ИЛИ ОПРОШТАЈ СА ШВЕДСКИМ ПРОПОРЦИЈАМА
НАЛИЧЈЕ* КАО ЛИЦЕ
ИЗ ДНЕВНИКА ВОЂЕНОГ 1997. (СВЕСКА 323)
ИЗ ДНЕВНИКА ВОЂЕНОГ 1997. (СВЕСКА 323)
Понедељак, 15. 09. 1997. 6:50 ч.
- Мора – змија црвена. Која ме ујела.
- Аутобус – гужва…
- Сањао стару фасаду кафане (Микајла Дрде).
- Календарски јесен почиње 22, тј. следеће недеље.
- Прокапљује…
1968. Кучево. Отац Мирка Стојићевића није био одушевљен чињеницом да се његов син дружи са мном…
* *
Двадесет година доцније (негде на југу Краљевине Шведске). – Да сам тада покушао да напустим Србију? То је било немогуће. Размишљао сам о сасвим другим стварима.
Ти дневници, које сам водио, били су нека врста „додатка“ уз оно што сам писао (есеји, поезија, романи – рукописи, који нису имали шансу да угледају светлост дана, у Србији, дубоко огрезлој у порнографији комунизма, социјализма, тоталитаризма). Чему све то? Ко то може разумети, данас? Али, ја то нећу уништити. Уништавања су погубна. Заиста, то што сам сањао те ноћи пре двадесет година, била је дубља истина. Мене је, заиста, ујела „црвена змија“, испунивши ме опасним отровом…
Написао сам: „Сањао стару фасаду кафане (Микајла Дрде).“ Тачније је: то је била кафана мишљеновачког деловође Живана Перића, који је ту зграду и двориште продао првом послератном председнику нашег села. (Још увек се та зграда држи; и у њој живи снаха пок Микајла Дрде, која је толико остарила да се једва креће, и не препознаје нас. Губи се у разговору, и понавља како је изгубила четири детета…) Стара кафана предратног мишљеновачког деловође надживела је много тога, пад берлинског зида и бомбардовање Србије 1999. и дочекала да је један шведски фотограф овековечи… Надживела је многе људе из нашег завичаја (Миле Вулин, Миле Буџа, Миле Пацаруда, Блага Нантуљ, Мика Лукић, Џонга, Радиша Банкер, Воја Џанин, Мирко Стојићевић… и да не набрајам… Јер би листа била много, много дужа… тих обичних људи, који уопште нису били обични. Кад склопим очи, ти ликови почну да навиру као рој летњих мушица… Али не, то није сасвим тачно: мушице су сасвим ситне, а ти ликови што искрсавају, онакви су каквим сам их запамтио као дечак, или као младић: на пример, наш кумашин Пацаруда се, витак и леп, плав, насмешен, налик на глумца Џемс Дина, смеши и нешто довикује…) Кафана Живана Перића са дотрајалом фасадом, налик је на неку врсту пергамента, на коју је уписано невидљивом руком, и оно што ја заборавим да споменем, и што можда нећу стићи никада да допуним и појасним… (…)
Видети више ЛеЗ 0012835
_______
* Идеју за овај осврт нашао сам у намери да напишем неку врсту опроштаја са Хиперборејом и тзв. "шведским пропорцијама", тј. о последњим временима. А онда се појавила, као и обично, скоро сваки други или трећи дан, слика једног огласа (Заветина), коју сам потискивао. Ево те слике:
Фотографија контуре неког човека, виђеног са леђа (?) у вратима неке куће, тј. човека који је крочио у ту кућу, и кога светлосне стреле озрачују. То је била реклама за наш књижевни лист "Заветине+" (јул 2021. године); и то није била било која кућа, већ кућа Лепенаца - иза монументалног здања Музеја ЛЕПЕНСКИ ВИР. И ако се мало боље загледате, или ако увећате ту слику, видећете, у сенци, не потиљак и ћелу човека снимљеног са леђа, већ лице тога човека, које је сенка сакрила и мало изобличила. То лице је лице оснивача и уредника овог часописа, који нико други не потпомаже, осим Бога и Анђела, можда.
