Сазвежђе Мирослава Лукића

Сазвежђе Мирослава Лукића
ПЕТАО ЗАВЕТИНА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА

Тајна првог симбола. СУРБИТЕ

...Сурбита се увек односи на живот са својим извориштем. Универзум је потопљен у океан основе живота и све што се манифестује чини принципом холограмског закона, на начелу хенотеизма у коме један Бог има безброј облика. Било какво испољење настаје појавом „рога“ тј. изворишне тачке, ширећи своју манифестацију до одређеног сегмента и стварања сурбите. Тако, свето дрво Запис и литијски круг, заједно чине сурбиту коју одређује троструки ретроградни опход крстоноша или литије. Запис је у овом случају аналоган тачки, док литијски круг означава границу дејства које дрво треба да пружи. Аналогно томе, пинеална жлезда код човека је сурбитална тачка и означава извориште, односно контакт с извориштем док је лобања саобразна кругу.Да би се разумеле планетарне сурбите, треба прихватити чињеницу да су планете шупље и да свака унутар себе крије централно унутрашње Сунце. За разлику од планета, где је унутрашње сунце аналогно тачки у кругу, а максималан утицај гравитационог и електромагнетног поља планете са централним унутрашњим Сунцем чини сурбиту, звезде представљају тачку активног космичког изворишта, што значи да је звезда аналогна тачки која са звезданим системом чини сурбиту. Није онда за чуђење, што су у српском предању звезде на небу душе људске а душа ћерка Неба....

четвртак, 02. април 2015.

ДРЕВНИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ: Лин, Пронапић, Тамирић, Олинтић, Алимпиј, Тимотиј, ненадмашни Сорбеј (Орфеј) и (Х)Омер...



Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

ДРЕВНИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ

РАШКО-ПЕЛАШКИ НАРОД И ПИСМО


        „Нема ништа скривено што се неће открити; ни тајне која се неће дознати“ (Јеванђеље по Матеју, 11:26). Речи светога апостола Христовог се полако обистињују, и није далеко дан  када ће се српска историја поново писати, али овога пута заснована на истинитим историјским изворима, правим аргументима и непобитним чињеницама, које нам откривају и нуде све време антички извори,  затим небројене студије и истраживања најеминентнијих светских научника, историчара и палеолингвиста Старога и Новога века, као и плејада домаћих истраживача српске и словенске старине, повеснице или паметарнице, која  неуморно ради на томе већ два пуна столећа, а посебно интензивно и плодоносно почетком  овог 21. века.
        Нажалост, истинити историјски извори о српском пореклу, његовој  повести и култури су до сада у „званичној науци“ једноставно прећуткивани, одбацивани и пренебрегавани, а генерације и генерације Срба су училе лажну историју, заправо идеолошке конструкције и политичке памфлете, скројене негде другде, а зарад злоћудних  циљева.
        На срећу, већ сада, а на основу резултата историјских и лингвистичких истраживања, може се говорити и о правој историји српског језика, писма и књижевности. Овом приликом нећемо говорити о санскритско-ведској култури и цивилизацији праисторијских Срба  Аријеваца на индијском тлу, већ ћемо се ограничити на српски, балкански простор, на „колевку белог европеида“ и „први источник писмености“, као и на најпознатије древне српске песнике: Лина, Пронапића, Тамирића, Олинтића, Алимпија, Тимотија, ненадмашног Сорбеја (Орфеја) и (Х)Омера, који су говорили и писали рашко-пелашким језиком  и „пелазгијским словима“.
        О тим древним српским поетама нас извештавају, и о њиховом стваралаштву сведоче, антички хроничари: Херодот, са атрибутом „отац историје“, Страбон, Диодор Сикулус, Дионисије, Паусаније, Плутарх, Аполоније, песници Овидије и Вергилије и многи други, које ћемо наводити и позивати се на њих у овом спису, као неоспорне ауторитете у историји.

