverljivo osvrtao. Razgovor je
mogao početi.
Dobrica reče poluglasno: "Ti dobro pamtiš. Zapamtićeš ovo što ću ti
ispričati. Sve što kažem prenećeš Pavloviću i Stamboliću. To je moja
politička poruka njima. Siguran sam da je nećeš falsifikovati." Bio sam
zainteresovan. Ton i način nagoveštavali su nešto ozbiljnije od
uobičajenih zavereničkih priča staraca s kojima sam se strpljivo družio.
Rekoh: "Dogovoreno. Slušam i pamtim."....
Извор: видети више
| Kultura sećanja – Vidosav Stevanović, Dnevnik samoće Svedočanstva o sramnom vremenu Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?... |
 |
Нема коментара:
Постави коментар