Објава рата Америци и Западу
Бин Ладен, милионер и терориста
ОСАМА бин Мухамед бин Авад бин Ладен је био саудијски мултимилионер и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације, одговорне за терористичке нападе широм света. Рођен је 1957. у престоници Саудијске Арабије, Ријаду, као 17. од 52 деце грађевинског магната Мухамеда бин Ладена. Отац му је погинуо у паду хеликоптера и Осама са 11 година наслеђује око 80 милиона долара.
ФБИ га је још 1999. сврстао у "топ десет" најтраженијих, због умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији годину пре тога.
ПОВЕЗУЈЕ се са екстремистичким муслиманским групама и 1982. године, по налогу саудијске тајне службе, одлази у Авганистан, који је у то време под совјетском окупацијом. Он на ту инвазију гледа као на неопростиву агресију на муслимане. Да би помогао отпор, обезбеђивао је новац и помоћ, градио кампове за обуку и доводио велики број добровољаца из арапских земаља. При крају рата, са Египћанином Ајманом ал Завахиријем и Абудулахом Азамом, у Кандахару оснива Ал каиду (арапски - База). Њен почетни циљ је био окупљање Арапа против Руса у Авганистану, али касније су објавили џихад широм света.
ВЕРУЈЕ се да је свој први бомбашки напад извео 29. децембра 1992, на хотел "Голд Михор", у јеменској луци Аден. Напад је био усмерен на америчке трупе послате у Сомалију, међутим, пошто су они одсели у другом хотелу, од последица експлозије страдао је радник хотела и аустријски туриста. Породица га се јавно одрекла две године касније, непосредно пре него што му је Саудијска Арабија одузела држављанство.
Египатска влада оптужила је Ал каиду и за масакр туриста у Луксору, 17. новембра 1997, када је убијено 62 људи. После Заливског рата нарочито га иритира чињеница да се америчке снаге налазе на исламском тлу и помажу Израелу. То га подстиче на организовање напада против Запада.
АЛ КАИДА, односно Светски исламски фронт, повезује различите исламске фундаменталистичко-терористичке организације и групе из многих земаља у једну организацију. Заснива се на идеји свеисламског братства и њен крајњи циљ је стварање јединствене исламске државе, која би била уређена према шеријатским законима. Ова организација је одговорна за мноштво терористичких напада.
У истовременим самоубилачким нападима на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији, у августу 1998, убијено је више од 300 људи, а рањено око 5.000. Извршили су самоубилачки напад и на амерички разарач "УС Кол", у Јемену, у октобру 2000, када је погинуло 17 америчких морнара, а 39 рањено. Разарач је нападнут док је претакао гориво у јеменској луци Аден. Ал каида је образложила напад антиизраелском политиком. И пре тога је покушала сличну акцију против брода "УС Саливенс", али је чамац са експлозивом потонуо пре него што је стигао до разарача.
АМЕРИЧКИ званичници, укључујући и Џорџа Буша, оптужили су Ал каиду и за терористичке нападе на САД, 11. септембра 2001, иако она за те нападе, упркос томе што их је поздравила, није преузела директну одговорност. Али тако је преузела одговорност за четири везана самоубилачка напада у Ријаду, у мају 2003, када је погинуло више од 90 људи. Акција је почела када су наоружани људи отворили ватру на стамбени комплекс од 200 вила. Припадници саудијске Националне гарде, задужени за обезбеђење, узвратили су паљбу, али нису успели да спрече једно теренско возило да улети у средишњи део комплекса, где је експлодирало. Одмах затим експлодирало је још једно возило. Већина становника комплекса били су службеници из Египта, Сирије, Либана, Јордана и са палестинских територија.
РАЧУНА се да је број жртава у терористичким нападима припадника Ал каиде у последњих 20 година премашио хиљаду људи, а повређено је далеко више.
