Шта Заветине чини друкчијим од других? Мајсторска радионица рукотворених и дигиталних издања ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ . Мобаров институт. Начин на који се писци и уметници, читаоци и преводиоци, штампари и други, удружују и испомажу. Удружујући свој дар и мар.

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 27. децембар 2014.

Nikola Kostić (36), grafički dizajner i tipograf iz Beograda...



KADA su početkom decembra objavljeni rezultati veoma značajnog
međunarodnog takmičenja za dizajn pisama urađenih u poslednjih pet
godina, „Savremena ćirilica 2014“, održanog u Moskvi, među nagrađenim
učesnicima našao se i Nikola Kostić (36), grafički dizajner i tipograf
iz Beograda. U društvu vrhunskih svetskih majstora u ovoj veštini -
Roberta Slimbaha (SAD) i Nemca Erika Spikermana
Kostić je „nagrađen u kategoriji tekst pisama, za pismo
Chiavettieri. Na takmičenju je učestvovalo 356 dizajnera iz 26 zemalja, a
međunarodni stručni žiri je najvišim priznanjem - počasnom diplomom za
izvrsnost - nagradio 29 fontova. U našim novinama ni notica o ovom lepom
priznanju.
- Chiavettieri je serifno (zaobljeno)
pismo namenjeno za slaganje dužih tekstova u maloj veličini slova (6-10
pt) - objašnjava svoj font Nikola Kostić. - Mogao bi se opisati - veli -
kao robustan i stabilan, širih proporcija, sa detaljima u kojima su
sačuvani prirodni potezi pera. Mala slova su krupno urađena u odnosu na
velika da bi se povećala čitljivost u sitnom tekstu.
Naziv pisma namah asocira na čuvenu Via Chiavettieri u centru Palerma. Duhovnu nit s prestonicom Sicilije potvrđuje i sam autor:- Ambijent te ulice me je inspirisao da proverim značenje njenog imena...
Chiavettieri bi trebalo da znači „onaj koji izrađuje ključ“, pa mi se
učinilo zanimljivim da to uporedim sa pismom koje sam pravio. Naime, kao
što ključ mora savršeno da se nareže da bi otključao bravu, tako sam i
ja na svakom slovu pravio detalje (useke za boju, serife...) koji služe
da bi pismo bilo čitljivije, i da bi ispravno funkcionisalo u štampi i
na ekranu.

POTOMAK AKADEMIKA MOGAO
je Nikola ljubav prema knjizi i umetnosti da nasledi i od pradede i
deda po majci. Nikola i Svetozar Radojčić bili su profesori na
univerzitetu i ugledni akademici. Nikola Radojčić, čije ime nosi, bio je
srpski istoričar, u Kraljevini Jugoslaviji utemeljivač Univerziteta u
Ljubljani (o čemu svedoči spomen-ploča s njegovim imenom), a Svetozar
vrsni znalac srednjovekovne umetnosti. Majka Gordana je klasični
filolog, bibliotekar-savetnik u Biblioteci SANU i pisac bibliografija
mnogih njenih časnika.
Nikolu je vest o nagradi zatekla u Vašingtonu i iskreno oduševila.

- Čast mi je što se moje ime nalazi na spisku sa ljudima kojima se divim i
čiji rad neizmerno poštujem. Tek kada sam video imena pobednika, imena
kao što su Metju Karter (iz „Majkrosofta“), Slimbah i Sipkerman (imaju
status legendi u međunarodnoj tipografskoj zajednici) shvatio sam u
koliko jakoj konkurenciji smo nagrađeni. Kažem nagrađeni jer u ovoj
pobedi ima udela i moj otac Zoran. On se bavio mukotrpnim postavljanjem
savršenih razmaka između slova i znakova koje sam ja nacrtao i drugim
tehničkim detaljima bez kojih ovaj font ne bi mogao da funkcioniše.

Pismo je rađeno sa idejom da bude komercijalno, za prodaju na međunarodnom
tržištu, i zbog toga su njegovi tvorci, kao i obično, počeli od
latiničnog dela, jer po rečima Kostića juniora, ćirilični fontovi imaju
vrlo malo kupaca i uglavnom se rade kao dodatak latinici da bi imali
širu primenu, ili iz sentimentalnih razloga.

- Pošto smo bili prilično zadovoljni rezultatom latiničnog dela - kaže Nikola -
razmišljali smo da dodamo i ćirilicu, a kada smo čuli za konkurs,
shvatili smo da bi to bila lepa prilika da testiramo pismo koje smo
napravili.

Test je potvrdio da je reč o darovitom tipografu. Uspeh je tim veći jer su za Nikolin font glasali svi članovi
žirija. Organizatori takmičenja nameravaju da objave katalog pobedničkih
fontova i predstave ih na posebnoj izložbi.


UČIO U OČEVOM STUDIJU

NIKOLA Kostić je rođen u Beogradu, gde je završio Akademiju primenjenih
umetnosti (Odsek za grafički dizajn). Odrastao je i učio zanat u očevom
studiju, u kome je bio okružen svetom grafičkog dizajna kasnih
osamdesetih i ranih devedesetih, kada su tehnološka otkrića otvarala
nove mogućnosti svakome ko se bavi ovim poslom. Poznajući vrhunsku
tehnologiju i neke od naših velikih dizajnera, i sam je postao grafički
dizajner. Radio je kao dizajner duže od decenije, i tek u svojim
tridesetim, veli, „pronalazi u sebi disciplinu neophodnu za pravljenje
pisama“. Tada sa ocem Zoranom Kostićem, u svetu poznatim tipografom,
autorom desetine originalnih ćiriličnih fontova, od kojih su neki
(Hilandarski ustav, Monah) nastali na osnovu starih srpskoslovenskih
rukopisa, osnuje sopstvenu slovoslivnicu i posveti se umetnosti čija
„lepota i složenost“ imaju snagu čini.



Priznanje Srbinu u Moskvi: Ćirilica s dahom Sicilije | Kultura | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар

Отпочело је објављивање текстова о ПРЕВРЕДНОВАЊУ

Популарни постови

Josip Broz TITO (Zvonko Bogdan)

Ovo je do danas videlo preko 8600 posetilaca!

Телеграми и писма Damianovitcha

Телеграми и писма Damianovitcha
Краљевића Ђорђа Карађорђевића