Укупно приказа ове локације

Канцеларија ПОРТАЛА

Канцеларија ПОРТАЛА
ПРОНАЂИ МЕ!

ЗАВЕТИНА:СУРБИТА(р) Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

ЗАВЕТИНА:СУРБИТА(р) Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"
Из Вуковог "Рјечника" | РЕЧНИК ПРОТОТИПА

Забелешке

Трешје сакупљено са разних страна, понајвише са маргина прочитаних књига...

..
..



9.XII  1973. -  Када је човек жалостан и несрећан, мало је места где може да пронађе уточиште или склониште. Постоји нешто што имам једино за себе, што нико други нема и  не треба да наследи - дар за склад и визије, и бескрајну патњу.* То је право обележје уметника. Али - говорио је Неш - такви као ти, баш зато, морају да имају свога терача, који ће те избацити, из тих њихових складова и визија, у правцу многих пећина, не само широм Србије, него и света: тамо где обичан народ говори слободно...
      Песници су најчешће неинвентивне сподобе, комплексна и комична слаба бића. Један од њих нас срете у једној од студентских мензи и обрати се директно мени, а не Нешу**: - Читао сам твоје песме у том и том часопису. Првих неколико ми се допадају, јер подсећају на онај твој стари еруптивни естрадни начин писања, друге су сувише модерне, иду у корак са књижевном модом, која долази из Француске...
     Морао сам да се савладам да се не насмејем, савремени француски песници, па да још утичу на мене?!
     - Што га ниси отерао у п. м., шта он зна о теби?! Или о савременој француској поезији? рече Неш кад смо изашли из мензе.
      Одмахнуо сам руком...




      _____

            *  Из необјављених забелешки (1973).
             **  Бог је узимао најбоље међу нама у најбољим годинама. Шта је остало иза Нешића, или иза М. Стојићевића? Или С. Трујића? Да не ређам даље. Старећи, понекад осећам, као у оном тренутку, недавно, када сам у подножју Ртња, утапајући се у даљину и ликове прерано отишлих са овог света, помишљао да би добро било да повучем линије њихових живота и потенцијала, агонија и трагедија, све до оног тренутка док не  постану  приче које неће никада прогутати заборав. Иако је написао само неколико песама и поема, бомбастичних и  неочекиваних, Неш је, на пример, био је много већи песник од свих оних који су га надживели, па и оних којима се дивио!!... итд,.
      
ЛеЗ 0016058
 



Пиревина направила симбиозу са ђурђевком у нашој башти, неискорењива пиревина. Видео сам жиле пиревине, беле и жилаве у љуштури пужа. Пиревина је хтела да направи симбиозу и са виноградарским пужевима, који су се ту намножили и направили колонију после смрти наше мајчице Наталије...Требећи пиревину, пресађујући ђурђевак, откривам детаље једног света, крај кога пролазимо понекад као слепци...**


Субота, 23. август 2003. Око 1:20 ч. Ноћу.

Мало пре завршио прелом 4. издања "Краљевских инсигнија". - 204 стр. Пустити да се ствари мало охладе. И онда, када за то дође тренутак, све поново прегледати*. Страницу по страницу. Ред по ред. 
   Отклонити грешке. Сувишно.

____________



      * 16. мај 2018. Је ли дошао тај тренутак? Тренутак читања, критичког? Када аутор узлеће изнад себе и урађеног и не гледа на то кроз прсте?
     Долазе та времена, хвала Богу.

    ** Испред библиотеке, наше породичне, појавила се дивља трешња, цветала и родила први пут ове године. Понегде су је напале неке ситне ваши. Окопавајући око трешње, расадио сам неколико струкова ђурђевака. Убацио луковице. Видећемо следећег пролећа да ли се ђурђевак примио... (истог дана)

ЛеЗ 0015157      





ПОД МАЉЕМ РАЗВОЈА

Ја сам се родио , и одрастао,у Звижду, у коме се у то време одржавао бујец у суседном селу, преко Пека, Љешници. При самом крају зиме, Власима из суседног села долазили су у госте, као на панађур, сељаци из околних села (Вуковић, Српце, Сена, Турија, Ракова Бара). Мајстори фрулаши нудили су своје фруле, а понеке снаше и ушећерене црвене јабуке. Било је и других мајстора који су нудили своје производе, штапове, колевке, косила, дрвена држаља... Бујеци су се одржавали сваке године, скоро до средине седамдесетих. Као некада моје играчке, тако су касније и моја сећања тонула у бујну траву, или топољаке  у пурпуру залазећег сунца, у расцветане багремаре којих је било око нашег села (Мишљеновца, српског села, пошто постоји и хрватско, које су основали  звишки Мишљеновчани, после пропасти српске деспотовине, највероватније). Мој отац Михаило Лукић, бивши предратни деловођа општински, радио је као секретар зем. задруге „Златан Пек“, а затим је отпуштен. Заузимањем пријатеља, добио је нови посао, али је поново опањкан и отпуштен, па је неколико година породицу издржавао сарађујући са два позната адвоката у општини. Породица је једва састављала крај са крајем. Могао сам и не уписати гимназију, али ипак сам је уписао, и у то време, отац је морао да „бежи“ у Београд из Звижда од злих и моћних људи, како би потражио, што даље од Звижда, нови посао.
    И као ученик основне школе, и као гимназијалац, помагао сам мајци, чувао стоку. Свиње које сам чувао беху црномрке, моравке, ајмане...


