коментари уз чланак Критика српских критичара
Аутор: Владимир Кецмановићуторак, 21.03.2017. у 10:00
Аутор: Владимир Кецмановићуторак, 21.03.2017. у 10:00
Немогуће је да постоји човек упућен у књижевност генерално, и, конкретно, у стваралаштво Крсте Поповског, ком није јасно да је реч о једном од најпотентнијих савремених српских писаца.
Чињеница да, упркос томе, у текстовима који промишљају српску прозу, име Крсте Поповског готово да не постоји, говори о нечувеној некомпетенцији привремене српске књижевне критике. Да ли српски критичари за Поповског нису чули? Или су чули, али нису имали воље да се позабаве својим послом и његово дело прочитају? Или су га прочитали, па мудро одлучили да прочитано прећуте?
....
@Boško Tomašević - Godotпре 20 сати
Imali ste u "kulturnom dodatku" lep prikaz mladih pisacab ( 20 ispod 40 ili tako nesto). Slazem se sa g. Kecmanovicem, sa vama ne kad kad kazete "Nisam siguran da medju njima nije i Vladimir Kecmanović" (na primer "Osama", "Top je bio vreo", "Kainov oziljak") - no to je stvar ukusa, kriterijuma,... tj svako je u pravu i niko nije u pravu u isto vreme. Inace za "Politiku" pisu Bazdulj, Zujovic, Tesic,.. ne bi se bas moglo reci da drugi neamju rec
Препоручујем 7
Boško Tomaševićпре један дан
Koga sve "privremena srpska književna kritika" nije prećutala!? Imala je, dosuše, i koga. I ne samo Krstu Popovskog. Medjutim, nije prećutala Vidu Ognjenović, Mihajla Pantića, Vladislava Bajca - ovogodišnje dobitnike nagrade "Srpska književna sarma" - a komotno je mogla. Ja bih rekao da danas postoji paralelna srpska književnost: prećutani srpski pisci i srpski pisci o kojima se isuviše mnogo govori. Nisam siguran da medju njima nije i Vladimir Kecmanović. Voleo bih kada bi "Politika" povodom teme o kojoj piše g. Kecmanović imala dobru volju da angažuje i druge autore. Izvolite vi iz Redakcije "Kultura" pokušajte to. Uveren sam da bi to bio veliki podvig sa vaše strane. Ili, ne želite da "talasate"?! Da vam je upravo to posao - o tome ne moram da govorim. Kecmanovićev tekst valja obavezno pročitati u štampanom izdanju "Politike". I, ponavljam, povodom iste teme dati reč i drugim autorima. Srpska književnost bi na taj način bila osvežena novim imenima.
Препоручујем 14
belenпре 22 сата
Reče jednom prilikom Raško Dimitrijević, čuveni profesor na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, da u istoriji književnosti postoje tri grupe pisaca: Jednima su imena napisana velikim slovima, drugima kurzivom, a trećima malim slovima. Među tim piscima iz „treće“ lige-kategorije, kriju se veliki, izvanredni pisci, a razlozi njihove skrajnutosti su mahom neknjiževne prirode, kazao je Raško. Danas bi rekli da nisu bili u mejnstrimu, izvan interesnih grupa i koterija, bez leđa, „pogrešnih“ političkih i idejnih stavova, bez finasijera, mecena...
Препоручујем 9
BOSKO TOMASEVICпре око један сат
Generacija pisaca tipa "Top je bio vreo" još nije naučila da piše. Prethodnu generaciju, decu stasalu oko Vide Ognjenović, sa obeležjima "paravojne književne formacije" koja je "zaposela sva strateška mesta srpske književnosti i sve iole darovite autore proterala u zemlju Nedodjiju" (sjajna formulacija ispisana na Odluci o dodeli književne nagrade "Srpska sarma" Ognjenovićki, Pantiću i Bajcu) karakteriše samo uporna i dobra volja da pišu à la Kiš pa im kao Kišu to ne ide od ruke. Oponašanje oponašatelja je uvek više nego problematično. Ali, kao što rekoh i u mom prethodnom komentaru, Srbija ima tuce bezobrazno skrajnutih pisaca. Akcija otkrivanja tih pisaca mogla bi da počne upravo na stranicama "Politike" poput nedavno uspešno sprovedene akcije promovisanja mladih srpskih pisaca, od kojih, opet, ni svi promovisani nisu prepoznatljivo dobri pisci. Validni književno-vrednosni iskazi se mogu učiti - samo treba posećivati biblioteke. Talenat se tom poslu pridružuje sa jedan odsto.
Одговори | Препоручујем 0
nikola andricпре 2 сата
Tarski je u svojoj ''sematickoj teoriji istine'' uveo razliku izmedju ''meta jezika'' i jezika o kome je rec. Zbog ''samoreferencije'' nastaju logicki paradoksi koje je hteo da izbegne ali sa cudnim rezultatom beskrajnih ''objekt jezika'' i ''meta jezika''. ''Kritika kritike '' pretpostavlja ''meta kritiku'' u slicnom smislu. Ali veci problem je pitanje ''naucnog statusa'' literature uopste te njene ''kritike'' posebno. Posto za takozvane ''vrednosne iskaze'' ne vazi kriterijum istine a vrednovanje literature nije moguce bez ''vrednosnih iskaza'' izgleda ocevidno da literatura te i njena kritika nisu nauke po modernom shvatanju naucne metodologije.
Одговори | Препоручујем 0
nikola andricпре 20 сати
Razlika izmedju nauke i literature je njihov cilj. Cilj nauke je istina cilj literature je umetnost odnosno estetika. Vrednovanje se razlikuje. Za nauku postoji samo jedan kriterijum : istina ili neistina. Umetnost pretpostavlja vrednovanje dok za vrednosne iskaze ne vazi kriterijum istine. Od davno je poznato da se o ukusima ne vredi raspravljati. Da to ipak cinimo nema veze sa istinom ali ima sa nasom psihologijom. ''Ko sta voli''.
Одговори | Препоручујем 4
Calibanпре 22 сата
Критика, књижевна и свака друга, је данас типично више заинтересована за политику него за квалитет онога што критикује. Па, реално кога више брига за мишљење критике?
Одговори | Препоручујем 4
035 само јакопре 18 сати
Па, реално кога више брига за мишљење критике? Мене , например . Ја верујем онима који су подигли више деце од мене , оправили више аутомобила , попили више вина , људима са знањем и искуством .
Препоручујем