ПРОПАЛА ЉУБАВИНТЕРЕСИ Бин Ладена и САД поклапали су се све док је Вашингтон новцем и оружјем подржавао "свети рат" против СССР. Многи верују да је управо Вашингтон створио Бин Ладена, подучавао га, финансирао и наоружавао. Љубав је, међутим, "пукла" пошто су Америка и савезници 1991. почели рат у Кувајту како би избациле ирачку војску из те земље. Бин Ладен је тада прогласио џихад против САД.
Бин Ладен је одговоран и за бомбашки напад на острву Бали, у Индонезији, 12. октобра 2002. У експлозијама су страдале 202 особе, док је рањено више од 240. Две бомбе су експлодирале у близини популарних ноћних клубова у Кути. Трећа, релативно мања, активирана је нешто пре тога, испред конзулата САД у Денпасару. Напад су починили припадници исламистичке групе Џема исламија, на челу са Абу Бакир Баширом, али је инструкције дао лично Бин Ладен.
Недељу дана после ових експлозија, на Ал Џазири је пуштен аудио-снимак са поруком Осаме бин Ладена: "Бићете убијени као што убијате и бомбардовани као што бомбардујете."
АЛ КАИДИ се ставља на терет и погибија 57 особа и рањавање више од 700 у две експлозије аутомобила бомбе у Истанбулу, 15. и 20. новембра 2003. Међу погинулима је био и британски конзул. Први напад је био код две јеврејске синагоге, а други код британског конзулата и банке ХСБЦ. Мада је одговорност преузела исламска милитантна група ИБДА, турска влада је то одбацила указујући да ИБДА није могла сама да финансира такав злочин.
Неколико месеци касније, 11. марта 2004, уследили су нови напади на возове у Мадриду, који су оставили 190 мртвих и 1.800 повређених. У главном граду Шпаније, у јутарњим сатима, експлодирало је 13 бомби сакривених у четири путничка воза. Возови су били препуни студената и радника, а експлозије су се догодиле на три различите железничке станице током јутарњег шпица. Шпанско правосуђе установило је да иза напада стоји Ал каида, иако није утврђено да је неко од њених чланова директно учествовао у масакру.
ГОДИНУ дана касније, 7. јула 2005, на сличан начин погинуло је 56 особа у Лондону, а повређено је више од 700. Четворица терориста, опет у време јутарњег шпица, у 8.50 по локалном времену, детонирала су експлозив у три композиције метроа и једном аутобусу, на тргу Тависток.
Осама бин Ладен убијен је 2. маја 2011. Убили су га специјалци, познате америчке "фоке", у кући, дубоко у унутрашњости пакистанске територије. До њега су, како је објавила Бела кућа, дошли преко курира у кога је Бин Ладен имао поверења. ЦИА је курира пратила четири године, да би у августу 2010. открила да живи са братом и породицом у неуобичајено јако обезбеђеном објекту, 60 километара од Исламабада.
ТЕЛО вође Ал каиде преузели су Американци и потврдили његов идентитет. Сахрањен је у мору, уз, како је наведено, поштовање исламских обичаја. Америчка администрација је по сваку цену желела да избегне да Бин Ладенов гроб постане место ходочашћа. На челу Ал каиде наследио га је Ал Завахири.
Бин Ладен је, иначе, имао разгранату мрежу и на Балкану, а као његово главно упориште навођена је Албанија. Имао је везе и са БиХ, у коју је за време рата дошло неколико стотина муџахедина. Више пута су медији широм света писали да је 1993. добио пасош БиХ у амбасади те земље у Бечу, што Сарајево пориче. Вођа Ал каиде се, према тврдњи новинарке немачког "Шпигла", 1994. у Босни састао с Алијом Изетбеговићем.
Иначе, Бин Ладен је био "гост" и у Београду, када је 25. јуна 1986, као трговац оружјем, дошао у СДПР у пратњи представника "Генекса". У тајним документима СДПР заведено је да је тражио робу укупне вредности око 100 милиона долара. Његова понуда је наводно одбијена јер је избегао да пружи званични документ о крајњем кориснику.
Објава рата Америци и Западу | Остали чланци | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар