Шта Заветине чини друкчијим од других? Мајсторска радионица рукотворених и дигиталних издања ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ . Мобаров институт. Начин на који се писци и уметници, читаоци и преводиоци, штампари и други, удружују и испомажу. Удружујући свој дар и мар.

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 10. децембар 2015.

Косово је џихадистима Исламске државе дало највише бораца из Европе...

ХРТ: Качаник - главни центар за регрутовање Исламске државе у Европи

(Фото Ројтерс)
ЗАГРЕБ – Косово је џихадистима Исламске државе дало највише бораца из Европе, узимајући у обзир укупан број становника, при чему градић Качаник на граници с Македонијом „предњачи” у регрутовању за ИД, преноси у репортажи Хрватска-радио телевизија.
У Сирији и Ираку боре се 22 мушкарца, од укупно 34.000 становника Качаника, а један од њих је и Лавдрим Мухаџери, кога зову балкански Џихади Џон, преноси ХРТ.
Локални званичници, међутим, то све негирају и криве медије за нарушавање угледа. Један од њих је и председник Исламске заједнице Качаник Флорим Незирај, који је тамо већ три године и добро познаје ситуацију.
Он каже да је одређени број особа отишао да се бори у другим земљама, али и да у Качанику није забележен ниједан сукоб који је повезан с вером.
Незапосленост, сиромаштво и безнађе најчешћи су разлози због којих млади с ових простора одлазе у Ирак и Сирију, где им се обећава „мед и млеко” као и годишња зарада до 30.000 евра, наводи ХРТ.
Врло брзо они, међутим, схвате да су преварени, па се део њих одлучује за повратак. Овдашњи психолози који се баве том проблематиком тврде да не знају која је група опаснија - она која у еуфорији одлази или која се преварена враћа.
Качаник је управо због вере дошао на зао глас, с обзиром на 22 становника који се боре у Сирији и Ираку на страни тзв. Исламске државе.
Бесим Иљази, председник општине Качаник наводи да је врло вероватно да је та прича нанела велику штету угледу овога града, али истовремено наглашава да се сада градом може шетати и месец дана и нећете на улици приметити ништа што има везе с таквим понашањем.
У централној улици, међутим, особе које се повезују с вехабизмом беже од камере, као и већина грађана од коментара, што се може приписати страху или нечем другом, оцењује ХРТ .
Африм Хабиби, командант полицијске станице у Качанику, каже да у протеклих годину и по нису забележили ниједан одлазак у Сирију и додаје да је много мање активности за које се може сумњати да имају везе с врбовањем.
У време боравка ХРТ-овог новинара у Качанику одржан је и скуп о борби против насилног екстремизма. (Танјуг)