      (И ту се запис завршава, маргина на 132 стр. „Заштитне повеље“ Б. Пастернака. – Нолит, Београд, 1958. – А као да се наставља на 217 стр. Исте књиге  овим:“ Беснило у Звижду и Хомољу. – Деда Воја ухватио вучића у Дубравама. Али су га баба Џана, његова мајка, и прадеда Рана, натерали да зверку врати тамо, одакле 
 ју је и донео“. )

Роде на нашем имању, Главичица, Нерезине, лето, 2017


      На 220. страници, одмах иза „Писма из Туле“, опет запис:

      У ујкином је дому растао плави багрем (образовао је леп цветни трем спролећа илета), цветајући и по крову.  У баба Љубином („таштином“, како је говорио наш деда Воја – наш деда по мајци) -  жути (багрем). У дому пок. Душана „Глувог“ – црвени. У нашем – бели багрем. Мама је од његових цветовља правила колаче...
      На гробљу у Поточићу је било читавих бокора јасмина,као и јоргована, на гробљу где су сахрањени деда Станко Лукић (наш деда по оцу),  његова пок. жена – баба Мара, и два сина – Драгиша (умро кажу као дете), и Живота (погинуо 1944)...
     Ујкин дом... Опет и опет се враћа. У ходнику је мирисало на жбанове од јасена, на крчаге и канте пуне воде, коју је на обрамици неко доносио чак са Стублине!...

       ...

      А када је ово забележено?

      Желим да напишем књигу о себи, под маљем развоја (не једног, него читавог низа!), али на кључним местима за онај део мене као загриженог биографа,осећам да могу да пишем о себи  само индиректно, уздржано*, или са храбром отвореношћу да одбијам да пишем уопште. Затим, већ на почетку, тј. пре почетка, ја морам да се помирим са извесним предусловом, да бих уопште могао писати.
_____________________

* Као Пастернак. На страни  84. Подвучен фрагмент Ноћна баштенска леја (мој поднаслов).  Фрајбуршка епизода. Раскид Пастернаков са философијом и чувеним професором фрајбуршким.
„Једном сам се нарочито био занео. Била је ноћ, једна од оних што се с муком довлаче до најближе ограде и, малаксале, ошамућене од замора, виде над земљом. Ни најмањег дашка. Једини знак живота је баш црни профил неба, немоћно наслоњеног на плот. И још један. Јак мирис расцветалог дувана и шебоја, којим се у одговору на ову малаксалост одазива земља. Са чиме се све  не може упоредити небо за овакве ноћи! Крупне звезде –као свечана вечера. Кумова слама – као велико друштво. Но кредасти премаз дијагонално опружених пространстава још вишеподсећа на ноћну баштенску леју. Ту су посунац и метиоле. Њих је синоћнеко залио и положио  на бок. Цветови и звезде толико су близу једни другима да изгледа као да је и небо досплео под канту за заливање,па се сада звезде и белотачкаста трава не могу размрсити.
   Ја сам одушевљено писао, и друкчија прашина од оне раније покривала је мој сто. Она пређашња, философска, скупљала се од отпадништва. Бојао сам се за целину свога рада. Данашњу нисам брисао због солидарности, осећајући симпатију према шљунку гисенског друма. И на даљем крају стоне мушеме блистала је, као звезда на небу,одавно непрана чаша за чај.

   Одједном се дигох, прожет знојем овог лудачког света – стварања, и закорачих по соби. „Каква свињарија!“ помислих, „Зар он неће остати за мене гениј?Зар ја то с њим раскидам? Његовој дописници и мојим подлим скривањима од њега већ је трећанедеља. Треба се објаснити. Али како то учинити?“

         ________________

                Ти недотерани фрагменти, заборављени, које откривам много година касније након што су написани, више говоре о мени, него што мислим. Они потврђују постојање једног зачараног круга, сањарског круга, мађијског круга, из кога сам излазио, као пиле из љуске, пишући то, током бесаних ноћи, што потврђује и један сасвим кратак и недвосмислен запис  при крају споменуте Пастернакове књиге:"Ова ноћ ме снажно шчепала канџама. Зашто ме не пусти да одспавам. Страх због... срање у боји... " Та књига, коју сам ја желео и сањао да напишем некада, већ је написана, у  фрагментима, писаним на маргинама прочитаних књига. И у бележницама, када су ми биле на дохвату руке. Али, бележнице нисам вукао свуда са собом, не. И тако су многе помисли, сећања, и ужаси, детаљи, и снови, промицали као облаци, и нестајали у неповрат... Формирајући својеврни вакуум, празнину, понор, прави бездан страшан као Сибилине изреке, пророчанства, говорећи више него што говори језик....  

ЛеЗ 0013542     



УВЕК ЋЕ ЖИВЕТИ ЛИРИКА

Фотографија Бранке Веддер (Шведска)


























КАЖУ ДА ЈЕ ПРОШЛО ВРЕМЕ ПОЕЗИЈЕ... 




