ТАЈНЕ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА

Предраг Пеђа Ристић (Београд, 17. јануар 1931 — Београд, 5. август 2019) био је српски архитекта. Рођен у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар рођен у Јагодини пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић рођена у Араду пореклом из Билеће, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката. Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић. Био је oжењен, имаo троје одрасле деце и двојицу унука. Син Сава, архитекта, је власник грађевинског инжењеринга, са којим је сарађивао. Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941, а гимназију краља Александра I 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова. Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског Вира“. Докторат је нострификован на Београдском Универзитету. Државни испит је положио 1979. године. Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, имао је статус истакнутог слободног уметника, био члан УЛУПУДС-а, и у пензији је био од 1991. године до смрти. Од 1977. је био гост-професор Универзитета у Грацу и Бечу. Био је изабран за редовног професора на Универзитету у Приштини, али му је мимо закона онемогућено да наступи. Изабран за госта професора на универзитету у „École nationale supérieure d'architecture de Paris-La Villette“ у Паризу 1999. На Академији СПЦ за уметност и конзервацију је био професор од њеног оснивања. Преминуо је 5. августа 2019. године у Београду. Сахрањен је 8. августа исте године на београдском Новом гробљу. #PredragPedjaRistić