....Упорно пласирање културе сећања је најбољи одбојник од паушалних и неистинитих оптужби и замене теза. То је инструмент „меке дипломатије”, који пробија црвене линије и омекшава ригидне ставове, јер су то ствари о којима нема расправе, доказане чињенице из прошлости и оне опомињу – не одбацујте старе пријатеље и савезнике. „Српски народ је, у ствари, народ над којим је само у 20. веку најмање два пута извршен геноцид. Да не говоримо о страхотама у периоду османске империје. Треба чешће подсећати на речи Виктора Игоа, који је у августу 1876. у часопису ’Рапел’ написао проглас ’За Србију’ (посебно помињући масакр у Алексинцу): ’Убијају један народ. Где? У срцу Европе. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде...’”, подсећа наша саговорница.
Указује и да је култура сећања важна посебно у ово доба ревизије историје, када се, рецимо, српске цркве и манастири на Косову и Метохији приписују византијском наслеђу, а Немањићи проглашавају за стару албанску породицу Нимани. На културно-историјском наслеђу и идентитетском коду Косовског завета базира се одбрана КиМ и заштита интереса Србије, наводи она, како кроз факте представљене на начин да их цео свет разуме, тако и кроз подсећање на поруку Вудроа Вилсона из времена Првог светског рата: „Славите Дан Косова као Дан части”....
извор:Косово је наша Масада и Јерусалим|Културом сећања боримо се против ревизије историје, то је инструмент „меке дипломатије”, доказане чињенице које опомињу – не одбацујте старе пријатеље, истиче амбасадорка Љиљана Никшић |Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 13.01.2020. у 22:55
Нема коментара:
Постави коментар