Сунце које залази!
Иако уморан, минулог дана,
донео сам са стола испод шупе
неколико књига, које стигоше
са закашњењем до мене.
Прву, о јахачу према дрворедима,
прелиставао сам радознало.
И помислио да наставим
читање другом приликом.
А онда сам отворио књигу
веома личних портрета
и прочитао скоро половину
без даха. Што ми се све ређе дешава
када је реч о домаћој књижевности,
тј. поезији. Зауставио сам се
на 106. стр. "НОВИЦА ТАДИЋ. / Црна варница".
Ништа више.
Довољно.
Сев муње...
И онда се сетим да ми је прве песме
док сам био матурант кучевске
гимназије објавио баш тај
нелажни песник као уредник,
кога су покушавали да оспоре
као човека...Објавио у недељнику
који је излазио у скоро пола милиона
примерака!!!
Пробудио сам се у мом русаљском
вилајету и нахранио кокошке
које су искакале из магле
и тукле се око хране иако је
било довољно у судовима пшенице
и прекрупе. Као да слуте
да је неће бити.
Као ни траве.
Ни ничег другог.
Боже, помози!
Сачувај све добре људе и жене,
децу и старце, божје угоднике.
Истинољупце и искрене душе.
Кокошке и ћурке.
Козе и крмаче моравке.
Кокрце. Мачке.
Тополе и јабланове вите.
Сачувај брестове и јове,
дудове и сељаке који живе
од својих руку, мурећеп,
колевке од липовине,
и жбанове од јасеновине
за воду са извора
неотрованих....
Сатри, Боже,
безбожнике
што по ведром вечерњем небу
цртају бескрајне алуминијумске пруге
које се после засласка претварају
у сабласне печурке...
Сатри, Боже, непомјанике,
и умоболнике
што су се откинули
са ланаца санаторијумских
широм света
и жаре и пале...
И оне што их величају
за бедне беле парице
за црне дане...Књижевнике и фарисеје,
лажове од памтивека...
11. новембар 2022.
Нема коментара:
Постави коментар
Vulgarne, neumesne, apsurdne, ludačke komentare, koji nisu ni u kakvoj vezi sa objavljenim postovima - b r i š e m o !