..
 |
| Спруд на Пеку. Снмак пријатеља од летос |
..
Александар Лукић
МОЈ
СТИХ БОДЕ ОЧИ
Тријумф
бескичмењака -
безразложна
камуфлажа.
Друштву овенчаних салама
мој
стих боде очи.
Ма
какви да
су
песници
мој
стих боде очи.
У
позним годинама
гломазни
слонови:
левичари
ломе крхко грање.
Како
рећи, а не огрешити се -
о
капиталце:
прозаично
срање.
Тема
доктората –
Чича
ваљда
прочитах ваљано:
квоцање
песника. Наравно.
Кобајаги:
хуманизам.
Смотра
о
човеку.
Показујем
гробове
потписаних текстова
падавичара
епохе.
Црна
тамјаника
аутохтона
сорта.
Несразмерне вренгије
лоза
висе,
усред
закоровљеног
винограда,
након
успињања
уз крошњу XX века.
Биће
да цивилизације
зближавају
ратови и поезија.
И
онда, кад изгледа да је свет појава
пред
нама бадава, није бадава веруј.
Стремим
ка
светлости.
У
ово време, усамљен.
Куда
би другде, иначе,
да
идем, до увис,
у спомен.
_
* Из необјављених стихова....
..
Нема коментара:
Постави коментар