ВИНЧАНИЦА – АРХАИЧНА ЋИРИЛИЦА

        Рашко-пелашко писмо је писмо Протосрба Рашана или Пеласта/Беласта, најстаријег народа који се спомиње у историјским изворима, а заправо то је данашње Винчанско писмо, проистекло из Протописма Лепенског вира, а усавршено и откривено у Винчи, (на локалитету Бело брдо) крај Београда, на обали Дунава, у поддунавској Србији, које је неочекивано померило све до сада познате границе писмености, на приближно до десет хиљада година пре нове ере.
        Дакле, најстарији трагови писмености на свету, у облику архаичне ћирилице, постојали су на српском и балканском тлу најмање осам миленијума пре Христа. Зато не би требало да се ово писмо зове помесним именом – Винчанско, већ онако како и доликује, према народу који га је осмислио, то јест – Србица, као што предлажу многи истраживачи наше старине.
        Др Радивоје Пешић у делу „Винчанско писмо(Београд, 1986) етрурсколог и један од најпознатијих светских  палеолингвиста, пронашао је чак двадесет идентичних слова првог српског и светског писма - винчанице са данашњим српским писмом - ћирилицом. Др Радивоје Пешић је Винчанско писмо назвао „космичким писмом“, с обзиром да је најстарије на Планети.
        Како знамо да су Рашани-Пеласти/Беласти носиоци овог писма и културе? На ово питање добићемо одговоре од највећих научних ауторитета из ове области.
        „Име Раси и посесивни облик рашански је старо и вероватно се никад није мењало. Балканско полуострво је први насељени регион и он представља одскочну даску  за даље насељавање Европе“, тврди др Светислав Билбија у свом делу „Загребачка мумија“ (Чикаго, 1989).
        У свом другом научном раду „Староевропски језик и писмо“ др Светислав Билбија наводи:
        „Лепенски вир представља Подунавље, колевку из које је временом потекао европски бели човек. Расељавање и ширење из Подунавља трајало је хиљадама година“.
        Др Реља Новаковић у делу „Кавкаски и ликијски Срби“ ( стр. 83, Београд, 1997) је још прецизнији:
        „Народи који сада насељавају Балкан су остаци племена Рашани, који су ту од најстаријих дана и никада се нису потпуно исељавали“.
        У истој, горе поменутој, студији на 148. страници, професор др Реља Новаковић тврди:
        „Срби су остали Срби кроз векове. Веровање Срба, њихова садашња православна вера највише се поклапа са рашанским схватањем загробног живота, и „царства небеског“, што се код Срба и у песмама спомиње“.
        „На основу тога закључујемо да Срби спадају у најстарије народе у историји“, недвосмислен је професор др Реља Новаковић („Кавкаски и ликијски Срби“, Београд, 1997, стр. 25). 
        „За Србе је нађено  да су аутохтон народ...“ пише Д. Мирковић у делу „О Етрурцима, Баскима и Србима“ (Београд, 1992).

КОЛЕВКА ПРВОГ НАРОДА

        Дакле, колевка писмености је у колевци „првопосталог“, „првородног народа“, од кога су се касније развили сви остали сродни народи, Аријевски, односно народи беле пути или српски речено – Беласти. Поддунавска Србија на Балкану је „расадник белог човека – европеида“.
За Беласте зна и српски писац (Х)Омер, и спомиње их у свом спеву „Илијада“, под именом – Пелазги или Пеласти и убраја их у тројанске савезнике, заједно са Рашанима, Вендима (Венетима), Јонцима, Лиђанима, Миђанима, Дарданцима, Пафлагонцима, Бригима (Фригима), Пеонцима и другим бројним српским племенима, највећег народа у Старом свету („Илијада“, стр. 786, 877).
        И Херодот, 450. године пре Христа, такође, пише о Пелазгима (Беластима) и сматра их за Бриге (Фриге), једно од најбројнијих племена

НОВОСТИ на јавном делу ПоРтАла

БОГОМОЉКА:филмски канал

БОГОМОЉКА:филмски канал
Пројекат ДИБИДрУС. - Дигитална библиотека друкчије уређене Србије – Сурбита- Незадрживи циклус обнове... ДНЕВНИК Преображења СрбијеПосвећено обнови, и ономе што је - као богомољка мужјака - гута, за време парења

Миркова Заграда

Миркова Заграда
Виртуелна библиотека - Документационо информативни центар ЗАВЕТИНА. Годишња претплата - обавезна

СПЕКТАР (обавезна годишња претплата!)

СПЕКТАР  (обавезна годишња претплата!)
НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ

КОСОВО ЗАВЕТ

КОСОВО ЗАВЕТ
ИСТИНА, порука овој и будућим генерацијама: КРАЉЕВИНА СРБИЈА

ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

С времена на време добијам писма и поруке, и из Србије, и из света, од наших старих посетилаца и читалаца, у којима жале, или се чуде, што не могу приступити појединим локацијама По.Рт.Ала | Сазвежђе З. Ја сам баш због таквих особа, и оставио неколико - релативно веома посећених локација Портала - којима се може слободно приступити. Што се тиче већине других локација Портала, оне више нису јавне, а поготову - две Библиотеке КОЛО и Библиотека ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ. То су приватне, нејавне, електронске библиотеке издања живих писаца, где је обавезна годишња претплата. Јер да би Виртуелни музеј Сазвежђа З опстао, да би издавање електронских и штампаних часописа, могло да се оглашава и постоји, потребан је и новац. Није довољно само добра воља...Ко разуме, разуме,* ко за то нема воље - широко му поље...
Почетком новембра 2018.

..

______________ * И даље важи оно што смо објавили као услов на једном од блогова крајем прошле 2017, за 2018. и 2019.