Кажу, да је „прошло време“, лирике (лирске поезије). То тврде, по обичају, неталентовани гадови и олош свих боја и физиономија. Бацимо поглед на најстарије  песме, лирску народну поезију, код свих народа на свету, па и Срба, и рецимо на песме песника 20. века - Бориса Пастернака, или Милоша Црњанског и Момчила Настасијевића,  и брзо ћемо се уверити, колико су умишљени и плиткоумни, ти гусани који шиште :шшшш -  да је „прошло време“, лирике (лирске поезије). Време поезије никад није прошло нити може проћи. Поезија је као трава, клија, расте, цвета и сазрева, следећи космос, понекад наизглед вене, а онда спролећа опет ниче, непоновљива и зелена... Доклегод буде било човека, трава и сунца, биће и поезије.
Срце  човеково и душа, иако током времена трпи извесне мутације – енергију искуства, ударе судбине, историје, фатума скоро вечите усамљености – осуђене су на љубав и саосећањебраство,другарство . И према рањенима и пониженима, људским бићима, и животињама.
А с времена на време зачују се и гласови да је лирика изрекла све што је човек имао да каже, и да све оно што најмлађи имају да кажу спада у гомилу досадног понављања и  варијација давнашњих тема!
То је официјелна глупост официјалаца и ограничених или срачунатих духова, оних који су превремено остарили и у  очајничком грчу дављеника, неуспешних и трагичних преамбициозних самозванаца, понављају одурну мантру, како би оне који долазе – а увек долазе неки, нови, неочекивани, из најнеочекиванијих правца, зар не? – повукли у амбис безверје и амбис фаталног неуспеха.
Није све речено! Није ни милијардити део изречен од онога што садржи космос поезије! Заиста, када се баци један дуг поглед уназад на све оно што је до данас створено*, дакле – освојено, ослобођено из непостојања и немаштовитости и поклоњено вечности, будућности,  сваки добро упућени и разборити дух може јасно и недвосмислено увидети, да је читава уметност (можда на првом месту лирика?) од те таме и безобличја, хаоса васионе (наизглед ничега) загризла и осладила се и сварила само један врло, врло мали део. Невероватно мали део! А читав космос кристала, драгог камења, дијаманата и облика, тонова и складова и непознатог, па и речи, дрхтаја и осећаја, чека на приближавање проводника, окидача, на гром, олују или не знам ни сам на шта све чека, на тајно око и миг интуиције, ствараоца, и сигурно и на све наше слутње и страхове и магнет наде, која космос привлачи оноликом енергијом, снагом, коликом прави песник одбија глупаво и кратковидо трабуњање о  томе да је „прошло време“, лирике...
Разуме се, тиме што је досадашња уметност освојила тако мали део ничега, не треба узети као неку врсту доказа без поговора о нашој, песничкој ограничености и шкртости васколике уметности, већ пре тога увек треба поновити да сасвим је природно веровање верујућих песника  у бескрајна поља и неисцрпне руднике уметности.
Оно што је створено – што су створили претходници Колриџ, Пушкин, Гогољ, или пре њих непознати творци веда, или понеки песници малих народа, европских, азијских, афричких – вредно је за сва времена и у понеким случајевима величанствено!
Али, ту се не вреди заустављати, у тешким часовима, и тешити том мишљу о већ створеном!  Бдити, бдити, писати, чекати, ко Колриџ на свог макар и фрагментарног, непотпуног Кублај – кана, у унутрашњој самоћи  - тврђави – каквом је споменути песник био опседнут читавог живота. Трагати, трагати, до изнемоглости, ловити ту ретку дивљач и оно што не може да се улови!


             11. април 1971.

__________________

       * То "данас" је био конкретни дан:  11. април 1971. Дакле, пре 46 година! Тада сам  још увек био студент првих година (југословенска и компаративна књижевност), и то што сам записао, било је записано хемијском оловком на маргинама једне књиге. КОЛРИЏ: ПЕСМЕ (издање ИП „Рад“, Београд, 1969, Библиотека „Реч и мисао“. – Маргина после  прилога „Хумористичке и сатиричне песме“, стр. 80 - 81) – 
факсимил, део забелешке
Такве сам ја, или сличне забелешке уносио на празним страницама појединих прочитаних књига, у тренутку када је наилазило неко сазнање, одушевље, разумевање, или неразумевање. Али, многе од тих прочитаних књига нису ми при руци са свим тим маргиналијама, које сам подцењивао, и деценијама веровао да  нису за публиковање. Шта би било, када би се затворио у нашу приватну породичну библиотеку у једном од српских села, и детаљно прегледао и издвојио све те књиге које сам сачувао, са тим узгредним забелешкама? Шта бих ту све нашао? Не знам. Записивао сам и нисам  се освртао на забележено, јер сам увек гледао (или често) унапред а не уназад. Видите, на том факсимилу, почетак те моје забелешке, и на наредној страници, 81, почетак Колриџове песме "Нос", написане далеке 1789. године, и та три прва стиха су актуелна, савремена и данас! Нос је и у руској књижевности имао своје поборнике међу заиста великима. Можда сам и сам опевао Нос? Јер сам имао нос. Не баш силовит и незабораван као Гогољев...
     Велики грешник уметности је Гогољ, јер је спалио наставак Мртвих душа!! Убити створено биће, уништити нечије створено дело, и сопствено, велик је грех. Још само је већи грех плагијатора, и лопова, отимача разних фела, оних са бабурастим носевима што не презају да се ките туђим перјем. Било и биће! Ништа на свету није онако како изгледа, како се говори или пише, или телали по жутој штампи и другим медијима, којима "диригује" невидљива црна дигентска палица. Баш зато, треба реаговати, подвући, указати, па ко разуме (нарочито оно неречено, између редова) - разуме... итд.
    Клупа крај залеђеног језера на обали у снегу, тамо у Шведској, позива ређе да се удубе у ту празнину и пустош зиме. Иако тамо у даљини ничега нема осим леда и леда, шуме завејане снегом, човек се у тој дубокој усамљености, тишини, може запутити у себи на немогућа и далека путовања...
      
