....
- Оно што ме занима су управо те нове околности у којима се "Шопаловићи" играју. Између осталог, ми већ готово четрдесет година немамо књижевни живот и то се одражава на наше позориште. Моја драма стоји пред све већим бројем питања на које је све теже наћи одговор. Интересује ме и нови ансамбл, јер у театру се све брзо мења. Кад се сетим своје прве представе, "Хасанагинице" у Народном позоришту 1975. године и видим колико је глумаца од тада "отпутовало" - схватим да то човека суочава с пролазношћу и може да обесхрабри. А онда се појави нова генерација глумаца и покаже да је уметност неуништива. Долазе млади који чувају незамењивост позоришта. Све што се замисли и напише, у њиховим је рукама.
На питање "Новости" због чега мисли и чиме објашњава да данас код нас не постоји књижевни живот, Симовић одговара:
- Некад су у Београду излазила три књижевна часописа: "Дело", "Савременик" и "Књижевност" једном месечно, а "Књижевне новине" петнеастодневно. Сада постоји само "Књижевни лист" који се појављује једном у четири месеца и не знам може ли се негде наћи. Некада су и све новине имале књижевну критику, данас она готово да не постоји. Сећам се док сам био гимназијалац у Ужицу, Михиз је писао критику у НИН-у. Због његових текстова суботом ујутру ишли смо на железничку станицу да сачекамо воз, пошто је стизао мали број примерака. Разграбили бисмо новине и, одмах ту, читали стојећи шта је Михиз написао о некој новој књизи.......
извор: >>>>>>
Углавном, као обично, Симовић је у праву, што се тиче књижевнога живота, али не и часописа! - Књижевни лист ЗАВЕТИНЕ+ излази и даље, редовно. >>>>>> (Штампана верзија)
Нема коментара:
Постави коментар