Тако све изгледа на први поглед,и тај први поглед на коме се велика већина људи обично заустави понекад постане истина, која је у суштини заблуда. На други поглед, ако се човек заустави и удуби, може видети на слици, према положају стопала, ногу сликаног, да је фотографисан спреда. Са оне стране где је човеково лице. Али пошто је фотограф сликао из полумрака древне Лепенске колибе, и суштине светлости која куља кроз једини отвор (врата), добила се илузија НАЛИЧЈА, или потиљка. Ето тако се, као што видите, црно на бело, потписивала Светлост, ако јој станете насупрот...
На трећи поглед - отвара се широко поље, широко као Дунав (који на том месту и није баш тако широк), ширина шира од Панонског мора, ишчезлог мора... И -наравно дебели слој муља - тзв. последњих времена...
* *
ГОСПОДУ БОГУ И СВИМ ЉУДИМА ДОБРЕ ВОЉЕ, ДОБРОТВОРИМА И ВЕЛИКИМ ДОБРОТВОРИМА, МИРОТВОРЦИМА …
ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО, пазите да вас опет не преваре. Чувајте се од
лажних пророка, књижевника и фарисеја и немојте ићи за њима. И кад допру
до вас вести о побунама и ратовима, немојте се уплашити, јер све то
треба да буде, али то неће бити крај.Устаће народ на народ и царство на
царство. Биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба. Као
што је писано:„Умираће људи од страха и од очекивања онога што долази на свет; јер ће се силе небеске покренути“.
Да, покренуле су се небеске силе. Србија и Срби су у општем карантину, у
каквом никад нису били. То је почетак страдања коме се не види крај.
Многи су се саблазнили, издао је друг друга и омрзнуо друг на друга.
Изашли су многи лажни пророци и преварили многе. Умножило се безакоње,
охладнела је љубав многих. Свуд човек може да угледа гнусобу
опустоштења, ону о којој је Говорио пророк Данило. У дворишту, у кући,
на њиви, у граду, у књижници, у култури. У души.
Ово је ЗАПИС. Ово је Молитва која се пева када се носе крста по пољу
против града, скакаваца и гусеница, смрти, погибије, квара, штете, од
непогода, уједа паса и змија, напада зверова, затим од рђавих снова,
злих демона и духова.Ово је штит против пустоши и лупежа, запис на
четири листића, на сваком је написано по једно име: Азрахил, Џебраил, Израил и Михаил –
листићи су залепљени на углове зграде и на њеном улазу.Ми смо литија.
Ми смо крстоноше. Обилазимо поља, потесе, села и градове. Обилазимо
сваку кућу, понегде прелазимо преко болесника, преко опустошених.
Ми обилазимо посвећено дрво, велико и гранато стабло, дрво родно, дрво
неоскрнављено. Дрво које се не сме посећи све док се не сасуши.На Косову
учесници литије су се утркивали ко ће први дотакнути свето дрво.
Дај, Боже, да, као сељаци лесковачке Мораве, спремимо заједничку вечеру,
заједничким доприносом у брашну, намирницама и новцу, који даје свака
кућа.Од свега купљеног спремићемо два колача: један који ћемо сећи
увече, уочи славе, Спасовдана, а други на дан заветине. Вечера ће бити
поред записа, а пре вечере запалићемо свеће за живе и мртве.
Дај, Боже, да у заједничком доприносу и скупљању брашна (мале офсет
штампарије пре свега) учествују сви људи добре воље, добротвори и велики
добротвори (власници приватних фирми, задужбинари, домаћини,
бизнисмени), миротворци или они који носе крстове (крстоноше),
приложници (знани и незнани), писци или они који месе колач, пекари,
читаоци, домаћини који заједнички ломе обредни колач.
Дај, Боже, да на заједничку вечеру под записом дођу поп и учитељ, писац и
штампар, књиговезац, браћа и сестре, да поделе са домаћином колачаром
колач и наслеђе.У Шумадији свако село има свој запис на гробљу.Јер не
тражимо оно што траже незнабошци овог света; Отац наш зна да нама треба
ово. Јеванђелист Лука нас је уз помоћ Светог духа научио шта треба да
кажемо: „Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које
неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лупеж
не приближава, нити мољац квари“.
Највише тражимо од добротвора и великих добротвора. Јер свако „коме је
много дано, много ће се тражити од њега; а коме је поверено много, од
њега ће се више искати“.Овај запис или молбу не стављамо у борово
стабло, у шупљину старе врбе, већ у срце свих људи добре воље,
добротвора и великих добротвора, приложника, писаца и читаоца,
домаћина,попова и учитеља, ђака и крстоноша.