ЛеЗ 0013520    
...

Нема коментара:

Постави коментар

Канал Заветина

Канал Заветина
Статистика Члан од 01.08.2010. 90.252 приказа преко 400 нумера

Да, баш тако

Да, баш тако
Gde je zarada? - OK, ako vam je baš stalo do tih evra i dolara, prostor za zaradu postoji, i putem društvenih mreža i preko blogovanja. Nisam pristalica toga da se paušalno naplaćuje svaki tvit, tekst ili Fejsbuk status, mada su neki i tako radili. Cenim merljive efekte, ili makar konkretne klikove, idealno finalnu prodaju i procenat od iste. Vremenom je bilo pokušaja da se vidljivost nas običnih ljudi pretoči u internet zaradu po što meriljivijem modelu. Iz tog ugla gledano, BeeShaper mrežu smatram najinovativnijom u današnjim opcijama web zarade, sa napomenom da je daleko pogodnija “trenutnom” web sadržaju, koji za kratko vreme mora da odradi svoje, nego klasičnom blogeru koji želi dugoročniju zaradu. I odgovor na pitanje: Zarada je tamo gde je vaša publika. Blog, Tviter, Fejsbuk, Youtube nalog su svaki za sebe posebni kanali komunikacije, ali ključno, svi zajedno u sinergiji moćno web-medijsko oružje danas. Svakim novim kanalom povećavate šansu za zaradu, bilo da se odlučite za Google AdSense (postavka na blog ili Youtube), BeeShaper (povezivanje bloga, Tviter ili Fejsbuk naloga), ili pojurite neku agenciju da vam sredi baner (uh, male šanse da će vam to uspeti). Negujte svoje medijske kanale, i svoju publiku, to je ključno. http://milosblog.com/blog-ili-drustvene-mreze-kako-do-novca/

ПАТАК ПРАТИЛАЦ

ПАТАК ПРАТИЛАЦ
Патак пратилац ЗАВЕТИНЕ ЗАПИС·ЧЕТВРТАК, 08. МАРТ 2018. Овај Патак Пратилац - или кратко Пата Прат - и са леве и са десне стране, као да надгледа судбину, својим шведским очима. Он је симбол рода, и вероватно и других ствари (у митологији). Судбина има своју висину, која досеже само небо, и своју подлогу дубљу од корена сваког стабла на свету... Овај Патак каже: Ехеј, стани. Данас не започињи ништа ново.Није добар тренутак за то... Он зна нешто што ми не знамо... (8/3/2018; 17:20)

СТАБЛА ЗАПИСИ

СТАБЛА ЗАПИСИ
На под­руч­ју ове оп­шти­не на­ла­зи се још је­дан шу­ма­диј­ски го­ро­стас, ста­бло хра­ста сла­ду­на (Qu­er­cus far­net­to Ten.), и то у ата­ру се­ла Ра­ни­ло­вић, под­но Ко­сма­ја, за­шти­ћен као Спо­ме­ник при­ро­де „Лу­ки­ћа храст”. Овај за­пис је ве­ли­ке ста­ро­сти и ве­ли­ке естет­ске вред­но­сти и ва­жи за је­дан од нај­леп­ших европ­ских хра­сто­ва. Ве­ко­ви утка­ни у ста­бло по­да­ри­ли су му за­вид­не ден­дро­ме­триј­ске вред­но­сти. Че­ти­ри сто­ле­ћа ста­ро ста­бло са­чу­ва­ло је култ за­пи­са ис­под ко­га се оба­вља­ју хри­шћан­ски об­ре­ди, се­о­ска свет­ко­ви­на - ли­ти­ја сва­ке го­ди­не на Спа­сов­дан. Овај, као и мно­ги дру­ги за­пи­си у Шу­ма­ди­ји, пред­став­ни­ци су не­ка­да­шњих на­да­ле­ко чу­ве­них хра­сто­вих шу­ма, по ко­ји­ма је овај део Ср­би­је и до­био име. На не­ка­да­шњу шу­мо­ви­тост Шу­ма­ди­је ука­зу­је још је­дан од мно­гих за­пи­са, а то је „Храст-Ди­ћи”, ко­ји се на­ла­зи у се­лу Ди­ћи, на под­руч­ју Оп­шти­не Љиг. Моћ­но ста­бло хра­ста лу­жња­ка је им­по­зант­них ди­мен­зи­ја, ста­ро­сти око два и по ве­ка. Све­то др­во је по­нос се­ла Ди­ћи, чи­ја је сла­ва 7. ју­на, на дан Тре­ћег обре­те­ња гла­ве Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља.