Бин Ладен, милионер и терориста

ОСАМА бин Мухамед бин Авад бин Ладен је био саудијски мултимилионер и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације, одговорне за терористичке нападе широм света. Рођен је 1957. у престоници Саудијске Арабије, Ријаду, као 17. од 52 деце грађевинског магната Мухамеда бин Ладена. Отац му је погинуо у паду хеликоптера и Осама са 11 година наслеђује око 80 милиона долара.
ФБИ га је још 1999. сврстао у "топ десет" најтраженијих, због умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији годину пре тога.
ПОВЕЗУЈЕ се са екстремистичким муслиманским групама и 1982. године, по налогу саудијске тајне службе, одлази у Авганистан, који је у то време под совјетском окупацијом. Он на ту инвазију гледа као на неопростиву агресију на муслимане. Да би помогао отпор, обезбеђивао је новац и помоћ, градио кампове за обуку и доводио велики број добровољаца из арапских земаља. При крају рата, са Египћанином Ајманом ал Завахиријем и Абудулахом Азамом, у Кандахару оснива Ал каиду (арапски - База). Њен почетни циљ је био окупљање Арапа против Руса у Авганистану, али касније су објавили џихад широм света.
ВЕРУЈЕ се да је свој први бомбашки напад извео 29. децембра 1992, на хотел "Голд Михор", у јеменској луци Аден. Напад је био усмерен на америчке трупе послате у Сомалију, међутим, пошто су они одсели у другом хотелу, од последица експлозије страдао је радник хотела и аустријски туриста. Породица га се јавно одрекла две године касније, непосредно пре него што му је Саудијска Арабија одузела држављанство.
Египатска влада оптужила је Ал каиду и за масакр туриста у Луксору, 17. новембра 1997, када је убијено 62 људи. После Заливског рата нарочито га иритира чињеница да се америчке снаге налазе на исламском тлу и помажу Израелу. То га подстиче на организовање напада против Запада.
АЛ КАИДА, односно Светски исламски фронт, повезује различите исламске фундаменталистичко-терористичке организације и групе из многих земаља у једну организацију. Заснива се на идеји свеисламског братства и њен крајњи циљ је стварање јединствене исламске државе, која би била уређена према шеријатским законима. Ова организација је одговорна за мноштво терористичких напада.
У истовременим самоубилачким нападима на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији, у августу 1998, убијено је више од 300 људи, а рањено око 5.000. Извршили су самоубилачки напад и на амерички разарач "УС Кол", у Јемену, у октобру 2000, када је погинуло 17 америчких морнара, а 39 рањено. Разарач је нападнут док је претакао гориво у јеменској луци Аден. Ал каида је образложила напад антиизраелском политиком. И пре тога је покушала сличну акцију против брода "УС Саливенс", али је чамац са експлозивом потонуо пре него што је стигао до разарача.
АМЕРИЧКИ званичници, укључујући и Џорџа Буша, оптужили су Ал каиду и за терористичке нападе на САД, 11. септембра 2001, иако она за те нападе, упркос томе што их је поздравила, није преузела директну одговорност. Али тако је преузела одговорност за четири везана самоубилачка напада у Ријаду, у мају 2003, када је погинуло више од 90 људи. Акција је почела када су наоружани људи отворили ватру на стамбени комплекс од 200 вила. Припадници саудијске Националне гарде, задужени за обезбеђење, узвратили су паљбу, али нису успели да спрече једно теренско возило да улети у средишњи део комплекса, где је експлодирало. Одмах затим експлодирало је још једно возило. Већина становника комплекса били су службеници из Египта, Сирије, Либана, Јордана и са палестинских територија.
РАЧУНА се да је број жртава у терористичким нападима припадника Ал каиде у последњих 20 година премашио хиљаду људи, а повређено је далеко више.
ПРОПАЛА ЉУБАВИНТЕРЕСИ Бин Ладена и САД поклапали су се све док је Вашингтон новцем и оружјем подржавао "свети рат" против СССР. Многи верују да је управо Вашингтон створио Бин Ладена, подучавао га, финансирао и наоружавао. Љубав је, међутим, "пукла" пошто су Америка и савезници 1991. почели рат у Кувајту како би избациле ирачку војску из те земље. Бин Ладен је тада прогласио џихад против САД.
Бин Ладен је одговоран и за бомбашки напад на острву Бали, у Индонезији, 12. октобра 2002. У експлозијама су страдале 202 особе, док је рањено више од 240. Две бомбе су експлодирале у близини популарних ноћних клубова у Кути. Трећа, релативно мања, активирана је нешто пре тога, испред конзулата САД у Денпасару. Напад су починили припадници исламистичке групе Џема исламија, на челу са Абу Бакир Баширом, али је инструкције дао лично Бин Ладен.
Недељу дана после ових експлозија, на Ал Џазири је пуштен аудио-снимак са поруком Осаме бин Ладена: "Бићете убијени као што убијате и бомбардовани као што бомбардујете."
АЛ КАИДИ се ставља на терет и погибија 57 особа и рањавање више од 700 у две експлозије аутомобила бомбе у Истанбулу, 15. и 20. новембра 2003. Међу погинулима је био и британски конзул. Први напад је био код две јеврејске синагоге, а други код британског конзулата и банке ХСБЦ. Мада је одговорност преузела исламска милитантна група ИБДА, турска влада је то одбацила указујући да ИБДА није могла сама да финансира такав злочин.
Неколико месеци касније, 11. марта 2004, уследили су нови напади на возове у Мадриду, који су оставили 190 мртвих и 1.800 повређених. У главном граду Шпаније, у јутарњим сатима, експлодирало је 13 бомби сакривених у четири путничка воза. Возови су били препуни студената и радника, а експлозије су се догодиле на три различите железничке станице током јутарњег шпица. Шпанско правосуђе установило је да иза напада стоји Ал каида, иако није утврђено да је неко од њених чланова директно учествовао у масакру.
ГОДИНУ дана касније, 7. јула 2005, на сличан начин погинуло је 56 особа у Лондону, а повређено је више од 700. Четворица терориста, опет у време јутарњег шпица, у 8.50 по локалном времену, детонирала су експлозив у три композиције метроа и једном аутобусу, на тргу Тависток.
Осама бин Ладен убијен је 2. маја 2011. Убили су га специјалци, познате америчке "фоке", у кући, дубоко у унутрашњости пакистанске територије. До њега су, како је објавила Бела кућа, дошли преко курира у кога је Бин Ладен имао поверења. ЦИА је курира пратила четири године, да би у августу 2010. открила да живи са братом и породицом у неуобичајено јако обезбеђеном објекту, 60 километара од Исламабада.
ТЕЛО вође Ал каиде преузели су Американци и потврдили његов идентитет. Сахрањен је у мору, уз, како је наведено, поштовање исламских обичаја. Америчка администрација је по сваку цену желела да избегне да Бин Ладенов гроб постане место ходочашћа. На челу Ал каиде наследио га је Ал Завахири.
Бин Ладен је, иначе, имао разгранату мрежу и на Балкану, а као његово главно упориште навођена је Албанија. Имао је везе и са БиХ, у коју је за време рата дошло неколико стотина муџахедина. Више пута су медији широм света писали да је 1993. добио пасош БиХ у амбасади те земље у Бечу, што Сарајево пориче. Вођа Ал каиде се, према тврдњи новинарке немачког "Шпигла", 1994. у Босни састао с Алијом Изетбеговићем.
Иначе, Бин Ладен је био "гост" и у Београду, када је 25. јуна 1986, као трговац оружјем, дошао у СДПР у пратњи представника "Генекса". У тајним документима СДПР заведено је да је тражио робу укупне вредности око 100 милиона долара. Његова понуда је наводно одбијена јер је избегао да пружи званични документ о крајњем кориснику.