Велики четвртак, 1993.
Домаћин славе или колачар
ЗАВЕТИНЕ
Београд Сердар Јанка Вукотића 1/13
============ Ово писмо је, заиста, написано како је и датирано. Али, оно као да је поранило читавих двадесет и више година.
Камо среће да није написано. Али, написано је, остављен је траг. Сведока, било би можда патетично написати – критичара.
Езра Паунд је написао нешто веома тачно: „Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог…
Прави критичари нису јалови пресудитељи, торжествени брбљивци. Делотворни критичар је уметник који стиже други, да би утаманио, или прихватио, да би превазишао, проширио, или срушио и покопао један облик…“
Више није ствар у томе – како је Езра Паунд написао: Како да читамо – већ како да опстанемо…
(Уочи Тројице, 2014) Б. Т.
Овај текст је прештампан на једној од локацији Заветина, 2014. Са малим додатком. Први пут је објављен у првим издањима "Заветина" (1983. године, када су "Заветине" почеле са радом као "Независна издања", што је изгледало као "виц" у тадашњој СФРЈ. Дакле, било је то давно - пре скоро четири деценије, а, гле, прекосутра ће бити 2023, - четрдесетогодишњица не баш лаког живота овог издавачког модела.
Види се, како нам је дошла та идеја, и откуда, та наизглед суманута, сомнабулна идеја, оних људи који су се определили за истину, и које обичан свет, уљуљкан својим илузијама, стигматизује, жигоше као јуродиве.
Па, јесмо ли јуродиви? Је ли тада господ могао да говори само кроз јуродиве?
ПЕСМА НАС ЈЕ ОДРЖАЛА, ЊОЈЗИ ХВАЛА. - Ређи песници, они најтрагичнији, и можда најбољи, осетили су ЗНАК ПРЕПОЗНАВАЊА Српског народа. А о њему су почели да говоре неки истраживачи који су долазили из најнеочекиванијих праваца (попут М. Видојевића, и других заточника), и говорили ствари које су изгледале немогуће, невероватне, и уочи тзв. последњих времена,и усред тихог лудила у суштини необјављеног трећег светског рата Дубоке државе илити Четвртог Рајха планети Земљи.
"Заветине" су повремено објављивале и овакве "истинице".Знак тих објава био је горњи знак или тзв. Бусола Сазвежђа З, тј. ПоРтАл. На оној платформи коју је омогућивао ГООГЛ, који је ту могућност после неколико година уклонио, када је накупио довољно сликовне грађе са читаве планете Земље, и кад је видео да му се ствар отргла, и окренула у правцу БУЂЕЊА.
ГАСНА или Православна унија? ЦИА прогнозира....
ЛеЗ 0015665. - Пројекција ЦИА до 2020. године предвиђа западни блок, или "стару Европу", коју би чиниле Немачка, Француска, Аустрија, Велика Британија, Шпанија, Португалија, Италија, Шведска, Норвешка, Финска. "Нова Европа" обухватала би Летонију, Литванију, Естонију, Пољску, Мађарску, Чешку, Словачку, Словенију, Хрватску, с тим што би ове земље, некада највећим делом чланице Варшавског пакта, сада биле главни амерички војни ослонац у Европи. Прочитајте још - Како је изгледала Југославија у очима ЦИА ЦИА је још пре скоро деценију предвиђала да ће се Европа наћи у великој кризи, због чега улазак балканских земаља у ЕУ неће једноставно моћи да буде изведен. Стога се још тада предвиђало да ће се Србија, заједно са другим балканским земљама, Грчком, Бугарском, Македонијом, Румунијом наћи у групи "православних земаља". Овој групи би припадале и БиХ и Албанија. Према пројекцији ЦИА, у "католичкој" зони земље источне Европе биле би под патронатом САД, док би Албанија, као и Косово, које је издвојено посебно, биле део "православне зоне". "Стратфор" православну групу назива "гасна унија".
Упозорење свим добронамерним људима
ЈОШ УВЕК НИСУ СКЛОНИЛИ ПЛАГИЈАТ… Непознати ми отимачи и плагијатори.
Крајем новембра 2017. Краљевина Шведска. М. Л.
