АПОКРИФ
Немам
потребу да водим дневник.
Јавни
нужник славних обиђох: запахну лично.
Стихове
једва пишем у мојој енклави,
па,
не идеализујем лиричаре, знате:
тешком
муком пишем стихове.
Имам
такт. По божјој промисли, ваљда.
Дневик
захтева приличну одговорност
према
животу. На првом месту: истину.
Бележити
редовно, из дана у дан, недељу,
месец,
годину, пикантерије о животу
до
у детаљ. Никако. Пресну иронију
из
главе на празан сто.
Димљене
кобасице: не препоручујем.
Шесдесет,
седамдесет, осамдесет година,
уредно
описаних, спакованих међу корице свеске.
Ужегла
саламура. Улежана. Кога занима?
Брадица:
метла градинара од вреска,
више
вреди од дневника. Под носем
плени
пажњу времешних госпа
локалног
аутобуса. Нећеш веровати
да
брада може процветати изненада,
као
ружа у мислима туђим. Сила си.
Не
цупкај ногом по поду,
не
преноси нервозу около,
док
свемир ћути.
Зимску
јабуку љушти поступно,
каиш
коре за каишем. Потом исеци
кришке,
стави на тањир и поједи.
Ољушти
јабуку и за мене незнанца,
међу
вас сатераног: игумана стихова.
Мир,
мир – неће пропасти свет.
Одбих
да водим дневник.
Да
сам некад постојао. Мимо праксе.
Не
делим призор спруда у Белилу.
Призор
подневне јаре кад трепери
над
прашњавим путем усред лета.
Све
сам то био: и бићу кад ме не буде
било.
На једној страни редови писани
о
животу, а већ на следећој опис
јесењег
дана: опадање лишћа. Грозно.
Пређица
на каишу
панталона
пукла.
Нагост
изненада: моја ствар.
Дете,
младић, старац. Странац,
комшија,
пријатељ – оклагија?
Изложени
погледима руље.
Добро,
добро: ничег ту нема
смешног.
Црни туш, разлио.
У
барицу - сузу, како коме.
СТАРАЦ
Током
шетње закорачих неопрезно
ван
стазе у шуму, саплетох се о грану.
Из
џепа испадоше наочаре за читање.
Ту
стадох.
Не
имах друге у резерви.
Морах
пронаћи наочаре
да
довршим читање поезије.
Човек
не губи ствари током живота случајно.
Наочари
што досад служише, одслужише своје.
Такорећи,
надомак куће у јесењем шушњу до колена.
Клизнуше
дубоко као водени пацов
у
лагум кад угледа човека.
У
миру рђаће и трулети
скромни
оквир наочара.
Јадна
увеличавајућа стакла,
чекаће
будућег проналазача,
археолога
аматера.
Одвратан
свет.
ТАРТУФ
Вађење
тартуфа из земље: занат
поручен
за песника неукалупљивог.
Незамисливе
гомољаче: на дохват руке.
Духовни
афродизијак - исповеда.
Природа
добро нађубрена. Од себе.
Посао
раван политичкој завери. Изучен.
О
рамену торбица за ту прилику шивена.
Гомољаче
у торбицу. Земаљски дијаманти:
лов
почиње у шуми леске. Срећна познанства.
Залеђе
шуме, крије: велики мозак.
За
јачање мушкости: делотворан.
Намах,
помама за женскињем.
Од
тартуфа дивљи вепрови грокћу
и
пене из уста сапуницу за бријање
током
парења.
А
кад мину сласти, истом жестином рију
подземно
злато што расте и дебља
у
мрежи жилица листопадног дрвећа -
топола,
храста, леске: пуна вршка.
Мој
верни пас истуреном њушком
као
да је у питању пушка на готовс,
трчи
шумом да нањуши: окружење српско.
Ја
представљам окорелог дисидента:
надгледам
докле смо стигли. Потпуно.
Бели
па црни тартуф одмах за
насипом
уз реку ископа кучка.
Откопај
афродизијак, малена,
берба
је почела. Торбица зева.
Торбица
зева: плућно крило.
Тартуф
сезонски: старца усправио.
Дисидент
наш: волујска жила друштва.
Не
гледа кроз прсте. Ах, ти тартуфи,
на
какав блуд већину наводе.
Законом
уредити тартуфарска посла.
Кроз
зубе цеде посланици иницијативу.
У
глас, па још и на бис, траже нормативу.
Образи
црвени: дечје дупенце.
На
шта изађе прича о тартуфима.
РИЗИК
Мом
старијем брату
Моје
опаске – без увреда.
Устајем:
ослобађам место.
Видео
сам, а, боље да нисам.
Прстење
скинуто у ћаси.
Кроз
кућу прође црни
анђео
јогунаст: кљаст.
Ново
доба: богови.
Главни
згодитак: шљака.
Пуну
кофу захвати, од овог.
Вратнице
отворене: види дубину.
Новина
у Италији - гастрономска:
упамти.
У неком локалном ресторану
на
тањиру служили госта куваним
људским
стопалом. Уместо рачића.
Укусније
јело нисам пробао,
сведочи,
задовољан гост -
буди
Бог са нама: тако слатко.
Да
је пробао очи људске, на води
сервиране
због лепоте: добар апетит,
ко
мајске трешње у здели, по један залогај,
у
Риму, близу Свете столице, ко оне дечије
из
Јасеновца донесене - во времја:
Viva
la Duce – Viva la muerte!
Издржи
очји поглед са тањира?
Но,
такви ресторани, сва је срећа
у
Риму зврје празни. У вечитом Риму.
Стога:
о укусима - не сада. Не овде.
Тиранија
медиокритета:
бестидно
човечанство, већина.
Буди
се Црно море из дубина.
Куља
ко океан одоздоле.
Океан
хидроцефалуса: људождера.
Слушај
како јечи њихово ружно: Ја, па, Ја!
Саморекламерство:
Уједињена Европа?
Ризик
да поведу народе у колони
на
логорски казан - нерешен статус.
На
наказан јеловник: из постојања,
у
непостојање. Ризик порекла.
=ИЗВОР: лист "Заветине+", ванредни двоброј 14-15/2019, стр. 27 - 28
