MODRI GOSTI
Ipak je neizlečivo
Ne samo nečitko i nejasno
Uporan i urođen
pogled ka ledenoj šumi
Sva nam je radost
kad prestanu bolovi
A nema razgovora
Iz daleka tako
modri a bliski
Tako uočljivi da
se otope na prečac
Ko zna dal ih
imamo
Dok tako kaplju i
prolaze
Njihovo nije nebo
carsko
Ni obratno
Oku jasni srcu
teški
A očajnički ih
lekovito i studeno
Van svih reči
zamišljamo i
zamišljamo
 |
| prizor sa peka |
KONAČAN RASPIS
Oglasio se,raspisao,javio
Veliki orfički
sekretar
Naš opšti dvojnik
Odvojio se od
mahagonija,razmaknuo granje mirte
Potkresao
čempres,očima upro u beli papir
Još suv ,peščano čist i
I surovo
dobronameran,bez šifri i uvijanja
Odan i namenjen svima, bez razlike
Kako onima koji
Sklopiše tom
Tako i onima
koji još drhte ispod
Započetog naslova
I u rukopisu
zvučan i u glasu čitak
Nedostižan kao
uvek
Javlja
Da ne počinjemo,
On je umesto svih nas
podlegao tom izazovu
i evo Ga
zna šta znači taj vrhovni umor
Njegova britka potkožna tetovaža
On nosilac
patnje,izabranik greha
I božansko čedo posledice
Poručuje da se teme uzalud ponavljaju
Da ni antičko nije čisto ako mu se toliko priđe
Sve vek po,vek
,milenium po mileninum,
Da je paleolitski puž metafore
isčezao
Božanski mu
prazna kuća
Toliko prazna od
nevremena,
da je sad čisti tajac
spasonosno
otkriće i da nema više
poezije ,sve je ishod samoproglašenja
pa i Njegov nagon
za ovim potresima
Treba Ga ,piše sresti
Obići i pokriti
lišćem
Beljim od dostavljenog
papira
I ako se setimo
Doneti koju naoru
ili kintu
Nešto s ikonostasa,nešto
iz sefa
Tek da ne ugine
tako
Svežrtovni
Da pošteđen bude višnjih intriganata
Kojima ništa nije sveto
Sred ovog pevanja
i umiranja
_____________ Miroslave
odoh na mali odmor reklo bi se od SVEGA
jer SVE je u iscekivanjima, obmanama,obecanjima, zebnji,sumlji i rukoisdu
mozda je tako i najbolje
konacna pobeda poezije je njen povratak medju licne stvari
evo jos dve pesme sa severa Iscezavajuceg Banata
Tebi i Aci steze ruku r sajtinac
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.