Укупно приказа ове локације

Канцеларија ПОРТАЛА

Канцеларија ПОРТАЛА
ПРОНАЂИ МЕ!

ЗАВЕТИНА:СУРБИТА(р) Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

ЗАВЕТИНА:СУРБИТА(р) Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"
Из Вуковог "Рјечника" | РЕЧНИК ПРОТОТИПА

уторак, 13. децембар 2016.

КЊИГА "С Пацифика на скадарско блато"

 КЊИГА "С Пацифика на скадарско блато", чији наслов умногоме сажима садржај те животопис аутора Чедомира Павића (1882--1914) у то давно (пред)ратно доба, представљена је у понедељак у Дому Војске Србије. О књизи у издању Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори и о самом Павићу, заборављеној а значајној личности српске културе, говорили су Томаш Ћоровић, један од приређивача књиге (уз др Кринку Видаковић Петров и др Ђорђа Н. Лопичића), новинар, публициста и бивши дипломата Милоје Поповић и професор Јован Делић.

Павићеви записи први пут су били објављени још 1913. у Сан Франциску, где је овај песник, политички делатник и осведочени родољуб тек кратко поживео у миру, пре него што га је "дозвала" отаџбина захваћена балканским ратовима. Ипак, Павић је стигао да остави трага и на америчком континенту, дуж ког је уређивао српска гласила, истовремено учећи на престижном Берклију.

- Мир за њега није потрајао дуго, на вести о мобилизацији у нашим крајевима Чедомир се са 120 истомишљеника отиснуо на дуг пут од Сан Франциска до луке Бар и даље до саме линије фронта, пут који ће он преточити у текст књиге "С Пацифика на скадарско блато" - подсетио је Ћоровић. - Павић не помиње појединачне јунаке, који су махом били његови познаници и комшије из родног Шавника, па чак ни свог рођеног брата Љубомира, већ у први план истиче опште добро и универзалне поруке које штиво носи.

И наредни период мира ће за Павића прекратко потрајати, подсетили су у понедељак говорници, јер тек што се по завршетку балканских ратова вратио на Београдски универзитет, Чедомир се поново одазива на отаџбински зов. Свој самопрегорни живот је окончао на Мачковом камену, у једној од најкрвавијих битака Првог, Великог рата, а "Политика" је 21. августа 1914. објавила наслов: "Чедомир Павић, још једна жртва".


АУТЕНТИЧНО СВЕДОЧАНСТВО

- ПАВИЋЕВА књига, писана из прве руке током Првог балканског рата, али из специфичне перспективе српског добровољца из Америке, представља аутентично и изузетно сведочанство које пружа увид у сплет питања везаних за Први балкански рат и однос матица-исељеништво - записао је о овој књизи професор др Александар Петров.


Слушао је зов отаџбине

недеља, 18. септембар 2016.

НЕЗАВРШЕНА ПРИЧА





Филм Беле Тукадруза

Продуцент др Димитрије Лукић
фотограф и сниматељ Иван Шишман
Документационо информациони Центар Сазвежђа ЗАВЕТИНА
Архив у оснивању. - Објављено је 18.09.2016. 

недеља, 28. август 2016.

ШАРКАМЕНСКИ КОМПЛЕКС

Мистерија царске куле са осам углова Сузана М. ЈОВАНОВИЋ | 28. август 2016. 11:31 |
Ново, по много чему јединствено откриће на локалитету "Врело" код Шаркамена, изненадило истраживаче. Унутрашњост кружна, a спољашност вишеугаона
ИАКО су прва систематска истраживања локалитета "Врело" у близини села Шаркамен код Неготина, с краја 3. и почетка 4. века нове ере, почела пре више од 20 година, а 1996. у маузолеју пронађен сет златног накита царице-мајке Максимина Даје, загонетка Шаркамена никако да се одгонетне. Археолози у шали често кажу како је на Шаркамену пронађено више злата него керамике. И заиста, последњих година откривају се неки детаљи који немају с чиме да се упореде, па и тако додатно доприносе мистерији самог места. Лане је то био водоторањ, један од најочуванијих на нашим просторима, а сада је то северна кула западне капије која је изненадила истраживаче.- Ископавањем северне куле западне капије дошли смо до сазнања да је кула врло карактеристична зато што је кружна изнутра а осмоугаона споља. Шта је тачно, засада не можемо да кажемо, јер ни код нас, ни у свету, нема аналогије за овако нешто. Ископан је улаз у кулу, где су степенице које су поплочане опеком и ископан је квадратни канал уз северни зид куле, чију функцију засада не знамо. Материјала има изузетно мало - каже Марија Јовић, мастер археологије.
У новембру ће се радити геофизичка проспекција у унутрашњости локалитета, јер се верује да и ту има неких објеката и да би ту могла да буде царска палата.
- Југоисточни угао утврђења са југоисточном кулом је најмаркантнији објекат када се приближавате локалитету. Он доминира Врелском реком и на неки начин је репер локалитета, показатељ да сте стигли на Шаркамен. Планирано је било и да реконструишемо западну капију са две куле, северном и јужном, то су осмоугаоне куле, јер кроз ту капију се иде на део локалитета где се налази царски маузолеј, који је такође

среда, 15. јун 2016.

Масовни узгој конопље у Оџацима....

НА плодној црници у Оџацима нема више ниједне стабљике конопље, од чијих је влакана, званих кудеља, испредена историја ове варошице у западној Бачкој. Оџаци су били европска престоница кудеље, са фабриком канапа и ужарије, највећом на Балкану. Славу оџачке кудеље пронела је и британска морнарица, користећи ужад произведену у овдашњој фабрици. - Царском повељом из 1813. Оџаци добијају привилегију одржавања сајмова кудеље и аутоматски постају варош. Захваљујући производњи конопље, појављују се занати нових профила и ничу мануфактуре, из којих је 1907. израсла фабрика канапа и ужарије, која је годину касније добила званичну дозволу за рад - наводи Стеван Милер, председник локалног удружења Немаца, које је пре две године организовало изложбу “Историјско наслеђе Оџака”.
Масовни узгој конопље у Оџацима почео је доласком немачких колониста, чије је досељавање, одлуком власти Хабзбуршке монархије, почело 1756. Повереник за насељавање, барон Котман, известио је Беч да конопља добро успева на територији новосаграђених колонистичких насеобина. Убрзо се развија и трговина кудељом, чији проток поједине породице контролишу од Винковаца до Темишвара и од Земуна до Баје. Оџачка кудеља, која је била једна од најквалитетнијих у свету, диктирала је цену на европским берзама.
Фабрику за прераду кудеље и производњу ужади основао је Јохан Ертл, који је остао упамћен као “велики син Оџака”. Погон је направљен по узору на фабрику у Сегедину, а временом је проширио производњу и на јутане тепихе и вунене и свилене тканине. Фабрика је са почетних 200 радника стигла до 880 запослених 1929. године.
- Фабричке машине биле су за то време најмодерније, а набављане су широм Европе. Срце фабрике била је парна машина, која је обезбеђивала енергију за све погоне - напомиње Милер.
За рад биле обезбеђене најмодерније машине
Ужарија је после Другог светског рата национализована и добила име “Лола Рибар”, а од 1971. године прешла је на производњу синтетичких влакана. Индустрија текстила и синтетике (ИТЕС) “Лола Рибар” запошљавала је више од 3.000 радника, али није успела да опстане. Машине преко којих је кудеља ткала просперитет Оџака завршиле су у старом гвожђу.

