Лако је Мићи да пише за фиоке!
После свега,наравно, А шта је са другима, нама, осталима?
Онима који су већ испунили све фиоке у кући, или у неком подруму, или на неком салашу, или у некој магази? А?
Шта ћемо са њима?
То сам се питао и зимус у Шведској. То се и сада питам на планинама Србије, лутајући по североистоку Србије, где често наилазим, поготово у влашким срезовима, на примере српског пропадања, заузимања опустелих имања и кућа, и свега другог...
Ехеј, каква ћирилица, нама отимају земљу, земљу! Тамо где никад нису раније. Тамо где је књаз Милош подстицао насељавања и оних који су били наше вере православне, али су говорили и неким, другим језиком...
Хоћемо ли да пунимо и оних неколико преосталих фиока кукњавом, ћутањем, предајом, некаквом вером да ће се све то исправити у некој будућности? Нисмо, бре, нојеви!
Ко смо? И шта смо? "Народ квочка", како кажу.
Рађамо народе који нас после издају и уништавају.
Доста смо били "квочка"!
Врачајући се међуградаски аутобусом из Кучева, колико јуче, слушам шта људи говоре, јер нисам глув.
- У Кучеву Кинези купили три велике куће! Неће се они враћати у Кину.
По нагласку бих рекао да то прича један Влах.
- Кинези зидају пећ за печење креча!
- Ко да ми то нисмо могли!
И тд...
Да пишемо за фиоке?
(Уочи Калинића, вашара у Кучеву, 2019)
ПИШЕМ И ЗА ФИОКУ * ... Када читаоци могу да очекују вашу нову књигу? - Пишем, и даље, али не журим са објављивањем. