БУЧУМЕТ.Једна успомена на село Шолетове и Мирине мајке. Пре две године. (Док је "Цана" лежала у Лесковачкој болници.)
Чудан је овај живот, чудан свет. Понекад ме походе мртви, понеки мртви наиђу, и учине нешто што не разумем. Али овде много тога разумем - нарочито пејсаж и ове скромне куће Јуњака, ја - Северац. Потомак Хиперборејаца. Ти обични људи тамо на југу Србије, нису нешто што идеализујем. Не. Упознавао сам их кроз сусрете годинама. Прихватили су ме јер су волели Ш. М. Сањам да се једног дана створи једна коалиција - Североисток . Југоисток (наравно српски)... Ако не чује ова гнерација, чуће следећа, јер нема другог пута, осим љубави и борбе, братства и мобарске традиције!
Нема коментара:
Постави коментар