ПОКРЕНУТА ШТЕДИОНИЦА, ПОДИГНУТА ЦРКВА
ПРИВРЕДНИ развој који се ослањао на производњу кудеље деловао је подстицајно и на друштвени живот Оџака. У другој половини 19. века изграђени су школа и забавиште и покренуте штедионица и каса узајамне помоћи.
- Католичка црква је 1821. подигнута претежно донацијама у кудељи, коју су у новац претварали угледни трговци европског ранга - истиче Милер.

У вили Ертл данас управа Техничке школе
ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ
ФАБРИКА канапа и ужарије данас је споменик културе, као и радничка колонија из прве половине 20. века. Под заштитом државе је и породична кућа - вила Јохана Ертла, у којој је смештена управа Средње техничке школе у Оџацима.

Фабрика канапа и ужарије развијала бачку варош


Војвођанске приче: Eвропска престоница кудеље

субота, 04. јун 2016.

Адреса књижевности из '68.... / Милисав Савић





ПОБУНА шездесетосмашка остала је у лепом сећању само зато што није доведена до краја, јер се шездесетосмаши нису дочепали власти. Успеле побуне или револуције нису се, бар код нас, много прославиле. Није се прославила ни она пре 1968, а ни потоња, она која ће доћи тридесет година касније. Данас мало ко верује да је истинска побуна могућа и да таквој побуни нешто битно може да придонесе књижевност - рекао је писац Милисав Савић, на представљању књиге "Шездесетосмаш", у издању "Службеног гласника".
Књига садржи приче, репортаже и интервјуе са Живојином Павловићем, Бориславом Пекићем, Слободаном Селенићем, Душаном Радовићем, које је Савић објављивао те године у "Студенту". - Адреса књижевности из '68. била је у радничким насељима, сеоским уџерицама, у ћумезима, међу баракама на железничким и аутобуским станицама, у биртијама, лудницама, затворима, међу контејнерима. Књижевност тамо више не станује. Тако се отвара старо питање: Да ли је место књижевности само на цветним, планинским висовима, на небу, у џет-сет четвртима, у рају или она мора повремено, ако не стално, да сиђе на земљу, под земљу, у блато и прашину, у тамни вилајет, у пакао - рекао је Савић.   , препоручен чланак: Новости


среда, 01. јун 2016.

ИЗ ИНТЕРВЈУА СА СВЕТОЗАРОМ ВЛАЈКОВИЋЕМ

из нових бројева живих књижевних часописа, 
који не разговарају сами са собом


Бекство у анонимност
(....)

Како видите  савремену српску књижевну сцену?
Све  мање ме занима та сцена. Не видим шта би ме ту занимало. Критичари се баве формом. Откако их је инфицирао Борхес и слични, уболешћени писци сматрају да су све приче испричане, да нема  садржаја који не би био понављање реченог, једино што им преостаје јесте форма. Форма, форма, то је њихова душевна храна. Па то је наказно, морбидно. Тај тренад траје од концептуалне  модерне, преко постмодерне, до данас, дакле, већ деценијама. Пошто су заједно, критичари и писци, допринели дана шњој аморфности књижевности, сад немају за шта да се ухвате. Све је дозвољено, све је уметност, почетници наступају на телевизији која их потписује као  „књижевник“, „уметница“ и слично. Против опште произвољности данас се највише  буне управо они коЈи су јој највише допринели.  Сад убиру плодове своје сетве: ТВ водитељке, козметичарке, манекени, робијаши и други заузимају књижевну сцену.

 А универзитет са својим катедрама за књижевност?
Професори су пригрлили канон који су сами начинили, ушанчили су се у том канону као у заједничком гробу из кога мрморе једно те исто. Одавно нису успели да смисле неко име за које би се  после ухватили, као својевремено за Павића, кога нико од њих данас не помиње. Тако они раде: измисле неко име, од њега начине реалност, па се после држе те реалности не примећујући да се заправо ни за шта и не држе. Да ли се ико од тих каноника извини публици што ју је годинама замајавао неким писцем кога је он први заборавио? Није, наравно. Ћуте, рачунајући на кратко памћење гомиле, на неукост и неизграђеност аудиторијума.

Видите ли неко боље сутра за нашу књижевност?
Ех... да сам полетан као некад, кренуо бих од реформе основног кућног васпитања и школског образовања. Онда бих избацио из читанки којекакве чаршијске величине, ангажовао бих стручњаке да осветле лик Саве Мркаља, на пример. Поново бих објавио оног Анђелка Крстића из Лабуништа. Открио бих Драгослава Манића Форског из Бабушнице. Има још отписаних Срба којих се ваља сетити.

Свет и ми?
Ми нисмо изоловани од света, напротив, много тога лоше што стиже овамо лепи се за нашу лаковерност и површност. Светска књижевност и њени тренутни шампиони ме не радују. Паметни писци удаљавају се од чаршија, париске, њујоршке, одлазе у склоништа где ће радити оно што воле, колико је то уопште могуће. На пример, Мартен Паж, чија су три романа преведена на српски језик, али као да нису ни објављени. У Паризу је имао успеха. Духовит је и паметан, има стила, то не може баш да се не примети. Па ипак, напустио је родни Париз, отишао у Нант. Није дозволио успеху да га покори. Успеху, то јест чаршији. Да, Париз има своју чаршију, Њујорк своју, о Сан Франциску, краљевству гејева да и не говоримо. Писац који би доиста хтео да некуд оде треба да окрије невидљиви свет, духовност коју нико пс може да спречи.

Како онда писати књижевну историју?
Једном ми је дошла у руке антологиЈв савремене приповетке малог народа са севера Европе, Узмем да читам, убрзо иидим да ту нема вредиих дела. Па шта ако је  тако.  имају то што имају, принуђени су да од тога што имају праве антологије, историју, културу, шта би друго. Међутим, жалосно је ако ти осредњи писци, с обзиром на то да су унети у антологију, уобразе да су великани. Не доживе сви једнако такав престиж, не будимо неправедни. То је тако свуда, ништа се ту не може. Није искључено да код њих негде у сенци, непожељан, неки даровити јадничак пише песме, драме, романе. Кога то он интересује, кад је инокосан?