Објава рата Америци и Западу | Остали чланци | Novosti.rs

недеља, 27. септембар 2015.

Родна кућа Светог Саве нестала у корову

НИЈЕ Дежева обично село, овде је Стефан Немања стварао прву српску државу, у овој долини били су његови двори и саборна црква, овдашњим стазама ходали су његови синови Вукан и Стефан Првовенчани, у засеоку Мишчићи, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова, рођен је Свети Сава, овде су расли и други велики Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин... Из Дежевске долине у свет су кренула два српска цара - Душан Силни и Урош Нејаки и више српских краљева... Задрхтим кад помислим ко је све ходао овом светом земљом и запитам се да ли смо ми данас достојни наследници тих великих Срба.
Овако, за “Новости”, говори професор и публициста Мирко Поповац из Дежеве код Новог Пазара, родног села Светог Саве, питајући се зашто се надлежни односе недостојно према својој постојбини и својој најславнијој историји. На питања и зашто су Савина родна кућа и Немањина саборна црква у корову, односно зашто се у Дежеви, где су сваки камен и сваки бусен земље - историја, годинама ништа не истражује и не гради, Поповац нема одговора. Тужно је, вели и што српски основци и средњошколци на екскурзије иду у Грчку и Турску, а заобилазе постојбину Стефана Немање и Светог Саве...
- Да представници Цркве нису, пре неколико година, на месту где је била Савина родна кућа поставили велики крст и обележили ово свето место, не би се ни знало да је овде рођен највећи српски просветитељ. Нема у селу туристичких група и ђачких екскурзија, нема малих Срба да се уче на извору и напајају великим делом Светога Саве - говори нам Поповац. - Многа деца у Београду, Крагујевцу или Новом Саду, нажалост, још нису чула за Мишчиће и Дежеву. Зар је за државу велики трошак да у Мишчићима обнови Савину родну кућу, асфалтира прилазни пут од тек стотинак метара и обезбеди некога ко би младој генерацији причао о Светом Сави, Стефану Немањи, Стефану Првовенчаном, Душану Силном....
Професор и публициста Мирко Поповац
Мештанин Желимир Новаковић такође је огорчен јер је запостављена постојбина и славна српска прошлост.
- Србија не може бити озбиљна држава док год се стиди своје историје, последњи је тренутак да обновимо своје душе и своје задужбине. Родно село Светог Саве и цела Дежевска долина треба да буду место српског ходочашћа и српског окупљања и саборовања, место којим ће се цела Србија поносити - наглашава Новаковић.
Да ипак у Дежевској долини све не буде без наде, побринули су се верници из овог краја када су пре три године одлучили да у центру Дежеве, недалеко од остатака Немањине саборне цркве, уз благослов владике Теодосија, помоћ Епархије рашко-призренске и својим прилозима, почну изградњу Храма Светог Саве. Помогли су и верници из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Аустралије....



- Негде смо на половини, градимо полако, колико има новца, али напредујемо, храм ће бити висок 15 метара, сада смо на шесто-седмом метру, а пре зиме ћемо стићи до деветог метра, ако бог да, идућег лета ћемо укровити светињу - истиче инжењер Радиша Биорац, који руководи радовима.
Храм ће, како каже парох дежевски Иван Јеремић, освежити и препородити Дежевску долину, наводећи да имају пуну подршку и помоћ од Епархије рашко-призренске и владике Теодосија. 
ЖАЛ ЗА ОЦЕМ РАДОСЛАВОМ
ИЗГРАДЊУ Храма Светог Саве у Дежеви са својим верницима започео је тадашњи парох дежевски отац Радослав Јанковић, који је летос, одлуком владике Теодосија, пребачен у Косовску Митровицу. Верници су желели да он остане у Дежеви и да гради храм све до завршетка, писана је и петиција да он остане. На крају је, због потреба службе, морао да оде уз обећање владике да ће се за годину вратити.
Верници у Дежевској долини очекују да ће се за изградњу храма својски борити и отац Иван Јеремић, наследник оца Радослава, који је већ прионуо на посао.
МИШЧЕ МОЈЕ”
ПРИ повратку из Студенице, километар пре двора у Дежеви, Стефана Немању дочекала је властела, а његова супруга у наручју је носила њиховог треће сина - Растка. Био је то први сусрет великог Стефана и његовог Растка. Прихвативши први пут сина на руке, Немања је шапнуо “Мишчићу мој, мишче моје”, па је село добило име Мишчићи.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ



Родна кућа Светог Саве нестала у корову | Репортаже | Novosti.rs

среда, 09. септембар 2015.

