КАДА су 1914. широм Босне почели масовни судски процеси против Срба као одговор Аустроугарске на Видовдански атентат, шпански краљ Алфонсо XIII био је први светски суверен који је упутио писмо на бечки двор, у коме је протестовао против погрома. Због тога, овај краљ и данас има улицу у Бањалуци. Име завереничке организације Црна рука први пут се у ствари појавило у Шпанији 1883. у Хересо Фе ла Фронтери, када су власти ове земље погубиле седам завереника ове организације у Андалузији. Младобосанци, Принцип и други, били су само једна од десетина завереничких група које су користиле терор као политичко оружје у Европи на размеђу 19. и 20. века, и они се не могу третирати као кривци за Велики рат - ово је сиже шпанског документарног филма "На пуцањ одавде", српског аутора Александра Вуксановића о Младој Босни, који ТВ премијеру има на РТРС у недељу 28. фебруара.
Шпанско-српски документарац је ТВ остварење у којем говоре еминентни шпански историчари, професори Мадридског универзитета Хуан Авилес и Емилио де Диего. Др Авилес, стручњак за историју тероризма, Младу Босну гледа као романтичарску завереничку групу, једну од многих које су почеле да делују у Европи надахнуте и Шилеровим епом о Вилијему Телу из 1878. Наиме, Швајцарац је био први који је убио хабзбуршког владара (у 14. веку) а после Шилеровог епа, у његовом подвигу многи други млади људи су нашли модус за своје деловање у промени трулог друштвеног система. Де Диега, који је и шпански и португалски академик, сматра да је Велики рат био неминован и да га Срби нису скривили. За рат су 1914. били спремни сви, Принцип је само опалио метак.
- Моја идеја је била да у години обележавања 100 година од Великог рата упоредим актуелну српску и шпанску историографију - прича Вуксановић. Филм сам почео да радим када су се већ појавили докуменатарци из Немачке и Британије који су за рат и несрећу неувијено окривљавали Србе.
Aleksandar Vuksanović
Краљевина са Иберијског полуoстрва у Првом рату прогласила је неутралност и спасла се рата и разарања. Алфонсо 13. био је згрожен Бањалучким процесом против 150 Срба 1915. О томе сведоче овдашњи архиви.
- Шпанија је у 19. веку била део света који је био запљуснут тероризмом радикала и анархиста и од 1870. до 1920. тамо су у атентатима убијена четири председника влада. У исто време, широм света убијани су политичари и крунисане главе, те наисилна смрт Хабзбурга није била историјски преседан. Младобосанска револуција настала је у превирањима овог прериода као одговор на усправљање државе Србије са једне стране, која је постала "пијемонт" свих Јужних Словена и аустријског терора који је био неподношљив. Ако знамо да је у Босни уочи атентата било више полицијских станица него основних школа и да је од анексије 1878. до 1914. у Босни против Срба било тачно 148 масовних судских процеса,није никакво чудо што су се ови терором борили против тираније.

У БУЏЕТУ ДОБРА ВОЉА
ФИЛМ Александра Вуксановића необичан је и по "буџету". Аутора је коштао, каже, испод 1.000 евра јер су сви радили бесплатно. Музику,фламенко који прати радњу компоновао је Игор Недељковић, професор гитаре на Мадридском државном конезерваторију. Наратори су глумац Хосе Рамон Парго, који иза себе има више од 40 филмова и 50 серија у Шпанији. Други наратарор је Тереза Рагурен, некада новинарка која је у Београду 1999. пратила НАТО-бомбардовање, а сада чланица Управног одбора Шпанске националне телевизије. На крају филма "свира" Никола Чутурило.