Са Светозаром Влајковићем разговарао Мирко Палфи
( одломак  из споменутог разговора, најновији двоброј књижевног часописа  ЉУДИ ГОВОРЕ, 27-28/2016, стр. 211-217, одломак је преузет са стр. 215-217)

уторак, 31. мај 2016.

31. маја 1999. године извршио је самоубиство вешањем у Новом Месту - Давор Дујмовић

   Величанствени живот и трагична смрт Давора Дујмовића /  Давора Дујмовића највише памтимо по улози Перхана у филму “Дом за вешање”, али и по улогама у “Топ листи надреалиста”. Данас се обележава 17 година од његове смрти

Давора Дујмовића највише памтимо по улози Перхана у филму “Дом за вешање”, али и по улогама у “Топ листи надреалиста”. Данас се обележава 17 година од његове смрти.
Давор је рођен у Сарајеву и заувек му је остао надимак Перхан. Улогу по којој је остао препознатљив добио је сасвим случајно.

Док је ишао у други разред ниже музичке школе, имао је обичај да после наставе сврати код свог оца који је тада радио на пијаци Маркале.

„Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам ту вежбао“, причао је Давор.

У оближњи ресторан, где је свратио на сок, дошли су и Емир Кустурица и његов асистент. Асистент је питао Даворовог оца да ли може да учествује у аудицији за филм “Отац на службеном путу”. Он је пристао и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу.

После филма “Отац на службеном путу” одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао.

С непуних 18 година Давор је постао главни глумац у следећем филму Емира Кустурице “Дом за вешање”, после ког је проглашен за једног од пет најбољих глумаца у Европи. 

Поредили су га са Дастином Хофманом, али је почетком деведесетих дошао у додир с хероином. Неколико пута је покушао да се лечи, али безуспешно.

У том периоду је изјавио: “Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу. У почетку је било ’ја сам мал’ па сам радознал’, али радозналост се у овом случају плаћа зависношћу.”

Рат је Давора затекао у Сарајеву ,одакле одлази у Београд. У том периоду снимио је још неколико филмова, од којих је најпознатији “Ундергроунд”.

После завршетка рата Давор је отишао у Бањалуку, где је основао Фонд за културу Републике Српске, који касније добија назив Давор Дујмовић.

Из Бањалуке се преселио у Словенију и то код девојке с којом је живео последњих месеци живота. Слободно време је проводио у природи с коњима, борио се с јаком депресијом и алкохолизмом.

31. маја 1999. године извршио је самоубиство вешањем у Новом Месту. Имао је 30 година.

Волео је Стоунсе, Стинга и Боба Марлија. 


Извор: Фокус.ба


Величанствени живот и трагична смрт Давора Дујмовића

недеља, 29. мај 2016.

... капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију "Тевтонски мач"

Операција "Тевтонски мач" - убиство краља Александра / Иван Миладиновић | 29. мај 2016. 11:59 Зашто се Источна Немачка бавила убиством југословенског суверена, краља Александра. Како су документа о немачком учешћу у Марсељском атентату постала спорна

 Ханс Шпајдел са  генералом Петеном
ИСТОЧНИ Берлин, 23. маја 1957. године. У јутарњем издању листа Neues Deutschland ("Нова Немачка"), на предњим странама, на којима се, по већ устаљеним правилима, уредништво бавило актуелном домаћом или страном политиком, појавио се један необичан текст. Источни Немци, готово двадесет и три године после убиства краља Александра у Марсељу (9. октобра 1934), поново отварају ову, такорећи, заборављену страницу историје.Суштина овог новинског штива била је у тврдњи да је капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију "Тевтонски мач". Циљ овог подухвата је споменути атентат на југословенског краља, операција у којој је страдао и француски министар иностраних послова Луј Барту. Целу операцију, пише новинар "Нове Немачке", организовао је Шпајдел, уз помоћ својих агената који су до танчина пратили све мере обезбеђења краљеве посете Француској, и на тај начин омогућили непосредним извршиоцима, усташама и ВМРО-у, да изврше атентат.
О НЕПОСРЕДНОМ ефекту овог текста нису сачувани трагови ни сећања савременика, међутим, непуна два месеца доцније, тачније 18. јула, те исте 1957. године, у Президијуму Савета националног фронта Немачке Демократске Републике, одржана је међународна конференција за новинаре коју је и организовао Президијум Савета националног фронта Немачке Демократске Републике. Извештачима светских листова предочени су докази за све тврдње изнесене у листу "Нова Немачка" против Хитлеровог помоћника, тадашњег капетана Ханса Шпајдела. Званични представници источнонемачке државе поделили су новинарима копије трију докумената, јединих сачувананих, како су посебно истакли.
Ти документи су заправо били писмо рајхсминистра авијације Хермана Геринга упућено у Париз капетану др Хансу Шпајделу 1. септембра 1934. године, а затим Шпајделов одговор од 3. октобра 1934, у коме се прецизира да су све припреме за операцију завршене. Трећи документ био је прилог уз Шпајделово писмо, односно извештај немачког шпијуна Г. Е. Хаака с тачним описом руте кретања краља Александра по доласку у Марсељ.
Насловна страна књиге "Операција Тевтонски мач"
Крунски документ - Герингово писмо, на званичном меморандуму, заведено под бр. 3139/34, носи ознаку "тајно" и гласи: "Помоћнику војног аташеа при Немачком посланству у Паризу, господину капетану, Др. Шпајделу, лично. Париз. У прилогу Вам шаљем две одлуке Фирера и Рајхсканцелара о Операцији Тевтонски мач, као и смернице за њихово извршење, које је израдила Служба за истраживања мог Министарства. Одлуке непосредно после читања уништити. Уништење потврдити.(Герингов параф)."
Писмо је заведено у Канцеларији војног аташеа Немачког посланства у Паризу (под бројем 3142/34, под ознаком "тајно"). Испод тога, стоји ред и по нечитког рукописног текста, са датумом 3. 9. '34.
ДРУГИ документ је Шнајделов одговор Герингу, месец касније. На меморандуму доктора филозофије Ханса Шпајдела, генералштабног капетана, помоћника војног аташеа у Паризу, уз назнаку "тајно", пише: "По куриру. Рајхсминистарству авијације, на руке господина рајхсминистра авијације Геринга. Лично.
Господине генерале!
Дозволите ми да Вас известим да су, сходно Вашим упутствима, припреме за операцију Тевтонски мач завршене. Ја сам са господином Ванчом Михајловим темељно размотрио све могућности. Закључили смо да операцију изведемо у Марсељу: тамо ће се срести обе особе о којима се ради. 'Владо шофер' је спреман.
У прилогу Вам шаљем копију писма господина др Хаака од 1.10. о. г. С поштовањем, увек Вам одан (потпис) Ханс Шпајдел."
У извештају провереног немачког агента Хаака, између осталог је писало: "Париз, 1. 10. 1934. Драги Шпајдел! На Вашу молбу, саопштавам Вам следеће: Званичне светковине у вези са државном посетом биће одржане у Паризу. Ради дочека, у Марсељ путују Барту и генерал Жорж... Војска неће бити употребљена за чување реда. Планирано мотоциклистичко обезбеђење ће, према речима Де Лафорсада, бити отказано. О томе ћу Вас накнадно известити. Увек Ваш, Ханс Хаак."

Ханс Шпајдел служио је Хитлеру и НАТО снагама
Ова конференција за новинаре изазвала је поприличну гужву у светским медијима, нарочито у оним из источног "лагера". Само у Југославији је био тајац. Ниједан дневни лист није пренео ни реч са ове конференције. За разлику од званичног Београда, у Источном Берлину не мирују. Ангажују познати филмски брачни пар, режисера Ендруа Торндајка и његову супругу Анели, који снима документарни филм "Тевтонски мач". Али то није крај ангажмана источних Немаца. Ендру и Анели, уз помоћ најпознатијег публицисте из Источног Берлина Карла Радаца, објављују и књигу под истим насловом. Издавач књиге је, ни мање ни више, било Министарство за националну одбрану Немачке Демократске Републике.
НАСЛОВ филма и књиге заправо је било шифровано име операције убиства краља Александра Крађорђевића и француског министра спољних послова Луја Бартуа у Марсељу.
Шта је то што је источнонемачке службе и Министарство одбране толико заинтригирало да наједном хоће да разреше "марсељски чвор", да тада, после више од две деценије, откривају ко је био у позадини ликвидације југословенског суверена. Када се прелиста књига и види да је атентату на Александра посвећено двадесетак страна, лако се дође и до одговора. Циљ комплетне акције са источне стране Берлинског зида био је Ханс Шпајдел.
Некадашњи капетан и помоћник аташеа из Париза, у међувремену је постао западнонемачки генерал-лајтнант, и у априлу 1957. године постао главнокомандујући копнених снага НАТО-а за средњу Европу са седиштем у Фонтенблоу у Француској. И поднаслов књиге је: "Велика каријера малог шпијуна".

Герингов налог Шпајделу за организацију атентата
Шпајдел ће, пре вртоглаве послератне каријере у Западној Немачкој и у НАТО-у, остварити завидан успон у Хитлеровој војсци. Био је генерал и начелник неколико штабова. Књига и филм га оптужују, поред организовања атентата у Марсељу, за злочине против цивилног становништва у Француској и организацију акције "Спржена земља" на окупираној територији Совјетског Савеза.
ФИЛМ "Операција Тевтонски мач", у трајању од 49 минута, појавио се у биоскопским салама средином 1958. године. Ехо је био много већи од споменуте конференције за новинаре и књиге. За годину дана видело га је више од осам милиона гледалаца. Гледан је и у Бечу, Лондону, па чак и у Канбери. Приказан је и у Западној Немачкој у скраћеној и цензуриосаној верзији, и не може да се утврди колико га је гледалаца видело.
Попут оне конференције за штампу која је у Југославији прећутана - тако је било и са филмом. Пошто Југословенска кинотека поседује негатив овог филма, прво јавно приказивање одржано је пре једанасет година, на седамдесетогодишњицу атентата у Марсељу. Сличну судбину доживела је и књига совјетског историчара Владимира Волкова посвећена истој теми. Код нас је преведена неколико деценија после објављивања у Москви.
Шпајделов одговор Герингу
Западна Немачка је на ову источну офанзиву одговорила с три књиге. Није снимила филм. После година источно-западних препуцавања, у уједињеној Немачкој сматра се да су факсимили докумената које је објавило Министарство националне одбране НДР фалсификати. Разумљиво, бранили су команданта европских НАТО снага. И ту је прича завршена. Бар што се тиче Немаца, који већ више од четврт века живе у заједничкој држави.

И понашање Брозове политичке номенклатуре с краја педесетих година прошлог века лако је објаснити. Више-мање познат је став комунистичких власти према Александру Карађорђевићу. Како је овде реч о врло важном историјском питању у вези с политичком историјом и Југославије и Србије, збуњујуће је да се о овоме ћути. Пре десетак година појавила се књига "Краљеубиство у Марсељу", у занемарљивом тиражу и потпуно прећутана, која дотиче овај проблем. Аутор је лекар Јован Качаки, белогардејског порекла, човек који је део живота посветио истраживањима о позадини убиства краља Александра. Одавно не живи у Србији.
ПРОВЕРЕН АБВЕРОВАЦ
СВЕДОЧЕЊЕ нацистичког генерала Р. Бамлера, једног од шефова немачке војне контраобавештајне службе 1934-1938, такође указује на то да је Ханс Шпајдел за време боравка у Паризу био обавештајац. Овај генерал Вермахта је потврдио да је Шпајдел 1934. године и званично прешао у Абвер, још док је био помоћник војног аташеа у Паризу. Према Бамлеровој изјави, главни шеф Абвера адмирал Канарис је о њему рекао:
"Шпајдел је у потпуности задовољио очекивања која је у њега полагала Тајна служба..."
          = Преузето: Вечерње новости

недеља, 28. фебруар 2016.

Шпански краљ бранио Младобосанце

Александар Вуксановић, аутор шпанског документарца о сарајевском атентату из 1914. године. Алфонсо XIII био згрожен процесима у Бањалуци. Црна рука у Шпанији још 1883. Принцип није крив за рат