ШВЕДСКЕ ПРОПОРЦИЈЕ / Белатукадруз
Овај дрвени џин није један једини; видели смо и неке масивније, које су олује обориле. Леже на неким сеновитим имањима. Оваквих џинова и камења пуна је Краљевина Шведска. Има и камених кућа, али више има, чини ми се, оних дрвених. Каменом Швађенин осигурава обале река, и зида подруме за чување намирница у зимском периоду. Каменим кућама ватра није апсолутни непријатељ, али дрвеним може бити понекад. Шведска лежи на језерима, на камењу; и има толико црногоричиних шума! Нисам доживео пролеће и лето у Шведској. Михољско лето јесам – и захвалан сам језерима, брезама и камену на незаборавним сликама. И мом дивном водичу…Понекад ми се чини да камени блокови који искрсавају успут сјајни од пљускова краткотрајних, сијају као месечина на планинама и камењарима црногорским…
Уочи наше славе Светог Аранђела, 2017. (Јатаци знају моју адресу!)
ЛеЗ 0012873
Снимак начињен на обалама језера Асунден (Шведска, Транемо, Торп Стенхус; новембар 2017)
Светом влада НАЛИЧЈЕ, на жалост, а не ЛИЦЕ БОГОЧОВЕКА.
А требало би да, после свега, у свету блиста ЛИК ЧОВЕКА обасјан зрацима БОГОЧОВЕКА, којега су врло брзо замрнули, као у фрижидеру, у догми, у којој не предњачи само Ватикан, него и многи други.
У Србији, суманути, секу своје брестове и храстове Записе, кад им се нађу на путу, упркос томе што су та посвећена дрвета стара шесто, садмсрто, четиристо година, и још се зелене! Па, како да нам буде добро, добри људи, браћо, кад сами подсецамо своје корене?
Или како да буде добро, кад најмоћнији и најбогатији у свету учествују у страшним обредима, који не припадају планети Земљи?
Неће доћи Антихрист - већ је дошло лудило ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА.
Ево једног поста, који то потврђује:
OD AUSTRALIJE DO SRBIJE, OD RAJA DO PAKLA!
OD AUSTRALIJE DO SRBIJE, OD RAJA DO PAKLA! "Pre 3 godine moj prijatelj, vrhunski programer je dobio ponudu da zivi i radi u Australiji. Bio je spreman prihvatiti ponudu,jer ga je tamo cekao stan, kola i 6 000 dolara pocetne plate. Medjutim njegov prijatelj koji je na jako visokoj poziciji u našoj vojsci, rekao mu je da ne ide tamo nikako,jer ce za 3 godine tamo biti haos. Odakle je vojno obaveštajna sluzba Srbije ovo znala pre 3 godine???? Pa prosto i ona je deo sistema ,koji kako vidimo odlično radi svoj posao u porobljavanju.
*Australija je do skoro bila jedna od par rajskih zemalja, mesto gde su se susretale kulture i civilizacije i zajedno uzivale u prosperitetu, suncu, plazama, slobodama. Medjutim kako i svaki projekat duboke drzave njen mir je došao do kraja. Šta nam ne pričaju o stanju u Austaliji?
*Za 2/3 stanovnika Australije, ova drzava je postala konc logor. Na ime lazne plandemije, Sidnej je zakljucan vec 3 meseca i ne moze se dalje od kuce od 2 kilometra. Skole ne rade, a ni na posao se ne sme ici ako je dalje od 2 kilometra od vašeg doma. Ne sme se ici ni na plazu ako je dalje od 2 km. Sve gradjevinske firme su zatvorene, jer navodno radnici na otvorenom prenose bolesti. Ljudi samo mogu do prodavnice i policija kontrolise šta su ljudi kupili,jer sem namirnica ništa drugo ne smeju uzeti. Ljudi masovno ostaju bez posla,a ustedjevine nestaje. Sem jako bogatih u Australiji rektko ko poseduje nekretninu, njihovi posedi su uglavnom pod kreditima koji se odplacuju ceo zivot, a banke sada samo čekaju da im zbog neplacanja kredita sve pokupe. Stopa samoubistva i depresije skace u nebesa jer su ljudi u dugovima do guse. Mnogi ljudi su dosli do toga da ne jedu vise od 2 obroka dnevno, a glad je u najavi....
видети опширније
Нема коментара:
Постави коментар