Зар смо већ заборавили избеглице из Југославије?

СТРАЗБУР- Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је данас земље чланице Европске уније да без одлагања прихвате свеобухватни план распоређивања избеглица са ратом погођених подручја Блиског Истока и Африке широм континента.
"Није време да одуговлачимо и радимо као да се ништа посебно не дешава", рекао је Јункер у програмском говору посланицима Европског парламента у Стразбуру и нагласио да ситуација у којој се ЕУ налази "није добра и не сме се бојити ружичастим бојама".
У Европској унији постоји мањак и Европе и уније, додао је он.
Јункер је указао да је ЕУ суочена са таласом избеглица, махом из Сирије, Либије и Еритреје, од којих је само од почетка године око пола милиона стигло у ЕУ.
"Не треба да се плашимо, него да одмах покренемо европске институције, а приоритет треба да нам буду хуманизам и људско достојанство, јер нас историја обавезује на то", поручио је председник ЕК.
Јункер је нагласио да се морају ојачати спољне границе ЕУ, али да се Шенген неће укидати за време мандата ове комисије.
Председник ЕК је подсетио да су многи европски народи током историје били принуђени да беже од прогона и ратова, подсетивши на протестантске Французе у 17. веку, Јевреје који су бежали од нациста и грађане Мађарске и Чехословачке који су тражили спас од руских тенкова 1956. и 1968.
Ми Европљани треба да се сетимо да је Европа континент на којем је готово свако у неком тренутку био избеглица, рекао је Јункер, додавши да Европљани не треба да забораве зашто је право на азил једно од фундаменталних, једно од најважнијих, права.
"Стотине хиљада људи пристигло је у ЕУ током ратова у бившој Југославији, а то није било пре неколико стотина година, већ крајем прошлог века. Зар смо то већ заборавили?", запитао се он.
Председник ЕК је истакао да је време да се престане са препуцавање између земаља чланица, за које је рекао да "увек упиру прст ка Бриселу када не раде добро свој посао", него да хитно треба усвојити план ЕК да се око 160.000 избеглица, који су данас углавному Грчкој, Италији и Мађарској, равномерно распореде широм ЕУ.
"Имамо средства да помогнемо. Кажу да не можемо да примимо све, али хајде да будемо поштени: то је само 0, 11 процената становништва ЕУ", рекао је Јункер.
Он је казао да прихват избеглица мора да буде обавезан, и да се оне не смеју дискриминисати у односу на веру и друге личне карактеристике.
"То су људска бића, а не бројке", истакао је он и додао да ЕУ треба да буде поносна што је људи из кризних подручја виде као острво безбедности и просперитета.
Јункер је упозорио да се зима приближава и да се не сме дозволити да избеглице тада буду остављене да се смрзавају попарковима и железничким станицама.
Као додатну меру, Јункер је предложио усвајање заједничке европске листе "сигурних земаља", из којих азиланти долазе не због прогона и рата, него из економских разлога.
"Ту мислим на земље које су кандидати или перспективни за чланство за ЕУ", рекао је он и поменуо Албанију, Косово, Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину.
Он је објаснио да грађанима тих земаља неће бити ускраћено право на азил, али ће се њихови захтеви обрађивати по убрзаној процедури, а они који буду одбијени биће враћани кући.
"Уколико нека држава изгуби статус сигурне земље, биће јој ускраћено право на придруживање ЕУ", упозорио је он.
На крају, Јункер је нагласио потребу да ЕУ успостави убедљивију спољну политику и активније се укључи у решавање криза на Блиском Истоку и у Африци.
Он је казао да је ЕУ већ припремила фонд од око 1,8 миљарди евра финансијске помоћи афричким земљама.
Председник ЕК је током говора често био прекидан аплаузима посланика, али су неки, као лидер британских евроскептика Најџел Фараж, добацивали увреде.
"Нећу вам одговарати. То што говорите је безвредно", поручио је Јункер Фаражу.


Јункер: Зар смо већ заборавили избеглице из Југославије? | Свет | Novosti.rs

среда, 26. август 2015.

Ко у то да (по)верује?