КАДА су 1914. широм Босне почели масовни судски процеси против Срба као одговор Аустроугарске на Видовдански атентат, шпански краљ Алфонсо XIII био је први светски суверен који је упутио писмо на бечки двор, у коме је протестовао против погрома. Због тога, овај краљ и данас има улицу у Бањалуци. Име завереничке организације Црна рука први пут се у ствари појавило у Шпанији 1883. у Хересо Фе ла Фронтери, када су власти ове земље погубиле седам завереника ове организације у Андалузији. Младобосанци, Принцип и други, били су само једна од десетина завереничких група које су користиле терор као политичко оружје у Европи на размеђу 19. и 20. века, и они се не могу третирати као кривци за Велики рат - ово је сиже шпанског документарног филма "На пуцањ одавде", српског аутора Александра Вуксановића о Младој Босни, који ТВ премијеру има на РТРС у недељу 28. фебруара.
Шпанско-српски документарац је ТВ остварење у којем говоре еминентни шпански историчари, професори Мадридског универзитета Хуан Авилес и Емилио де Диего. Др Авилес, стручњак за историју тероризма, Младу Босну гледа као романтичарску завереничку групу, једну од многих које су почеле да делују у Европи надахнуте и Шилеровим епом о Вилијему Телу из 1878. Наиме, Швајцарац је био први који је убио хабзбуршког владара (у 14. веку) а после Шилеровог епа, у његовом подвигу многи други млади људи су нашли модус за своје деловање у промени трулог друштвеног система. Де Диега, који је и шпански и португалски академик, сматра да је Велики рат био неминован и да га Срби нису скривили. За рат су 1914. били спремни сви, Принцип је само опалио метак.
- Моја идеја је била да у години обележавања 100 година од Великог рата упоредим актуелну српску и шпанску историографију - прича Вуксановић. Филм сам почео да радим када су се већ појавили докуменатарци из Немачке и Британије који су за рат и несрећу неувијено окривљавали Србе.
Aleksandar Vuksanović
Краљевина са Иберијског полуoстрва у Првом рату прогласила је неутралност и спасла се рата и разарања. Алфонсо 13. био је згрожен Бањалучким процесом против 150 Срба 1915. О томе сведоче овдашњи архиви.
- Шпанија је у 19. веку била део света који је био запљуснут тероризмом радикала и анархиста и од 1870. до 1920. тамо су у атентатима убијена четири председника влада. У исто време, широм света убијани су политичари и крунисане главе, те наисилна смрт Хабзбурга није била историјски преседан. Младобосанска револуција настала је у превирањима овог прериода као одговор на усправљање државе Србије са једне стране, која је постала "пијемонт" свих Јужних Словена и аустријског терора који је био неподношљив. Ако знамо да је у Босни уочи атентата било више полицијских станица него основних школа и да је од анексије 1878. до 1914. у Босни против Срба било тачно 148 масовних судских процеса,није никакво чудо што су се ови терором борили против тираније.

У БУЏЕТУ ДОБРА ВОЉА
ФИЛМ Александра Вуксановића необичан је и по "буџету". Аутора је коштао, каже, испод 1.000 евра јер су сви радили бесплатно. Музику,фламенко који прати радњу компоновао је Игор Недељковић, професор гитаре на Мадридском државном конезерваторију. Наратори су глумац Хосе Рамон Парго, који иза себе има више од 40 филмова и 50 серија у Шпанији. Други наратарор је Тереза Рагурен, некада новинарка која је у Београду 1999. пратила НАТО-бомбардовање, а сада чланица Управног одбора Шпанске националне телевизије. На крају филма "свира" Никола Чутурило.


Шпански краљ од Хабзбурга бранио Младобосанце

Канал Заветина

Канал Заветина
Статистика Члан од 01.08.2010. 90.252 приказа преко 400 нумера

Да, баш тако

Да, баш тако
Gde je zarada? - OK, ako vam je baš stalo do tih evra i dolara, prostor za zaradu postoji, i putem društvenih mreža i preko blogovanja. Nisam pristalica toga da se paušalno naplaćuje svaki tvit, tekst ili Fejsbuk status, mada su neki i tako radili. Cenim merljive efekte, ili makar konkretne klikove, idealno finalnu prodaju i procenat od iste. Vremenom je bilo pokušaja da se vidljivost nas običnih ljudi pretoči u internet zaradu po što meriljivijem modelu. Iz tog ugla gledano, BeeShaper mrežu smatram najinovativnijom u današnjim opcijama web zarade, sa napomenom da je daleko pogodnija “trenutnom” web sadržaju, koji za kratko vreme mora da odradi svoje, nego klasičnom blogeru koji želi dugoročniju zaradu. I odgovor na pitanje: Zarada je tamo gde je vaša publika. Blog, Tviter, Fejsbuk, Youtube nalog su svaki za sebe posebni kanali komunikacije, ali ključno, svi zajedno u sinergiji moćno web-medijsko oružje danas. Svakim novim kanalom povećavate šansu za zaradu, bilo da se odlučite za Google AdSense (postavka na blog ili Youtube), BeeShaper (povezivanje bloga, Tviter ili Fejsbuk naloga), ili pojurite neku agenciju da vam sredi baner (uh, male šanse da će vam to uspeti). Negujte svoje medijske kanale, i svoju publiku, to je ključno. http://milosblog.com/blog-ili-drustvene-mreze-kako-do-novca/

ПАТАК ПРАТИЛАЦ

ПАТАК ПРАТИЛАЦ
Патак пратилац ЗАВЕТИНЕ ЗАПИС·ЧЕТВРТАК, 08. МАРТ 2018. Овај Патак Пратилац - или кратко Пата Прат - и са леве и са десне стране, као да надгледа судбину, својим шведским очима. Он је симбол рода, и вероватно и других ствари (у митологији). Судбина има своју висину, која досеже само небо, и своју подлогу дубљу од корена сваког стабла на свету... Овај Патак каже: Ехеј, стани. Данас не започињи ништа ново.Није добар тренутак за то... Он зна нешто што ми не знамо... (8/3/2018; 17:20)

СТАБЛА ЗАПИСИ

СТАБЛА ЗАПИСИ
На под­руч­ју ове оп­шти­не на­ла­зи се још је­дан шу­ма­диј­ски го­ро­стас, ста­бло хра­ста сла­ду­на (Qu­er­cus far­net­to Ten.), и то у ата­ру се­ла Ра­ни­ло­вић, под­но Ко­сма­ја, за­шти­ћен као Спо­ме­ник при­ро­де „Лу­ки­ћа храст”. Овај за­пис је ве­ли­ке ста­ро­сти и ве­ли­ке естет­ске вред­но­сти и ва­жи за је­дан од нај­леп­ших европ­ских хра­сто­ва. Ве­ко­ви утка­ни у ста­бло по­да­ри­ли су му за­вид­не ден­дро­ме­триј­ске вред­но­сти. Че­ти­ри сто­ле­ћа ста­ро ста­бло са­чу­ва­ло је култ за­пи­са ис­под ко­га се оба­вља­ју хри­шћан­ски об­ре­ди, се­о­ска свет­ко­ви­на - ли­ти­ја сва­ке го­ди­не на Спа­сов­дан. Овај, као и мно­ги дру­ги за­пи­си у Шу­ма­ди­ји, пред­став­ни­ци су не­ка­да­шњих на­да­ле­ко чу­ве­них хра­сто­вих шу­ма, по ко­ји­ма је овај део Ср­би­је и до­био име. На не­ка­да­шњу шу­мо­ви­тост Шу­ма­ди­је ука­зу­је још је­дан од мно­гих за­пи­са, а то је „Храст-Ди­ћи”, ко­ји се на­ла­зи у се­лу Ди­ћи, на под­руч­ју Оп­шти­не Љиг. Моћ­но ста­бло хра­ста лу­жња­ка је им­по­зант­них ди­мен­зи­ја, ста­ро­сти око два и по ве­ка. Све­то др­во је по­нос се­ла Ди­ћи, чи­ја је сла­ва 7. ју­на, на дан Тре­ћег обре­те­ња гла­ве Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља.