Галерија Сазвежђа З: ЛУКИЋА ХРАСТ

Галерија Сазвежђа З: ЛУКИЋА ХРАСТ
Лукића храст се налази на јужној подгорини Космаја, око 14 km североисточно од Аранђеловца. Од центра села Раниловић удаљен је око 1,5 km. Приступачно је асфалтним путем од Аранђеловца, или од Сопота преко Рагаче, до Раниловића, а затим камено-земљаним сеоским путем. Од Београда је удаљено 94 km преко Аранђеловца и 64 km преко Сопота. Ово монументално храстово стабло је на око 216 m надморске висине на благо нагнутој падини изворишне челенке. Под спомеником природе „Лукића храст” - Раниловић подразумева се стабло храста и припадајући простор. Старост стабла - око 400 година Храст сладун представља један од најлепших европских храстова. „Лукића храст” - Раниловић је типичан представник своје врсте. ...

Ознаке - претраживање ове локације

"Далеко сунце" и - далеко од сунца „Savremena ćirilica 2014“ 00000033 Басара Бистра вода у којој се виде многе жабе Борис Субашић Геџа Добрица Ћосић ЕЗ 000003 Зорица Јанакова Из бележница песника итд... Јагодина јаничари Јованка Броз Коментари комунистички писац ЛеЗ ЛеЗ 0000003 ЛеЗ 00000035 ЛеЗ 00000151 ЛеЗ 00000152 ЛеЗ 00000153 ЛеЗ 00000156 ЛеЗ 00000157 ЛеЗ 00000158 ЛеЗ 00000159 ЛеЗ 00000160 ЛеЗ 00000161 ЛеЗ 00000162 ЛеЗ 00000163 ЛеЗ 00000164 ЛеЗ 00000165 ЛеЗ 00000166 ЛеЗ 00000167 ЛеЗ 00000168 ЛеЗ 00000169 ЛеЗ 00000170 ЛеЗ 00000323 ЛеЗ 0001301 ЛеЗ 0001302 ЛеЗ 0001303 ЛеЗ 0001304 ЛеЗ 0001305 ЛеЗ 0001306 ЛеЗ 0001307 ЛеЗ 0001308 ЛеЗ 0001309 ЛеЗ 0001310 ЛеЗ 0002620 ЛеЗ 0002621 ЛеЗ 0002772 ЛеЗ 0002984 ЛеЗ 0003125 ЛеЗ 0004855 ЛеЗ 0004875 ЛеЗ 0005703 ЛеЗ 0006085 ЛеЗ 0006930 ЛеЗ 0006934 ЛеЗ 0006937 ЛеЗ 0006955 ЛеЗ 0007054 ЛеЗ 0007088 ЛеЗ 0007726 ЛеЗ 0007961 ЛеЗ 0008741 ЛеЗ 0008973 ЛеЗ 0009052 ЛеЗ 0009709 ЛеЗ 0010407 ЛеЗ 0010608 ЛеЗ 0010613 ЛеЗ 0010614 ЛеЗ 0010632 ЛеЗ 0011002 ЛеЗ 0011003 ЛеЗ 0011004 ЛеЗ 0011005 ЛеЗ 0011006 ЛеЗ 0011007 ЛеЗ 0011008 ЛеЗ 0011009 ЛеЗ 0011010 ЛеЗ 0011011 ЛеЗ 0011012 ЛеЗ 0011013 ЛеЗ 0011014 ЛеЗ 0011015 ЛеЗ 0011017 ЛеЗ 0011018 ЛеЗ 0011019 ЛеЗ 0011020 ЛеЗ 0011021 ЛеЗ 0011022 ЛеЗ 0013515 ЛеЗ 0013516 ЛеЗ 0013517 ЛеЗ 0013521 ЛеЗ 0013522 ЛеЗ 0013523 ЛеЗ 0013524 ЛеЗ 0013525 ЛеЗ 0013528 ЛеЗ 0013530 ЛеЗ 0013545 ЛеЗ 0013558 ЛеЗ 0013559 ЛеЗ 0013561 ЛеЗ 0013565 ЛеЗ 0013595 ЛеЗ 0013616 ЛеЗ 0013617 ЛеЗ 0013620 ЛеЗ 0013621 ЛеЗ 0013732 ЛеЗ 0013737 ЛеЗ 0013797 ЛеЗ 0013810 ЛеЗ 0013819 ЛеЗ 0013825 ЛеЗ 0013827 ЛеЗ 0013828 ЛеЗ 0013829 ЛеЗ 0013842 ЛеЗ 0013859 ЛеЗ 0013873 ЛеЗ 0013892 ЛеЗ 0013913 ЛеЗ 0013927 ЛеЗ 0013948 ЛеЗ 0013949 ЛеЗ 0013950 ЛеЗ 0013959 ЛеЗ 0013960 ЛеЗ 0013961 ЛеЗ 0013962 ЛеЗ 0013972 ЛеЗ 0013973 ЛеЗ 