СРБИЈА је завршила план за мигранте који би требало да буде усвојен на првој наредној седници Владе, већ у петак, или најкасније следеће недеље. Како "Новости" сазнају, овај документ детаљно предвиђа сваку околност која би могла да се догоди услед проласка великог броја миграната кроз нашу земљу. Како ће реаговати здравство у случају епидемије, шта ће радити полиција ако се број избеглица повећа, где ће бити смештени ако због мађарског зида почну дуже да остају у Србији, ко ће се о њима бринути, колико ће то коштати и ко ће платити - план даје одговоре на сва ова питања.
Послат је на мишљење министарствима, а Влада га држи у тајности до усвајања. План миграција један је од услова за почетак преговора о поглављу 24, тако да су и очи Европе упрте у овај документ.
- Србија показује капаците за суочавање са изазовом који потреса највећи део европског континента - каже за "Новости" министарска без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић:
- Политика миграција и азила налази се у поглављу 24. Мерило за отварање овог поглавља је акциони план, што смо и учинили. У међувремену је ескалирао проблем са миграцијама, па нас је ЕК замолила да припремимо оперативни план за миграције, који садржи ургентне потребе за суочавање са овим проблемом. Тај план припрема Комесаријат за избеглице и миграције и биће готов до краја недеље, када ће бити прослеђен ЕК.
МИТИНГ УЛТРАДЕСНИЧАРАДа се питање миграната све више прелива на домаћу политичку сцену, јасно је и из позива ултрадесничарских организација "СНП Наши" и "Србски образ" на митинг 31. август, у центру Београда. Тражиће забрану насељавања мигранта у Србији, подизање заштитних зидова око најкритичнијих места и организовање превоза миграната до границе са Хрватском.
Како министарка каже, питање миграција је ипак врло комплексно да би се третирало као питање техничке или процедуралне природе.
- Решавање проблема захтева хуманитарно и политичко деловање у коме сви заједно треба да покажемо јединство, заједнички приступ и одговорност. То је била и једна од тема мог састанка са амбасадором Девенпортом, на ком смо разговарали о модалитетима помоћи ЕУ и разматрали начине за аплицирање за средства за мигранте. Већ смо показали одговорност за решавање овог проблема, што је и амбасадор Девенпорт потврдио, изневши став да је ЕУ импресионирана организацијом прихвата илегалних имиграната од стране Владе и надлежних служби наше земље. Очекујем још конкретнију помоћ ЕУ, посебно у финсијском погледу.
То што смо на ободу ЕУ и шенгенског простора, сматра Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила, ставља нас у посебно осетљив положај, а управљање мигрантима велики је изазов за Србију:
- Критике Европе добићемо ако отворимо границе и не контролишемо илегалне миграције, као што их је добила Грчка. А неће бити задовољни ни ако у било ком сегметну повредимо људска права и не поступимо хумано према избеглицама, као што је то радила Македонија. То је политички веома незгодна позиција и најмања грешка могла би да нам буде замерена. Али Србија је изабрала најбољи могући, хумани приступ, који је изненадио целу Европу.
Шеф скупштинског одбора за ЕУ интеграције Александар Сенић ипак има примедбе:
- За поглавља 23 и 24 урађена су по три акциона плана, послата су на увид Бриселу и ниједан није "прошао". Србија је до сада имала срећу што није било озбиљније кризе са избеглицама.
ГРАЂАНИ НОВОГ САДА У ХУМАНИТАРНОЈ АКЦИЈИ
ДВЕ И ПО ТОНЕ ПОМОЋИ
У Новом Саду у хуманитарној акцији "Сви смо људи - буди човек" намењеној мигрантима који бораве у Србији, прикупљено је две и по тоне помоћи. Грађански покрет "Сви заједно" заједно са удружењима и организацијама које су подржале акцију која ће трајати до 1. септембра. Сви који желе да се прикључе, помоћ могу донети у просторије фирме "Гис" (на другом спрату Аполо центра) од 9 до 16 часова, Клуб "Сви заједно" у Улици девет Југовића 3, од 14.30 до 16 сати и кафе "Цагер" (Улица Стевана Мусића 14) од 9 до 22 сата... За помоћ вези са транспортом, информације се могу добити на број телефона: 065/201-60-77.(Љ. П.)
Мигрантска криза, иначе, не јењава, колоне ка Прешеву се не прекидају, а већ данас очекује се нови талас. У Грчку је трајектом стигло 2.489 миграната из Сирије и упутило се ка Ђевђелији и Прешеву. Кроз Прешево дневно прође више од 2.000 избеглица. Сви добију топли оброк, воду и средства за хигијену.
- Комесаријат је обезбедио још 700 додатних оброка које делимо и у Миратовачком пољу. Сви који долазе биће збринути, без обзира на број - каже Ахмет Алими, секретар Црвеног крста у Прешеву.
Јуче су се чуле спекулације на тему премештаја кампа из Миратовачког поља, али нико није желео да званично потврди ову информацију.
УНХЦР очекује да ће наредних месеци свакодневно у Македонију улазити до 3.000 људи, који ће сви проћи и кроз Србију.
Последњи подаци МУП кажу да је до 23. августа у Србију дошло чак 4.338 деце без пратње одраслих. Од почетка године, више од 93.000 особа изразило је намеру за тражење азила у Србији, међу којима 21.596 малолетника.
МАЂАРИМА НИ ЗИД НЕ ПОМАЖЕ
У протекла два дана у Суботицу и Кањижу стигло је више од 2.000 миграната, а само у понедељак у Суботицу је приспело 19 препуних аутобуса из Београда. Чим стигне аутобус, "најречитији" мигранти купују карте за Кањижу.
- Фифти тикетс фор Каџиза - чује се испред шалтера. "Каџиза" је њихов назив за Кањижу, последњу станицу пред улазак у Мађарску.
- Да ли смо чули за зид у Мађарској? Нема тог зида који би нас зауставио - одлучно ће група сиријских младића.
А мађарски зид, иако је свих 175 километара требало да буде готово до краја августа, још се није примакао ни стотом. И тамо где је жица надвисила људе, мигранти су пронашли "пукотине" - преко пруге, уз обалу реке или испод ограде.
Пошто је ограда "порозна", Мађарска припрема строже казне за кријумчаре људи и брже одлучивање о азилантским захтевима. Тамошња полиција привела је у понедељак 2.093 мигранта, што је највећи број ове године. (Ј. Л.)
ПОЛИЦИЈА У КАЊИЖИ РАСВЕТЛИЛА НАПАДЕ
КАЗНЕ ЗА РАЗБОЈНИКЕ
Полиција у Кањижи расветлила је два разбојништва у Хоргошу, чије су жртве имигранти, и процесуирала особе осумњичене да су починиоци. Двадесетседмогодишњег држављанина Бангладеша прексиноћ су, на улици, напала тројица малолетних мештана, који су жртву тукли, а затим онеспособили електрошокером, па на крају опљачкали. Виши јавни тужилац у Суботици предузеће одговарајуће мере против ових малолетних разбојника. Полиција је одредила меру 48-часовног задржавања за М. К. (30) и Р. К. (23), такође из Хоргоша, који се сумњиче да су са још двојицом малолетника недалеко од свог села напали 23-годишњег држављанина Сирије, којег су истукли и лакше повредили, па од њега отели 475 евра, мобилни телефон и лична документа. (М. И.)
* * * * * * * * * * * * * * * *
МИНИСТАР СТЕФАНОВИЋ ОБИШАО ИЗБЕГЛИЦЕ И ПОДЕЛИО ПОМОЋ
СРБИ, ХВАЛА ВАМ
УМОРНЕ, гладне и уплашене мигранте, који су привремено уточиште нашли у импровизованом кампу у парковима испред аутобуске станице у Београду, у понедељак увече обишао је министар полиције Небојша Стефановић уручивши им пакете са млеком и кашицама за бебе. Осмех на лице стотинама избеглца, осим хране, вратило је и обећање министра да ће уложити све напоре да им се обезбеди смештај у околним хотелима, који их досада нису примали.
Иако спавају на земљи у парковима, покривени картоном, са малом децом у наручју, кажу да им је у Србији безбедност загарантована, а да полиција има пријатељски однос са њима.
- Моја породица је из Сирије. Прошли смо кроз Турску, Грчку и Македонију до Србије. Нигде нисмо наишли на овакве људе, који желе да нам помогну, али ни на сарадњу са полицијом. Овде се осећамо безбедније него у својој земљи. Хвала вам на свему. Никада нећемо заборавити на људе из Србије - прича један од миграната.
Готово сви су пришли и захвалили се на посети, искористивши прилику да од министра затраже помоћ, када је реч о смештају у хотелима у Београду.
- Потребан нам је смештај у хотелима, јер су сви мањи у близини пуни, а у веће неће да нас приме - вапио је за помоћ Сиријац. - Ми ћемо платити хотеле, само да нас приме унутра да преспавамо ноћ или две и да се окупамо.
Споразумевање са мигранатима, који углавном знају само арапски, није била проблем.
- Потрудићемо се да вам омогућимо да се сместите у хотеле, али то, нажалост, не може бити бесплатно - објашњава Стефановић.
Стефановић је подсетио мигранте да полиција 24 сата дежура у парковима, у којима су се они привремено сместили, и да од њих у сваком тренутку могу да затраже помоћ. (К. М.)