Галерија Сазвежђа З: ЛУКИЋА ХРАСТ

Галерија Сазвежђа З: ЛУКИЋА ХРАСТ
Лукића храст се налази на јужној подгорини Космаја, око 14 km североисточно од Аранђеловца. Од центра села Раниловић удаљен је око 1,5 km. Приступачно је асфалтним путем од Аранђеловца, или од Сопота преко Рагаче, до Раниловића, а затим камено-земљаним сеоским путем. Од Београда је удаљено 94 km преко Аранђеловца и 64 km преко Сопота. Ово монументално храстово стабло је на око 216 m надморске висине на благо нагнутој падини изворишне челенке. Под спомеником природе „Лукића храст” - Раниловић подразумева се стабло храста и припадајући простор. Старост стабла - око 400 година Храст сладун представља један од најлепших европских храстова. „Лукића храст” - Раниловић је типичан представник своје врсте. ...

Ознаке - претраживање ове локације

"Далеко сунце" и - далеко од сунца „Savremena ćirilica 2014“ 00000033 Басара Бистра вода у којој се виде многе жабе Борис Субашић Геџа Добрица Ћосић ЕЗ 000003 Зорица Јанакова Из бележница песника итд... Јагодина јаничари Јованка Броз Коментари комунистички писац ЛеЗ ЛеЗ 0000003 ЛеЗ 00000035 ЛеЗ 00000151 ЛеЗ 00000152 ЛеЗ 00000153 ЛеЗ 00000156 ЛеЗ 00000157 ЛеЗ 00000158 ЛеЗ 00000159 ЛеЗ 00000160 ЛеЗ 00000161 ЛеЗ 00000162 ЛеЗ 00000163 ЛеЗ 00000164 ЛеЗ 00000165 ЛеЗ 00000166 ЛеЗ 00000167 ЛеЗ 00000168 ЛеЗ 00000169 ЛеЗ 00000170 ЛеЗ 00000323 ЛеЗ 0001301 ЛеЗ 0001302 ЛеЗ 0001303 ЛеЗ 0001304 ЛеЗ 0001305 ЛеЗ 0001306 ЛеЗ 0001307 ЛеЗ 0001308 ЛеЗ 0001309 ЛеЗ 0001310 ЛеЗ 0002620 ЛеЗ 0002621 ЛеЗ 0002772 ЛеЗ 0002984 ЛеЗ 0003125 ЛеЗ 0004855 ЛеЗ 0004875 ЛеЗ 0005703 ЛеЗ 0006085 ЛеЗ 0006930 ЛеЗ 0006934 ЛеЗ 0006937 ЛеЗ 0006955 ЛеЗ 0007054 ЛеЗ 0007088 ЛеЗ 0007726 ЛеЗ 0007961 ЛеЗ 0008741 ЛеЗ 0008973 ЛеЗ 0009052 ЛеЗ 0009709 ЛеЗ 0010407 ЛеЗ 0010608 ЛеЗ 0010613 ЛеЗ 0010614 ЛеЗ 0010632 ЛеЗ 0011002 ЛеЗ 0011003 ЛеЗ 0011004 ЛеЗ 0011005 ЛеЗ 0011006 ЛеЗ 0011007 ЛеЗ 0011008 ЛеЗ 0011009 ЛеЗ 0011010 ЛеЗ 0011011 ЛеЗ 0011012 ЛеЗ 0011013 ЛеЗ 0011014 ЛеЗ 0011015 ЛеЗ 0011017 ЛеЗ 0011018 ЛеЗ 0011019 ЛеЗ 0011020 ЛеЗ 0011021 ЛеЗ 0011022 ЛеЗ 0013515 ЛеЗ 0013516 ЛеЗ 0013517 ЛеЗ 0013521 ЛеЗ 0013522 ЛеЗ 0013523 ЛеЗ 0013524 ЛеЗ 0013525 ЛеЗ 0013528 ЛеЗ 0013530 ЛеЗ 0013545 ЛеЗ 0013558 ЛеЗ 0013559 ЛеЗ 0013561 ЛеЗ 0013565 ЛеЗ 0013595 ЛеЗ 0013616 ЛеЗ 0013617 ЛеЗ 0013620 ЛеЗ 0013621 ЛеЗ 0013732 ЛеЗ 0013737 ЛеЗ 0013797 ЛеЗ 0013810 ЛеЗ 0013819 ЛеЗ 0013825 ЛеЗ 0013827 ЛеЗ 0013828 ЛеЗ 0013829 ЛеЗ 0013842 ЛеЗ 0013859 ЛеЗ 0013873 ЛеЗ 0013892 ЛеЗ 0013913 ЛеЗ 0013927 ЛеЗ 0013948 ЛеЗ 0013949 ЛеЗ 0013950 ЛеЗ 0013959 ЛеЗ 0013960 ЛеЗ 0013961 ЛеЗ 0013962 ЛеЗ 0013972 ЛеЗ 0013973 ЛеЗ 0014002 ЛеЗ 0014003 ЛеЗ 0014004 ЛеЗ 0014005 ЛеЗ 0014006 ЛеЗ 0014007 ЛеЗ 0014008 ЛеЗ 0014009 ЛеЗ 0014010 ЛеЗ 0014011 ЛеЗ 0014012 ЛеЗ 0014013 ЛеЗ 0014014 ЛеЗ 0014029 ЛеЗ 0014030 ЛеЗ 0014039 ЛеЗ 0014040 ЛеЗ 0014041 ЛеЗ 0014048 ЛеЗ 0014060 ЛеЗ 0014061 ЛеЗ 0014062 ЛеЗ 0014088 ЛеЗ 0014089 ЛеЗ 0014094 ЛеЗ 0014095 ЛеЗ 0014098 ЛеЗ 0014104 ЛеЗ 0014271 ЛеЗ 0014272 ЛеЗ 0014567 ЛеЗ 0014568 ЛеЗ 0014861 ЛеЗ 0014862 ЛеЗ 0014871 ЛеЗ 0014880 ЛеЗ 0014893 ЛеЗ 0014920 ЛеЗ 0014921 ЛеЗ 0014933 ЛеЗ 0014952 ЛеЗ 0014953 ЛеЗ 0014962 ЛеЗ 0014991 ЛеЗ 0014992 ЛеЗ 0015000 ЛеЗ 0015003 ЛеЗ 0015004 ЛеЗ 0015012 ЛеЗ 0015021 ЛеЗ 0015023 ЛеЗ 0015033 ЛеЗ 0015035 ЛеЗ 0015053 ЛеЗ 0015060 ЛеЗ 0015090 ЛеЗ 0015100 ЛеЗ 0015116 ЛеЗ 0015122 ЛеЗ 0015123 ЛеЗ 0015124 ЛеЗ 0015162 ЛеЗ 0015170 ЛеЗ 0015174 ЛеЗ 0015185 ЛеЗ 0015221 ЛеЗ 0015258 ЛеЗ 0015270 ЛеЗ 0015291 ЛеЗ 0015310 ЛеЗ 0015313 ЛеЗ 0015318 ЛеЗ 0015328 ЛеЗ 0015333 ЛеЗ 0015338 ЛеЗ 0015341 ЛеЗ 0015349 ЛеЗ 0015356 ЛеЗ 0015357 ЛеЗ 0015362 ЛеЗ 0015374 ЛеЗ 0015380 ЛеЗ 0015394 ЛеЗ 0015402 ЛеЗ 0015406 ЛеЗ 0015422 ЛеЗ 0015432 ЛеЗ 0015442 ЛеЗ 0015443 ЛеЗ 0015444 ЛеЗ 0015445 ЛеЗ 0015454 ЛеЗ 0015459 ЛеЗ 0015463 ЛеЗ 0015467 ЛеЗ 0015470 ЛеЗ 0015478 ЛеЗ 0015485 ЛеЗ 0015492 ЛеЗ 0015519 ЛеЗ 0015704 ЛеЗ 0015705 ЛеЗ 0015706 ЛеЗ 0015707 ЛеЗ 0015709 ЛеЗ 0015717 ЛеЗ 0015720 ЛеЗ 