* Јесмо ли писмени глобално, ако нисмо матерње?- Зависи, шта разумете под писменошћу. И за потписивање чекова тражи се једна врста писмености. Негде прочитах да их има 6.700. Без мајке која нас је дала на свет, ко би се ту снашао...
* У Бриселу нас око Косова замајавају недореченим формулацијама. Како можемо да знамо шта нам ваља чинити ако не кажу шта тачно од нас траже?- Знају они врло добро шта хоће, а знају и наши шта неће, или не смеју, па се играју жмурке. Слаби смо, ударени у корен, уцењени, немамо снаге да им јасно и чисто рекнемо оно што би требало. То би нас много коштало, народ није спреман на толико одрицање и страдање, па и за ратне напоре, можда. Уцењивач је у почетку утрошио сву силу, не може нас поново бомбардовати, нити му пада на ум да се покаје због крваве свињарије коју је направио. Изнуравају нас, а то не даје очекиване резултате, у изнуравању себе смо, током векова, стекли лепу кондицију. Отуд натезање. Ми немамо куда, а они би имали, али неће. Њима је теже него нама, појешће их сопствене лажи.
- И мали и велики би требало да је избегавају, да не губе узалуд време.* Има ли места за велике интелектуалце у политици у ова времена?* Ко је данас ослободилац, а ко издајник?- Ослободиоци су се потврдили на делу увођењем демократије и људских права у Ираку, Сирији, Либији, Авганистану, Јемену, па и код нас, на Косову, а издајници, у пуном смислу те речи, јесу елитни интелектуалци Запада, бивши левичари и шездесетосмаши, који су подржали, или чак иницирали, те освајачке походе, наранџасте револуције и арапска пролећа.
* Живимо у добу са све више информација, а све мање смисла, говорио је Жан Бодријар. Рекли бисмо и са све мање стила?- Пре разговора о смислу и стилу, требало би поставити питање елементарног интелектуалног поштења. У свету владају бешчашће, бесрамна дволичност, духовна и морална проституција. Сви смо манипулисани, одавно не верујем ономе што гледам преко малог екрана или читам у новинама. Или настојим да ухватим зашто ми говоре то и тако, а не нешто друго и друкчије. Сумњам, помало, и у временске прогнозе. Дотле је дошло.


        *  ** Како се бавити књижевношћу и уметношћу књижевности и уметности ради, у ово доба либералног капитализма?- Оспоравајући лаж и ругобу, у име личне истине и лепоте. Избегавајући производе либералног капитализма. Живећи у себи, за себе, истинито. Човек се одувек бори у отпору према разним облицима владајућег насиља. У прошлости није било нимало лакше, само је тиранија носила друго име.
* Рекли сте да нам се говор испостио онолико колико нам се и живот испостио. Како да се омрсимо?- Пољуљао се главни градитељ и чувар језика, то јест сељачки део народа, његов благородни родитељ. Језик се проскитао. У градском жаргону има згодних проналазака, тамо има кретања, укрштања, домишљања. Бирократи и политичари се служе идиомом коме су Французи дали назив дрвени језик. Како живиш, онако говориш.