0014002 ЛеЗ 0014003 ЛеЗ 0014004 ЛеЗ 0014005 ЛеЗ 0014006 ЛеЗ 0014007 ЛеЗ 0014008 ЛеЗ 0014009 ЛеЗ 0014010 ЛеЗ 0014011 ЛеЗ 0014012 ЛеЗ 0014013 ЛеЗ 0014014 ЛеЗ 0014029 ЛеЗ 0014030 ЛеЗ 0014039 ЛеЗ 0014040 ЛеЗ 0014041 ЛеЗ 0014048 ЛеЗ 0014060 ЛеЗ 0014061 ЛеЗ 0014062 ЛеЗ 0014088 ЛеЗ 0014089 ЛеЗ 0014094 ЛеЗ 0014095 ЛеЗ 0014098 ЛеЗ 0014104 ЛеЗ 0014271 ЛеЗ 0014272 ЛеЗ 0014567 ЛеЗ 0014568 ЛеЗ 0014861 ЛеЗ 0014862 ЛеЗ 0014871 ЛеЗ 0014880 ЛеЗ 0014893 ЛеЗ 0014920 ЛеЗ 0014921 ЛеЗ 0014933 ЛеЗ 0014952 ЛеЗ 0014953 ЛеЗ 0014962 ЛеЗ 0014991 ЛеЗ 0014992 ЛеЗ 0015000 ЛеЗ 0015003 ЛеЗ 0015004 ЛеЗ 0015012 ЛеЗ 0015021 ЛеЗ 0015023 ЛеЗ 0015033 ЛеЗ 0015035 ЛеЗ 0015053 ЛеЗ 0015060 ЛеЗ 0015090 ЛеЗ 0015100 ЛеЗ 0015116 ЛеЗ 0015122 ЛеЗ 0015123 ЛеЗ 0015124 ЛеЗ 0015162 ЛеЗ 0015170 ЛеЗ 0015174 ЛеЗ 0015185 ЛеЗ 0015221 ЛеЗ 0015258 ЛеЗ 0015270 ЛеЗ 0015291 ЛеЗ 0015310 ЛеЗ 0015313 ЛеЗ 0015318 ЛеЗ 0015328 ЛеЗ 0015333 ЛеЗ 0015338 ЛеЗ 0015341 ЛеЗ 0015349 ЛеЗ 0015356 ЛеЗ 0015357 ЛеЗ 0015362 ЛеЗ 0015374 ЛеЗ 0015380 ЛеЗ 0015394 ЛеЗ 0015402 ЛеЗ 0015406 ЛеЗ 0015422 ЛеЗ 0015432 ЛеЗ 0015442 ЛеЗ 0015443 ЛеЗ 0015444 ЛеЗ 0015445 ЛеЗ 0015454 ЛеЗ 0015459 ЛеЗ 0015463 ЛеЗ 0015467 ЛеЗ 0015470 ЛеЗ 0015478 ЛеЗ 0015485 ЛеЗ 0015492 ЛеЗ 0015519 ЛеЗ 0015704 ЛеЗ 0015705 ЛеЗ 0015706 ЛеЗ 0015707 ЛеЗ 0015709 ЛеЗ 0015717 ЛеЗ 0015720 ЛеЗ 0015721 ЛеЗ 0015722 ЛеЗ 0015739 ЛеЗ 0015747 ЛеЗ 0015759 ЛеЗ 0015772 ЛеЗ 0015795 ЛеЗ 0015796 ЛеЗ 0015797 ЛеЗ 0015813 ЛеЗ 0015819 ЛеЗ 0015826 ЛеЗ 0015827 ЛеЗ 0015828 ЛеЗ 0015829 ЛеЗ 0015831 ЛеЗ 0015832 ЛеЗ 0015833 ЛеЗ 0015834 ЛеЗ 0015835 ЛеЗ 0015836 ЛеЗ 0015837 ЛеЗ 0015838 ЛеЗ 0015843 ЛеЗ 0015850 ЛеЗ 0015853 ЛеЗ 0015861 ЛеЗ 0015874 ЛеЗ 0015877 ЛеЗ 0015882 ЛеЗ 0015888 ЛеЗ 0015896 ЛеЗ 0015904 ЛеЗ 0015906 ЛеЗ 0015907 ЛеЗ 0015918 ЛеЗ 0015923 ЛеЗ 0015926 ЛеЗ 0015928 ЛеЗ 0015935 ЛеЗ 0015942 ЛеЗ 0015943 ЛеЗ 0015946 ЛеЗ 0015947 ЛеЗ 0015948 ЛеЗ 0015949 ЛеЗ 0015952 ЛеЗ 0015953 ЛеЗ 0015956 ЛеЗ 0015957 ЛеЗ 0015958 ЛеЗ 0015959 ЛеЗ 0015960 ЛеЗ 0015961 ЛеЗ 0015962 ЛеЗ 0015964 ЛеЗ 0015965 ЛеЗ 0015966 ЛеЗ 0015967 ЛеЗ 0015980 ЛеЗ 0015981 ЛеЗ 0015982 ЛеЗ 0015983 ЛеЗ 0015988 ЛеЗ 0015996 ЛеЗ 0015997 ЛеЗ 0015999 ЛеЗ 0016005 ЛеЗ 0016007 ЛеЗ 0016011 ЛеЗ 0016024 ЛеЗ 0016029 ЛеЗ 0016044 ЛеЗ 0016054 ЛеЗ 0016055 ЛеЗ 0016064 ЛеЗ 0016066 ЛеЗ 0016067 ЛеЗ 0016068 ЛеЗ 0016074 ЛеЗ 0016077 ЛеЗ 0016082 ЛеЗ 0016090 ЛеЗ 0016094 ЛеЗ 0016109 ЛеЗ 0016110 ЛеЗ 0016111 ЛеЗ 0016112 ЛеЗ 0016117 ЛеЗ 0016119 ЛеЗ 0016120 ЛеЗ 0016124 ЛеЗ 0016125 ЛеЗ 0016126 ЛеЗ 0016127 ЛеЗ 0016132 ЛеЗ 0016133 ЛеЗ 0016134 ЛеЗ 0016137 ЛеЗ 0016142 ЛеЗ 0016143 ЛеЗ 0016144 ЛеЗ 0016148 ЛеЗ 0016149 ЛеЗ 0016156 ЛеЗ 0016172 ЛеЗ 0016183 