Србија у Европу и преко азиланата | Друштво | Novosti.rs

четвртак, 30. јул 2015.

ПРАСТАРИ Винчанци су били врло развијена духовна цивилизација



 Ископавање 1908. године
Ископавање 1908. године
НАШЕ наивне претпоставке да стално напредујемо, често демантују свакодневни догађаји, али и научници који нас враћају у прошлост. Овога пута крећемо у легендарну Винчу, београдско приградско место где је рођена истоимена култура по којој смо познати у свету. 
Саговорник нам је кустос Драган Јанковић, археолог који са много љубави прича о својим Винчанцима који су постојали на овом простору у доба неолита, пре више од седам хиљада година. Када га пажљиво слушамо, чини се да смо у многим својим навикама знатно лошији од њих...
КУЋЕ И КОМФОР
- ОСТАЦИ кућа које ископавамо на налазишту показују да су у неолиту људи имали врло високу културу становања - каже Јанковић.
- То поткрепљујемо остацима кућа које су имале површину од 20 до 80 квадратних метара, имале су од две до пет соба, а на зидовима термоизолацију. Малтерисане су смесом од лесног блата и плеве. То једанас „хит материјал“ у градњи ексклузивних кућа. Тако се испоставља да су Винчанци пре толико много миленијума користили материјал којим седанас граде најскупље куће.
Житељи овог насеља су на кућном поду имали дрвене греде, између којих су, опет, наносили слој блата и плеве, а завршно, изнад њега стављали су слој глине коју би додатно углачали. Тако би добијали исполиране патосе које су лако одржавали.
- У кућама прављеним у доба од 5.300. до 4.300. године пре нове ере нисмо налазили огњишта, што значи да су они још у то време имали затворене пећи - додаје Јанковић све невероватније податке. - У свакој кући смо пронашли по једну пећ, а у некима чак и у свакој соби по једну, што говори да им нису служиле само за спремање хране, већ и за грејање.
Куће су прављене у низовима, стварајући својеврсне улице, и све су имале исту оријентацију, од североистока ка југозападу. Занимљиво је да су између њих постојали само уски пролази, широки око 1,5 метара, односно да куће нису имале окућнице, нити дворишта.
Ова чињеница, уз друге детаље указује на то да је Винча у неолиту била прво градско насеље. Њени житељи бавили су се и трговином. Остају нам питања која Јанковић ниже једно за другим: зашто су људи у неолиту имали вишу културу становања него у нека каснија времена, па чак и у средњем веку, иако су живели хиљадама година раније?
- То је за многе збуњујућа чињеница. Зашто је дошло до толиког пада код каснијих култура - пита се наш саговорник и нуди одговор.
- Објашњење је да током целог неолита није било већих сукоба, односно ратова, и да је цео тај период познат по најдужем трајању мира у историји људске цивилизације. То је доба од 6.500 до 4.300 године пре нове ере. Око 2.000 година није било рата!
Археолози ово поткрепљују чињеницом да су сва насеља из тог времена грађена на отвореним просторима, без икаквих озбиљнијих одбрамбених фортификација. Такође, током археолошких ископавања нису наишли ни на какве остатке оружја.
- У средњем веку, пет хиљада година касније, када гради кућу, човек првенствено размишља о заштити. Он је све подређивао одбрани од евентуалног агресора. А у неолиту, он је првенствено размишљао о комфору.
Говорећи о винчанској култури, не причамо само о овом јединственом насељу, као и насељима која су се простирала на значајном делу површине данашње Србије, већ и о
једном сасвим нестварном времену, које многима није познато, а још мање им је јасно.

- Управо то време велики римски песник Овидије назвао је „златним веком људског рода“ - подсећа Јанковић. - Просто је фантастично да је у Античко доба постојала свест о том, њима далеком времену. Винчанска култура постојала је миленијумима пре Овидија, а писаних трагова које би Римљани могли да користе - није било. Ипак, постојала је јасна свест о томе да је некада постојало такво време током којег људи нису војевали и међусобно се убијали.
ДУХОВНА КУЛТУРА
ПРАСТАРИ Винчанци су били врло развијена духовна цивилизација. Према мишљењу научника, имали су своју митологију, а на основу археолошких налаза не може да буде уочена било која врста доминације. Није било ни матријархата ни патријархата, односно није постојала институционална доминација једног пола.
- Људи из неолита су освојили све вредности којима савремена цивилизација тежи: животу без рата и без доминације! Зато прича о њима није само прича из далеке прошлости, већ и прича наше будућности.
Наш саговорник отворено закључује да „ми тек треба да усвојимо неке вредности које су они већ тада освојили“.
- Мени је то на неки начин „дирљиво“ - колико савремени човек уопште не прихвата чак ни могућност живота без рата и доминације. Тако нешто модерни човек сматра утопијом.
- Међутим, ако је једном нешто постојало, онда то није утопија - изричит је Јанковић.- То је нада да је могуће да нешто слично поново заживи.
Логично је да се запитамо зашто су људи у неолиту живели без ратних сукобљавања, а наш саговорник наводи више разлога за то. Винчанци су почели да се баве и пољопривредном производњом хране, па су ловишта престала да буду стратешки простор, односно више нису била ограничени природни ресурс кога треба бранити. Ко год да је хтео да се бави пољопривредном производњом, могао је да искрчи одређену површину и да од ње направи обрадиву. Постојали су неограничени природни ресурси, па није било потребе за борбом за превласт над њима.
- Појављују се вишкови хране и других производа, а они омогућавају развој трговине. Логика оног времена била је да онај човек преко брда, као и онај преко реке, није могући непријатељ, већ је потенцијални купац. И апсолутно је добродошао.
Дабоме да би било погрешно идеализовати то време, и тадашњег човека, али су у том и таквом друштву очигледно постојале неке вредности које су данас нама недокучиве.
- Јасно је да је и у то доба било насилних људи, јер је то у бити човека као врсте - објашњава научник. 
- Међутим, у њиховом систему вредности насиље је било готово неприхватљиво и они су успевали да маргинализују све оне који би насиљем хтели да дођу до оног што им не припада. А погледајте наш данашњи систем. И данас је у нашем систему вредности насиље званично неприхватљиво, међутим нисам баш сигуран да је тако. Данас су ратови постали легитимно средство за остваривање циљева.
НОВО, ЛОШИЈЕ ДОБА
ШТА се догодило са овом културом и шта ју је одагнало са историјске сцене? Једно ново доба које је уследило после неолита.
- Носиоци винчанске цивилизације су први у свету топили бакар. А он је, опет, био толико вредан и скупоцен, да се њиме искључиво трговало. Вичанци су га посматрали као трговци, а не као технолози. И тада су отворили Пандорину кутију. Простори на којима се налазе рудници бакра постају стратешки простори, а бакар огроман природни, али и стратешки ресурс. То је довело до потребе да се контролишу простори на којима се налазе рудници. Тако настају сукоби, али и померања, односно сеобе ондашњих племена.
„РАНА“ ВИНЧАЈЕДАН део у околини овог подунавског насеља још је Милоје Васић, пре више од једног века, назвао Млада Винча. То је било место где су стизале прве воћке и где је благотворна клима доносила прве зреле плодове. Управо то место изабрано је за депонију на коју се данас истоварује престоничко смеће.
Полако креће бакарно, а за њим и бронзано доба и на свету је све више оружја. Метал и његова масовна производња омогућавају стварање огромне количине оружја и оруђа.
А мучено човечанство схвата да су отимачина и рат много бржи начин зараде. И ето, тако остаде до дана данашњег... А стручњаци се ипак надају да ћемо једном да досегнемо до оних вредности винчанске културе које су једном давно постојале.
Благо вама...
ПРЕ неколико година стручна група италијанских археолога посетила је налазиште у Винчи, и тада су дуго разговарали са Јанковићем. Размењена су многа стручна знања, па ипак једна реченица је остала урезана у памћење нашег саговорника.
- Замислите, Италијани, на чијем простору се налазе најважнији остаци старог Рима, људи чији археолози увек имају препуне руке посла, после посете нашем локалитету рекли су ми: „Благо вама, ви имате Винчу! Завидимо вам.“