0015721 ЛеЗ 0015722 ЛеЗ 0015739 ЛеЗ 0015747 ЛеЗ 0015759 ЛеЗ 0015772 ЛеЗ 0015795 ЛеЗ 0015796 ЛеЗ 0015797 ЛеЗ 0015813 ЛеЗ 0015819 ЛеЗ 0015826 ЛеЗ 0015827 ЛеЗ 0015828 ЛеЗ 0015829 ЛеЗ 0015831 ЛеЗ 0015832 ЛеЗ 0015833 ЛеЗ 0015834 ЛеЗ 0015835 ЛеЗ 0015836 ЛеЗ 0015837 ЛеЗ 0015838 ЛеЗ 0015843 ЛеЗ 0015850 ЛеЗ 0015853 ЛеЗ 0015861 ЛеЗ 0015874 ЛеЗ 0015877 ЛеЗ 0015882 ЛеЗ 0015888 ЛеЗ 0015896 ЛеЗ 0015904 ЛеЗ 0015906 ЛеЗ 0015907 ЛеЗ 0015918 ЛеЗ 0015923 ЛеЗ 0015926 ЛеЗ 0015928 ЛеЗ 0015935 ЛеЗ 0015942 ЛеЗ 0015943 ЛеЗ 0015946 ЛеЗ 0015947 ЛеЗ 0015948 ЛеЗ 0015949 ЛеЗ 0015952 ЛеЗ 0015953 ЛеЗ 0015956 ЛеЗ 0015957 ЛеЗ 0015958 ЛеЗ 0015959 ЛеЗ 0015960 ЛеЗ 0015961 ЛеЗ 0015962 ЛеЗ 0015964 ЛеЗ 0015965 ЛеЗ 0015966 ЛеЗ 0015967 ЛеЗ 0015980 ЛеЗ 0015981 ЛеЗ 0015982 ЛеЗ 0015983 ЛеЗ 0015988 ЛеЗ 0015996 ЛеЗ 0015997 ЛеЗ 0015999 ЛеЗ 0016005 ЛеЗ 0016007 ЛеЗ 0016011 ЛеЗ 0016024 ЛеЗ 0016029 ЛеЗ 0016044 ЛеЗ 0016054 ЛеЗ 0016055 ЛеЗ 0016064 ЛеЗ 0016066 ЛеЗ 0016067 ЛеЗ 0016068 ЛеЗ 0016074 ЛеЗ 0016077 ЛеЗ 0016082 ЛеЗ 0016090 ЛеЗ 0016094 ЛеЗ 0016109 ЛеЗ 0016110 ЛеЗ 0016111 ЛеЗ 0016112 ЛеЗ 0016117 ЛеЗ 0016119 ЛеЗ 0016120 ЛеЗ 0016124 ЛеЗ 0016125 ЛеЗ 0016126 ЛеЗ 0016127 ЛеЗ 0016132 ЛеЗ 0016133 ЛеЗ 0016134 ЛеЗ 0016137 ЛеЗ 0016142 ЛеЗ 0016143 ЛеЗ 0016144 ЛеЗ 0016148 ЛеЗ 0016149 ЛеЗ 0016156 ЛеЗ 0016172 ЛеЗ 0016183 ЛеЗ 0016184 ЛеЗ 0016185 ЛеЗ 0016187 ЛеЗ 0016191 ЛеЗ 0016192 ЛеЗ 0016203 ЛеЗ 0016204 ЛеЗ 0016205 ЛеЗ 0016222 ЛеЗ 0016223 ЛеЗ 0016243 ЛеЗ 0016244 ЛеЗ 0016252 ЛеЗ 0016253 ЛеЗ 0016254 ЛеЗ 0016255 ЛеЗ 0016256 ЛеЗ 0016257 ЛеЗ 0016266 ЛеЗ 0016276 ЛеЗ 0016283 ЛеЗ 0016284 ЛеЗ 0016300 ЛеЗ 0016307 ЛеЗ 0016315 ЛеЗ 0016316 ЛеЗ 0016317 ЛеЗ 0016318 ЛеЗ 0016319 ЛеЗ 0016320 ЛеЗ 0016321 ЛеЗ 0016322 ЛеЗ 0016323 ЛеЗ 0016335 ЛеЗ 0016364 ЛеЗ 0016385 ЛеЗ 0016387 ЛеЗ 0016388 ЛеЗ 0016394 ЛеЗ 0016396 ЛеЗ 0016397 ЛеЗ 0016404 ЛеЗ 0016411 ЛеЗ 0016421 ЛеЗ 0016422 ЛеЗ 0016432 ЛеЗ 0016435 ЛеЗ 0016436 ЛеЗ 0016437 ЛеЗ 0016438 ЛеЗ 0016439 ЛеЗ 0016443 ЛеЗ 0016446 ЛеЗ 0016447 ЛеЗ 0016448 ЛеЗ 0016458 ЛеЗ 0016461 ЛеЗ 0016462 ЛеЗ 0016463 ЛеЗ 0016464 ЛеЗ 0016465 ЛеЗ 0016466 ЛеЗ 0016467 ЛеЗ 0016468 ЛеЗ 0016469 ЛеЗ 0016470 ЛеЗ 0016471 ЛеЗ 0016472 ЛеЗ 0016473 ЛеЗ 0016474 ЛеЗ 0016475 ЛеЗ 0016482 ЛеЗ 0016486 ЛеЗ 0016487 ЛеЗ 0016492 ЛеЗ 0016493 ЛеЗ 0016498 ЛеЗ 0016509 ЛеЗ 0016510 ЛеЗ 0016511 ЛеЗ 0016513 ЛеЗ 0016515 ЛеЗ 0016518 ЛеЗ 0016519 ЛеЗ 0016520 ЛеЗ 0016521 ЛеЗ 0016523 ЛеЗ 0016524 ЛеЗ 0016525 ЛеЗ 0016526 ЛеЗ 0016527 ЛеЗ 0016528 ЛеЗ 0016533 ЛеЗ 0016534 ЛеЗ 0016535 ЛеЗ 0016536 ЛеЗ 0016537 ЛеЗ 0016539 ЛеЗ 0016540 ЛеЗ 0016543 ЛеЗ 0016544 ЛеЗ 0016550 ЛеЗ 0016561 ЛеЗ 0016562 ЛеЗ 0016564 ЛеЗ 0016565 ЛеЗ 0016566 ЛеЗ 0016567 ЛеЗ 0016578 ЛеЗ 0016594 ЛеЗ 0016605 ЛеЗ 0016611 ЛеЗ 0016612 ЛеЗ 0016613 ЛеЗ 0016619 ЛеЗ 0016620 ЛеЗ 0016621 ЛеЗ 0016622 ЛеЗ 0016625 ЛеЗ 0016626 ЛеЗ 0016627 ЛеЗ 0016630 ЛеЗ 0016634 ЛеЗ 0016643 ЛеЗ 0016647 ЛеЗ 0016654 ЛеЗ 0016655 ЛеЗ 0016662 ЛеЗ 0016663 ЛеЗ 0016664 ЛеЗ 0016673 ЛеЗ 0016679 ЛеЗ 0016689 ЛеЗ 0016690 ЛеЗ 0016691 ЛеЗ 0016692 ЛеЗ 0016693 ЛеЗ 0016694 ЛеЗ 0016695 ЛеЗ 0016697 ЛеЗ 0016698 ЛеЗ 0016699 ЛеЗ 0016700 ЛеЗ 0016703 ЛеЗ 0016704 Мигуел де Сервантес Милован Данојлић Мирослав Тодоровић Момчило Павловић На пети поглед наметани писци Неке неистине али и муке Добрице Ћосића нобелова награда по трећи пут Политика Превара за Нобела или Како ли је Добрици? Разобличавање лажи Сведочанство Српска књижевна задруга српске заблуде Тито Титов бункер Тумачење поезије Ћосић Уводна песма поетске прозе Отварање Уопште није виц Цитат члан групе ЗАВЕТИНЕ Запис Чудо у Луковској Бањи Amerika Apel spasitelja Bajata tema Četiri fusnote Mirka Kovača o... Čeztvrti svetski rat Edvard Bernajs EZ 0000008 EZ 000005 grafički dizajner i tipograf iz Beograda... Kako se to radi u Srbiji? Konačan raspis / Radivoj Šajtinac Nikola Kostić (36) Novosti Politika Propaganda Pseudonim "Gedža" PUŠKIN I BRONZANI VITEZ. Komentari Sergej Glazjev Tитови наследници Vladimir Putin

