slobodan čovek?

Kao što beogradski frizeri nisu uspeli da mu dovedu u red razbarušenu kosu, tako ni komandanti ideoloških parada nisu stigli da ga obuče svom strojevom koraku. Sa mladalačkom revnošću i iskustvom starog ilegalca predvodio je naše peticionaške akcije. Živeo je i umro kao slobodan čovek; izbegao je zakopavanje u onu birokratsku nekropolu na Groblju zaslužnih građana. Njegove su zasluge druge, suštinske vrste.

Ovo je, na jučerašnjem omažu Dobrici Ćosiću u SKZ istakao Milovan Danojlić, predsednik ove kulturne institucije. Od 1969. do 1972.
Ćosić je bio predsednik Zadruge, kada je ova kuća započela rad na pisanju desetotomne Istorije srpskog naroda. Zahvaljujući zdušnom zalaganju pesnika Vaska Pope tih godina će se pojaviti i četiri knjige široj publici nepoznatog „Srbljaka“, da ublaže bolnu prazninu u sagledavanju naše kulturne baštine, podsetio je Danojlić i rekao:

- Ćosić se držao običaja domaćinske pristojnosti: davao je prednost gostima, drugima i drukčijima, brinuo o javnom ugledu ustanove, a ne o mogućnosti njenog korišćenja za uvećavanje sopstvene, ionako velike, književne slave. Tek nedavno na zalaganje mog prethodnika Slobodana Rakitića, objavljen je njegov roman „Bajka“. Pomenimo i naručeni predgovor jednom izboru članaka Josipa Broza, štampanom povodom 20-godišnjice partizanskog ustanka. Ćosić se ponosio učešćem u Pokretu otpora 1941-1944, uprkos kasnijem razvoju stvari, i ironiji istorije prema idealima njegove mladosti.

Za vreme predsednikovanja velikog pisca SKZ je imala više od 3.500 članova, mnoštvo dobrotvora i osvojila intelektualnu i moralnu nezavisnost tako retku u tom vremenu vlastodržačke isključivosti i bahatosti jednopartijskog poretka.

- Svojom izdavačkom delatnošću Zadruga nije učestvovala u tekućim političkim sukobima; činjenica da je u njoj našao utočište književnik svestan opasnosti od najavljenih ustavnih promena, bila je dovoljna da se naša kuća proglasi za antidržavnu, nacionalističku tvrđavu. Tada je ova stara i čestita ustanova, sasvim nedužna, došla na rđav glas i Ćosić ju je morao napustiti, da potom, punih 30 godina, ne prekorači njen prag.

U čast takođe nedavno preminulih Predraga Palavestre i Miodraga Pavlovića, odlomke iz njihovih dela pročitao je glumac Srboljub Milin.

SNAGA VOLjE

Neposredno uoči promocije „Bajke“ Ćosić se nije dobro osećao, što je bilo vidno po njegovom izgledu i teškom kretanju, ali je ipak prisustvovao tom događaju, prisetio se pisac Vladimir Kecmanović, koji je rekao:

- Njegova slabost tog dana u SKZ verovatno je bila uzrokovana uzbuđenjem zbog povratka na mesto kom je darovao deo duše. Bio je očigledan napor koji je ulagao da s pažnjom prati svaku izgovorenu reč, kao što je bila očigledna rešenost da u tom naporu istraje. Ni ovog puta, Gedža se nije dao. Za tih sat vremena moglo je da se prati kako jedna nesvakidašnja snaga volje pobeđuje fizičku slabost, veliki teret godina i sve što taj teret sa sobom nosi.

Ćosić uvek bio slobodan čovek | Kultura | Novosti.rs