Архив Портала (01)

..
..



* *
РОКЕРИ ПОБЕГЛИ ИЗ БЕОГРАДА

Доктор Карајлић, легендарни певач оригиналног "Забрањеног пушења", а последњих година и књижевник, када је преживео праву животну драму после инфаркта одлучио је да "спусти лопту". Ужива у свом малом рају под Космајем, у Кораћици, коју смо везивали, пре свих, за доајена српског глумишта Велимира Бату Живојиновића. Гитариста Никола Врањковић је са бендом "Блок аут" дуго био један од симбола урбаног Београда, али је и њега животни пут одвео ван главног града. Успешну соло каријеру Врањковић сада гради са базом у Крчедину, не скривајући колико му прија живот уз Дунав.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бора Чорба: Без компромиса са душманима

Славни режисер и музичар Емир Кустурица не проводи много времена у Србији. Кад дође у земљу, најрадије борави у Дрвенграду, који је начинио и атрактивном туристичком дестинацијом, пре свега захваљујући филмском фестивалу "Кустендорф". Попут њега, из Београда је на планину запуцао и глумац који, такође, има и музички педигре са "Кугуарсима" - Драган Гаги Јовановић. Популарни Земунац последњих година поносно истиче да је постао и Златиборац, а онда је, са супругом Бранком Пујић, купио и гарсоњеру у Херцег Новом. Таман, кад крену на море, Златибор им је на пола пута, па могу и да предахну, а да притом не буду гости већ свуда - своји на своме.

Коментар читаоца:

seljak LA 29. јул 2018. 18:30 #5278244

Oni ukapirali pod sedu glavu, ja sada imam sest banki, al ovo selo-grad praktikujem 43 godine. Selo je zakon za umetnost i ljude tog kova. Kad mi zatreba BG imam 47km do njega, obavim pos'o i vrcem se u selo i slusam Hendrix-a, Joplin-ku itd, naravno procitam neke novine i neku knjigu i kad mi se 'oce odvrnem svog Marshall-a les Paul-a ili Fendera mozei Ibanez zavisi od cefa. Ovi u gradu uz 2 kafe provedu ceo dan u kafuic i to mi je zivot, ma daj.

ЛеЗ 0015859

* *

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ (Ана Ристовић) -     Српска песникиња је присутна и на иностраној сцени, чест је гост угледних фестивала поезије и права особа да упореди наша искуства са оним европским.  -

У Европи има много светлих примера. Постоје фестивали, али и песничке вечери на којима се плаћају улазнице за читање поезије. Људи стану у ред и купе карту која кошта 5 или 10 евра и спремни су да слушају. Код нас све што је бесплатно није посећено, можда би требало да и ми почнемо да наплаћујемо улаз, па би било више посетилаца - предлаже наша саговорница.  Ристовићева тврди да савремена српска поезија апсолутно комуницира са актуелним тренутком и друштвом.  - Наша поезија је, по мом мишљењу, дуги низ година у бољем стању него проза, али је медијски простор углавном посвећен прози. Нажалост, само посвећеници могу да прате поезију, али на срећу, интернет је простор где се можемо упознати. 
ЛеЗ 0014261

..

НЕВЕРОВАТНО.ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА. Или „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali" J. B. Tito deset dana po zauzimanju Beograda

....„Neke sam ubio i maljevima", rekao je. Poslednja grupa od 50 uhapšenika, a među njima i akademski slikar Mihailo Milovanović, ubijena je u noći između 27. i 28. novembra, uoči povlačenja iz Užica.

Stravičnu sliku komunisti su ostavili i u Čačku. U podrumima katastarske uprave i sokolskog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod sreskog načelstva nađeni ljudske oči i prosut mozak. Nemački izveštaji javljali su o klanju žrtava, a nedićevski o ubijanju sekirama. Glavni egzekutor bio je Milan Bata Janković, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju, na levoj ruci, a ubijao je čekićem. Komunisti su pedesetih godina sakupljali potpise da se Janković proglasi za narodnog heroja, ali su odustali jer bi to ipak bilo previše. Ali, postavili su mu bistu, koju su Čačani prvom prilikom sklonili. Milan je bio rođeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih komunista Miloša Minića, dok je drugi rođeni brat, Dušan, tokom rata bio korektor u jednom listu u Beogradu. To je bio razlog da ga posle rata streljaju. Kada su mu drugi uhapšenici u ćeliji rekli da će sigurno preživeti, zbog sestre i šuraka, on je odgovorio: ''Naprotiv, ja ću prvi biti streljan!''

Masovna ubistva građana u Užicu, Čačku i drugim mestima gde su 1941. uspostavili vlast, komunisti su nazivali „drugom fazom revolucije", u kojoj, prema teoriji, „treba da se izvrši definitivni obračun sa klasnim neprijateljem". Pod „prvom fazom revolucije" oni podrazumevaju osvajanje vlasti svim sredstvima, a pod „drugom fazom" učvršćivanje vlasti, pre svega likvidacijom stvarnih i potencijalnih neprijatelja njihove stranke. Tu „drugu fazu" počeli su da sprovode u novim oblastima koje su osvojili: u istočnoj Hercegovini i Crnoj Gori.

Na osnovu Titovih naređenja, komunistički preki sudovi slali su ljude u smrt po kratkom postupku i bez prava žalbe. „Ova presuda je izvršna i protivu iste nema mjesta žalbe", pisao je Sava Kovačević, predsednik Prekog vojnog suda Nikšićkog partizanskog odreda. Od 19 optuženih na ovom procesu osmoro je osuđeno na smrt, uz uobičajenu konfiskaciju imovine. Od ovih osmoro petoro su bili rođaci Save Kovačevića: Novica, Blažo, Marko, Mirko i Petar Kovačević. Prvooptuženi Novica Kovačević pre rata je bio sudija, dok je njegov rođak Sava Kovačević bio krijumčar duvana.



„Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali" J. B. Tito deset dana po zauzimanju Beograda

       извор:Крстарица ФОРУМ.
        ЛеЗ 0013518