МАНИФЕСТ СВЕРУСКОГ ИМПЕРАТОРА

(...) Са пуним једнодушјем и посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према словенима последњих дана, када је Аустро-Угарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за Државу. Презревши уступљиви и мирољубиви одговор Србске владе, одбацивши добронамерно посредовање Русије, Аустрија је журно кренула у оружани напад, почевши бомбардовање незаштићеног Београда.

Прунуђени услед насталих услова да донесемо неопходне мере предострожности, Ми смо наредили да се доведу армија и флота у ратно стање, али, стрепећи за крв и имање Наших поданика, улагали смо све напоре ка мирном исходу започетих преговора. Услед дружествених односа, савезница Аустрије Немачка, упркос Нашим надама на вековно добро суседство и не верујући Нашим уверавањима, да донете мере никако немају према њој непријатељске циљеве, почела је тражити хитно њихово укидање, и добивши отказ у том требовању, изненадно је објавила Русији рат.>Сада предстоји већ не заступати се за неправедно окривљену родну Нама земљу, већ оградити част, достојанство, целовитост Русије и њен положај међу Великим Државама.>Ми непоколебиво верујемо, да ће у заштиту Руске земље дружно и самопожртвовано устати сви верни Наши поданици.У грозни час искушења нека буду заборављене унутарње распре. Да се укрепи још тешње јединство Цара са Његовим народом, и да одбије Русија, подигавши се као један човек, дрзки напад врага.>Ево, са дубоком вером у исправност Нашег дела и смиреном надом на Свемогући Промисао, Ми молитвено призивамо на Свету Русију и храбру војску Нашу – Божији благослов.>Дано у Санкт-Петербургу, у двадесети дан јула, у лето од Рождества Христовог хиљаду деветсо четрнаесто, а Царствовања Нашег двадесето.

На оригиналу Сопственом Императорског Величанства руком подписано: „Николај“.

20.07.1914.

= извор: >>>>>>>>


РОКЕРИ ПОБЕГЛИ ИЗ БЕОГРАДА

Доктор Карајлић, легендарни певач оригиналног "Забрањеног пушења", а последњих година и књижевник, када је преживео праву животну драму после инфаркта одлучио је да "спусти лопту". Ужива у свом малом рају под Космајем, у Кораћици, коју смо везивали, пре свих, за доајена српског глумишта Велимира Бату Живојиновића. Гитариста Никола Врањковић је са бендом "Блок аут" дуго био један од симбола урбаног Београда, али је и њега животни пут одвео ван главног града. Успешну соло каријеру Врањковић сада гради са базом у Крчедину, не скривајући колико му прија живот уз Дунав.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бора Чорба: Без компромиса са душманима

Славни режисер и музичар Емир Кустурица не проводи много времена у Србији. Кад дође у земљу, најрадије борави у Дрвенграду, који је начинио и атрактивном туристичком дестинацијом, пре свега захваљујући филмском фестивалу "Кустендорф". Попут њега, из Београда је на планину запуцао и глумац који, такође, има и музички педигре са "Кугуарсима" - Драган Гаги Јовановић. Популарни Земунац последњих година поносно истиче да је постао и Златиборац, а онда је, са супругом Бранком Пујић, купио и гарсоњеру у Херцег Новом. Таман, кад крену на море, Златибор им је на пола пута, па могу и да предахну, а да притом не буду гости већ свуда - своји на своме.

Коментар читаоца:

seljak LA 29. јул 2018. 18:30 #5278244

Oni ukapirali pod sedu glavu, ja sada imam sest banki, al ovo selo-grad praktikujem 43 godine. Selo je zakon za umetnost i ljude tog kova. Kad mi zatreba BG imam 47km do njega, obavim pos'o i vrcem se u selo i slusam Hendrix-a, Joplin-ku itd, naravno procitam neke novine i neku knjigu i kad mi se 'oce odvrnem svog Marshall-a les Paul-a ili Fendera mozei Ibanez zavisi od cefa. Ovi u gradu uz 2 kafe provedu ceo dan u kafuic i to mi je zivot, ma daj.

ЛеЗ 0015859