ЛеЗ 0016184 ЛеЗ 0016185 ЛеЗ 0016187 ЛеЗ 0016191 ЛеЗ 0016192 ЛеЗ 0016203 ЛеЗ 0016204 ЛеЗ 0016205 ЛеЗ 0016222 ЛеЗ 0016223 ЛеЗ 0016243 ЛеЗ 0016244 ЛеЗ 0016252 ЛеЗ 0016253 ЛеЗ 0016254 ЛеЗ 0016255 ЛеЗ 0016256 ЛеЗ 0016257 ЛеЗ 0016266 ЛеЗ 0016276 ЛеЗ 0016283 ЛеЗ 0016284 ЛеЗ 0016300 ЛеЗ 0016307 ЛеЗ 0016315 ЛеЗ 0016316 ЛеЗ 0016317 ЛеЗ 0016318 ЛеЗ 0016319 ЛеЗ 0016320 ЛеЗ 0016321 ЛеЗ 0016322 ЛеЗ 0016323 ЛеЗ 0016335 ЛеЗ 0016364 ЛеЗ 0016385 ЛеЗ 0016387 ЛеЗ 0016388 ЛеЗ 0016394 ЛеЗ 0016396 ЛеЗ 0016397 ЛеЗ 0016404 ЛеЗ 0016411 ЛеЗ 0016421 ЛеЗ 0016422 ЛеЗ 0016432 ЛеЗ 0016435 ЛеЗ 0016436 ЛеЗ 0016437 ЛеЗ 0016438 ЛеЗ 0016439 ЛеЗ 0016443 ЛеЗ 0016446 ЛеЗ 0016447 ЛеЗ 0016448 ЛеЗ 0016458 ЛеЗ 0016461 ЛеЗ 0016462 ЛеЗ 0016463 ЛеЗ 0016464 ЛеЗ 0016465 ЛеЗ 0016466 ЛеЗ 0016467 ЛеЗ 0016468 ЛеЗ 0016469 ЛеЗ 0016470 ЛеЗ 0016471 ЛеЗ 0016472 ЛеЗ 0016473 ЛеЗ 0016474 ЛеЗ 0016475 ЛеЗ 0016482 ЛеЗ 0016486 ЛеЗ 0016487 ЛеЗ 0016492 ЛеЗ 0016493 ЛеЗ 0016498 ЛеЗ 0016509 ЛеЗ 0016510 ЛеЗ 0016511 ЛеЗ 0016513 ЛеЗ 0016515 ЛеЗ 0016518 ЛеЗ 0016519 ЛеЗ 0016520 ЛеЗ 0016521 ЛеЗ 0016523 ЛеЗ 0016524 ЛеЗ 0016525 ЛеЗ 0016526 ЛеЗ 0016527 ЛеЗ 0016528 ЛеЗ 0016533 ЛеЗ 0016534 ЛеЗ 0016535 ЛеЗ 0016536 ЛеЗ 0016537 ЛеЗ 0016539 ЛеЗ 0016540 ЛеЗ 0016543 ЛеЗ 0016544 ЛеЗ 0016550 ЛеЗ 0016561 ЛеЗ 0016562 ЛеЗ 0016564 ЛеЗ 0016565 ЛеЗ 0016566 ЛеЗ 0016567 ЛеЗ 0016578 ЛеЗ 0016594 ЛеЗ 0016605 ЛеЗ 0016611 ЛеЗ 0016612 ЛеЗ 0016613 ЛеЗ 0016619 ЛеЗ 0016620 ЛеЗ 0016621 ЛеЗ 0016622 ЛеЗ 0016625 ЛеЗ 0016626 ЛеЗ 0016627 ЛеЗ 0016630 ЛеЗ 0016634 ЛеЗ 0016643 ЛеЗ 0016647 ЛеЗ 0016654 ЛеЗ 0016655 ЛеЗ 0016662 ЛеЗ 0016663 ЛеЗ 0016664 ЛеЗ 0016673 ЛеЗ 0016679 ЛеЗ 0016689 ЛеЗ 0016690 ЛеЗ 0016691 ЛеЗ 0016692 ЛеЗ 0016693 ЛеЗ 0016694 ЛеЗ 0016695 ЛеЗ 0016697 ЛеЗ 0016698 ЛеЗ 0016699 ЛеЗ 0016700 ЛеЗ 0016703 ЛеЗ 0016704 Мигуел де Сервантес Милован Данојлић Мирослав Тодоровић Момчило Павловић На пети поглед наметани писци Неке неистине али и муке Добрице Ћосића нобелова награда по трећи пут Политика Превара за Нобела или Како ли је Добрици? Разобличавање лажи Сведочанство Српска књижевна задруга српске заблуде Тито Титов бункер Тумачење поезије Ћосић Уводна песма поетске прозе Отварање Уопште није виц Цитат члан групе ЗАВЕТИНЕ Запис Чудо у Луковској Бањи Amerika Apel spasitelja Bajata tema Četiri fusnote Mirka Kovača o... Čeztvrti svetski rat Edvard Bernajs EZ 0000008 EZ 000005 grafički dizajner i tipograf iz Beograda... Kako se to radi u Srbiji? Konačan raspis / Radivoj Šajtinac Nikola Kostić (36) Novosti Politika Propaganda Pseudonim "Gedža" PUŠKIN I BRONZANI VITEZ. Komentari Sergej Glazjev Tитови наследници Vladimir Putin

МАНИФЕСТ СВЕРУСКОГ ИМПЕРАТОРА

(...) Са пуним једнодушјем и посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према словенима последњих дана, када је Аустро-Угарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за Државу. Презревши уступљиви и мирољубиви одговор Србске владе, одбацивши добронамерно посредовање Русије, Аустрија је журно кренула у оружани напад, почевши бомбардовање незаштићеног Београда.

Прунуђени услед насталих услова да донесемо неопходне мере предострожности, Ми смо наредили да се доведу армија и флота у ратно стање, али, стрепећи за крв и имање Наших поданика, улагали смо све напоре ка мирном исходу започетих преговора. Услед дружествених односа, савезница Аустрије Немачка, упркос Нашим надама на вековно добро суседство и не верујући Нашим уверавањима, да донете мере никако немају према њој непријатељске циљеве, почела је тражити хитно њихово укидање, и добивши отказ у том требовању, изненадно је објавила Русији рат.>Сада предстоји већ не заступати се за неправедно окривљену родну Нама земљу, већ оградити част, достојанство, целовитост Русије и њен положај међу Великим Државама.>Ми непоколебиво верујемо, да ће у заштиту Руске земље дружно и самопожртвовано устати сви верни Наши поданици.У грозни час искушења нека буду заборављене унутарње распре. Да се укрепи још тешње јединство Цара са Његовим народом, и да одбије Русија, подигавши се као један човек, дрзки напад врага.>Ево, са дубоком вером у исправност Нашег дела и смиреном надом на Свемогући Промисао, Ми молитвено призивамо на Свету Русију и храбру војску Нашу – Божији благослов.>Дано у Санкт-Петербургу, у двадесети дан јула, у лето од Рождества Христовог хиљаду деветсо четрнаесто, а Царствовања Нашег двадесето.

На оригиналу Сопственом Императорског Величанства руком подписано: „Николај“.

20.07.1914.

= извор: >>>>>>>>


РОКЕРИ ПОБЕГЛИ ИЗ БЕОГРАДА

Доктор Карајлић, легендарни певач оригиналног "Забрањеног пушења", а последњих година и књижевник, када је преживео праву животну драму после инфаркта одлучио је да "спусти лопту". Ужива у свом малом рају под Космајем, у Кораћици, коју смо везивали, пре свих, за доајена српског глумишта Велимира Бату Живојиновића. Гитариста Никола Врањковић је са бендом "Блок аут" дуго био један од симбола урбаног Београда, али је и њега животни пут одвео ван главног града. Успешну соло каријеру Врањковић сада гради са базом у Крчедину, не скривајући колико му прија живот уз Дунав.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бора Чорба: Без компромиса са душманима

Славни режисер и музичар Емир Кустурица не проводи много времена у Србији. Кад дође у земљу, најрадије борави у Дрвенграду, који је начинио и атрактивном туристичком дестинацијом, пре свега захваљујући филмском фестивалу "Кустендорф". Попут њега, из Београда је на планину запуцао и глумац који, такође, има и музички педигре са "Кугуарсима" - Драган Гаги Јовановић. Популарни Земунац последњих година поносно истиче да је постао и Златиборац, а онда је, са супругом Бранком Пујић, купио и гарсоњеру у Херцег Новом. Таман, кад крену на море, Златибор им је на пола пута, па могу и да предахну, а да притом не буду гости већ свуда - своји на своме.

Коментар читаоца:

seljak LA 29. јул 2018. 18:30 #5278244

Oni ukapirali pod sedu glavu, ja sada imam sest banki, al ovo selo-grad praktikujem 43 godine. Selo je zakon za umetnost i ljude tog kova. Kad mi zatreba BG imam 47km do njega, obavim pos'o i vrcem se u selo i slusam Hendrix-a, Joplin-ku itd, naravno procitam neke novine i neku knjigu i kad mi se 'oce odvrnem svog Marshall-a les Paul-a ili Fendera mozei Ibanez zavisi od cefa. Ovi u gradu uz 2 kafe provedu ceo dan u kafuic i to mi je zivot, ma daj.

ЛеЗ 0015859