СРОДНЕ ВЕСТИ

          Обичном човеку требало би више од 21 године да прочита сваки текст објављен на енглеском језику на Википедији, онлајн енциклопедији која има 37,9 милиона чланака на 288 језика.
          Онлајн енциклопедија, која је настала 15. јануара 2001. тренутно има више од пет милиона текстова написаних на енглеском, а више од 330.000 на српском језику.
          Википедија је јуче у свету, али и у Београду, прославила свој 15. рођендан, а како је Тањугу објаснила портпаролка Викимедија Србија Ивана Гусларевић обичан човек 21 годину не би смео да спава нити да ради било шта друго осим читања.
          Гусларевић је објаснила да је Википедија пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету, који развијају добровољци уз помоћ посебног софтвера, и да је цела идеја да милиони добровољаца широм света деле знање и тиме стварају највећу енциклопедију у људској историји.
          "Википедија је променила дефиницију знања, јер у сваком тренутку можете да дођете до информације. Сви, попут новинара, ученика, студената, користе Википедију као почетно место за истраживање", рекла је Гусларевић и додала да, када би било потребно 7.500 књига да би се Википедија одштампала.
          Уместо листања толико страница, како је истакла, информације Википедије приступачне су за свега неколико секунди.
          Узевши у обзир чињеницу да сваки корисник Интернета може да пише и уређује текстове на Википедији, често се јавља сумња у ваљаност и истинитост њених података.
          Када је реч о релевантности Википедије, она је релевантна као и свака друга енциклопедија, нагласила је Гусларевић и указала на чињеницу да се и она, као и класичне енциклопедије, пише према стриктним правилима и да информације написане на њој морају да буду проверљиве и подржане изворима и референцама.
          "Патролери, администратори, чек-јузери, стјуарти, то су неке функције које имају википедијанци и који редовно, на дневном нивоу, проверавају нове чланке и нове измене, истинитост података. Такође, сваки чланак на Википедији има своју страницу за разговор, тако да и други википедијанци могу да укажу да неки податак евентуално није тачан, да имају бољи и да за њега наведу изворе", објаснила је Гусларевић.
          Поводом годишњице Википедије, Викимедија Србије наградила је Раденка Ђоковића из Пала, годишњом чланском картом Библиотеке града Београда и Народне библиотеке Србије.
          Ђоковића, који је на Википедији познат под корисничким именом "Цар Радован", изгласала је заједница википедиста за најбољег у 2015.
          Ипак, с обзиром на то да живи у Републици Српкој, он је своју награду уступио википедисти Бојану Пејовићу.
          На обележавању 15. рођендана посебно је похваљена и Јована Милошевић, чије је корисничко име "Императорка", јер је успела да за 100 дана напише на српском издању Википедије 100 чланака.
          Најобимнију енциклопедију у људској историји створило је више од 80.000 добровољаца широм света и њом руководи непрофитна Задужбина Викимедије, док су сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.
          Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику, искључиво на непрофитан начин, као и идеје да људи имају једнак приступ знању и образовању.
          Њен председник је Филип Маљковић.