СВЕТСКИ ПУТНИЦИ
ТРГОВАЧКИ путеви наших предака из неолита данас изгледају невероватно. Наш Винчанац одлазио је до Карпата, тамо узимао обсидијен, вулканско стакло, који је веома оштар и који је, када се разлиста, био изузетно оштро сечиво. Са њиме је одлазио пешице низ Мораву до Егеја и доносио накит, чије остатке данас археолози ископавају на налазишту, баш као и предмете из Средње Европе.
- Са Авале су доносили цинабарит, који је продукт руде живе и од њега су добијали црвену боју којом су фарбали тканине. А таква боја била је у оно време изузетно драгоцена.


НЕОЛИТСКИ ОСТАЦИ
ВИНЧА није једино налазиште из доба неолита у Србији. У Београду и његовој околини „успомене“ на житеље из овог доба, око пет миленијума пре Христа, остале су „посејане“ на Калемегдану, Бањици, у околини Младеновца и у Барајеву. Археолог Адам Црнобрња лоцирао је изузетно налазиште у Стублинама код Обреновца, које је вредно посебне приче, а са друге обале Саве, оваквих места има и у околини Јакова.
- Наши преци из Винче су први топили бакар - додаје Јанковић. - То откриће говори да прва металуршка револуција није настала на Блиском истоку, како се донедавно мислило, већ управо на овом, нашем простору.
РАШИРЕНЕ РУКЕ
ФИГУРИНЕ које су током протеклих сто година ископане на налазишту у Винчи изузетне су због много разлога. Све оне приказују ликове са великим очима, што означава пажњу и бригу, а готово све имају раширене руке.
У доба када ратови нису постојали, раширене руке симболизовале су срдачност и добродошлицу према свима који би „ушли у видокруг“ наших Винчанаца.
ВАСИЋ, ХАЈД И „ЛЕЈДИ“
МИЛОЈЕ Васић је наш први школовани археолог који је титулу доктора ове науке стекао у Немачкој. Управо он је одлучио да у Винчи започне ископавања 1908. године, где је открио ово спектакуларно налазиште.
Васић упознаје Британца Чарлса Хајда, који почетком 20. века у Бирмингему води свој часопис и који у то време слови као велики поборник слободе штампе. Будући да је био добростојећи, заинтересовао се за Васићев рад и решио да му помогне финансијски како би могао да допре до београдског неолита.
Посредник у овом послу била је Кетрин Браун, Енглескиња која је словила као велики пријатељ Срба, па је остало предање да је једна од најлепших фигурина које је Васић ископао управо због ње понела име „Лејди“.




Златно доба људске цивилизације рођено у београдском комшилуку | Београд | Novosti.rs

Отпочело је објављивање текстова о ПРЕВРЕДНОВАЊУ

Популарни постови

Josip Broz TITO (Zvonko Bogdan)

Ovo je do danas videlo preko 8600 posetilaca!

Телеграми и писма Damianovitcha

Телеграми и писма Damianovitcha
Краљевића Ђорђа Карађорђевића