Укупно приказа ове локације

Суз - Дибидус

Ново Друштво СУЗ - Дибидус)

У ово Ново Друштво СУЗ - Дибидус могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи "Заветина", без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва СУЗ - Дибидус могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број НовиБуСура), као и - најмање једном годишње - поклон "Заветина" - књиге и часописе... Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ - Дибидус, макар једном у три године?..... Пишите нам шта мислите о свему томе... (М. Л.)

Претплата.Иницијатива

Претплата.Иницијатива
Иницијатива ДОНАЦИЈЕ.ПРЕТПЛАТА.ЗКЗ (Заветине: књижевна задруга)

ЗАВЕТИНЕ+

Не само село које слави славу, него и сви остали, читав свет,
онај свет који је окренут свим бићем својим ветровима,
променама, обнови и бољитку!
Овде су код куће дрво и човек, живо дрво и жив човек,
семе које клија и расте, и даје плода...

ЗАВЕТИНА:СУРБИТА(р) Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

ЗАВЕТИНА:СУРБИТА(р) Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"
Из Вуковог "Рјечника" | РЕЧНИК ПРОТОТИПА

субота, 27. децембар 2014.

Nikola Kostić (36), grafički dizajner i tipograf iz Beograda...



KADA su početkom decembra objavljeni rezultati veoma značajnog
međunarodnog takmičenja za dizajn pisama urađenih u poslednjih pet
godina, „Savremena ćirilica 2014“, održanog u Moskvi, među nagrađenim
učesnicima našao se i Nikola Kostić (36), grafički dizajner i tipograf
iz Beograda. U društvu vrhunskih svetskih majstora u ovoj veštini -
Roberta Slimbaha (SAD) i Nemca Erika Spikermana
Kostić je „nagrađen u kategoriji tekst pisama, za pismo
Chiavettieri. Na takmičenju je učestvovalo 356 dizajnera iz 26 zemalja, a
međunarodni stručni žiri je najvišim priznanjem - počasnom diplomom za
izvrsnost - nagradio 29 fontova. U našim novinama ni notica o ovom lepom
priznanju.
- Chiavettieri je serifno (zaobljeno)
pismo namenjeno za slaganje dužih tekstova u maloj veličini slova (6-10
pt) - objašnjava svoj font Nikola Kostić. - Mogao bi se opisati - veli -
kao robustan i stabilan, širih proporcija, sa detaljima u kojima su
sačuvani prirodni potezi pera. Mala slova su krupno urađena u odnosu na
velika da bi se povećala čitljivost u sitnom tekstu.
Naziv pisma namah asocira na čuvenu Via Chiavettieri u centru Palerma. Duhovnu nit s prestonicom Sicilije potvrđuje i sam autor:- Ambijent te ulice me je inspirisao da proverim značenje njenog imena...
Chiavettieri bi trebalo da znači „onaj koji izrađuje ključ“, pa mi se
učinilo zanimljivim da to uporedim sa pismom koje sam pravio. Naime, kao
što ključ mora savršeno da se nareže da bi otključao bravu, tako sam i
ja na svakom slovu pravio detalje (useke za boju, serife...) koji služe
da bi pismo bilo čitljivije, i da bi ispravno funkcionisalo u štampi i
na ekranu.

POTOMAK AKADEMIKA MOGAO
je Nikola ljubav prema knjizi i umetnosti da nasledi i od pradede i
deda po majci. Nikola i Svetozar Radojčić bili su profesori na
univerzitetu i ugledni akademici. Nikola Radojčić, čije ime nosi, bio je
srpski istoričar, u Kraljevini Jugoslaviji utemeljivač Univerziteta u
Ljubljani (o čemu svedoči spomen-ploča s njegovim imenom), a Svetozar
vrsni znalac srednjovekovne umetnosti. Majka Gordana je klasični
filolog, bibliotekar-savetnik u Biblioteci SANU i pisac bibliografija
mnogih njenih časnika.
Nikolu je vest o nagradi zatekla u Vašingtonu i iskreno oduševila.

- Čast mi je što se moje ime nalazi na spisku sa ljudima kojima se divim i
čiji rad neizmerno poštujem. Tek kada sam video imena pobednika, imena
kao što su Metju Karter (iz „Majkrosofta“), Slimbah i Sipkerman (imaju
status legendi u međunarodnoj tipografskoj zajednici) shvatio sam u
koliko jakoj konkurenciji smo nagrađeni. Kažem nagrađeni jer u ovoj
pobedi ima udela i moj otac Zoran. On se bavio mukotrpnim postavljanjem
savršenih razmaka između slova i znakova koje sam ja nacrtao i drugim
tehničkim detaljima bez kojih ovaj font ne bi mogao da funkcioniše.

Pismo je rađeno sa idejom da bude komercijalno, za prodaju na međunarodnom
tržištu, i zbog toga su njegovi tvorci, kao i obično, počeli od
latiničnog dela, jer po rečima Kostića juniora, ćirilični fontovi imaju
vrlo malo kupaca i uglavnom se rade kao dodatak latinici da bi imali
širu primenu, ili iz sentimentalnih razloga.

- Pošto smo bili prilično zadovoljni rezultatom latiničnog dela - kaže Nikola -
razmišljali smo da dodamo i ćirilicu, a kada smo čuli za konkurs,
shvatili smo da bi to bila lepa prilika da testiramo pismo koje smo
napravili.

Test je potvrdio da je reč o darovitom tipografu. Uspeh je tim veći jer su za Nikolin font glasali svi članovi
žirija. Organizatori takmičenja nameravaju da objave katalog pobedničkih
fontova i predstave ih na posebnoj izložbi.


UČIO U OČEVOM STUDIJU

NIKOLA Kostić je rođen u Beogradu, gde je završio Akademiju primenjenih
umetnosti (Odsek za grafički dizajn). Odrastao je i učio zanat u očevom
studiju, u kome je bio okružen svetom grafičkog dizajna kasnih
osamdesetih i ranih devedesetih, kada su tehnološka otkrića otvarala
nove mogućnosti svakome ko se bavi ovim poslom. Poznajući vrhunsku
tehnologiju i neke od naših velikih dizajnera, i sam je postao grafički
dizajner. Radio je kao dizajner duže od decenije, i tek u svojim
tridesetim, veli, „pronalazi u sebi disciplinu neophodnu za pravljenje
pisama“. Tada sa ocem Zoranom Kostićem, u svetu poznatim tipografom,
autorom desetine originalnih ćiriličnih fontova, od kojih su neki
(Hilandarski ustav, Monah) nastali na osnovu starih srpskoslovenskih
rukopisa, osnuje sopstvenu slovoslivnicu i posveti se umetnosti čija
„lepota i složenost“ imaju snagu čini.



Priznanje Srbinu u Moskvi: Ćirilica s dahom Sicilije | Kultura | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар

Канал Заветина

Канал Заветина
Статистика Члан од 01.08.2010. 90.252 приказа преко 400 нумера

Да, баш тако

Да, баш тако
Gde je zarada? - OK, ako vam je baš stalo do tih evra i dolara, prostor za zaradu postoji, i putem društvenih mreža i preko blogovanja. Nisam pristalica toga da se paušalno naplaćuje svaki tvit, tekst ili Fejsbuk status, mada su neki i tako radili. Cenim merljive efekte, ili makar konkretne klikove, idealno finalnu prodaju i procenat od iste. Vremenom je bilo pokušaja da se vidljivost nas običnih ljudi pretoči u internet zaradu po što meriljivijem modelu. Iz tog ugla gledano, BeeShaper mrežu smatram najinovativnijom u današnjim opcijama web zarade, sa napomenom da je daleko pogodnija “trenutnom” web sadržaju, koji za kratko vreme mora da odradi svoje, nego klasičnom blogeru koji želi dugoročniju zaradu. I odgovor na pitanje: Zarada je tamo gde je vaša publika. Blog, Tviter, Fejsbuk, Youtube nalog su svaki za sebe posebni kanali komunikacije, ali ključno, svi zajedno u sinergiji moćno web-medijsko oružje danas. Svakim novim kanalom povećavate šansu za zaradu, bilo da se odlučite za Google AdSense (postavka na blog ili Youtube), BeeShaper (povezivanje bloga, Tviter ili Fejsbuk naloga), ili pojurite neku agenciju da vam sredi baner (uh, male šanse da će vam to uspeti). Negujte svoje medijske kanale, i svoju publiku, to je ključno. http://milosblog.com/blog-ili-drustvene-mreze-kako-do-novca/

ПАТАК ПРАТИЛАЦ

ПАТАК ПРАТИЛАЦ
Патак пратилац ЗАВЕТИНЕ ЗАПИС·ЧЕТВРТАК, 08. МАРТ 2018. Овај Патак Пратилац - или кратко Пата Прат - и са леве и са десне стране, као да надгледа судбину, својим шведским очима. Он је симбол рода, и вероватно и других ствари (у митологији). Судбина има своју висину, која досеже само небо, и своју подлогу дубљу од корена сваког стабла на свету... Овај Патак каже: Ехеј, стани. Данас не започињи ништа ново.Није добар тренутак за то... Он зна нешто што ми не знамо... (8/3/2018; 17:20)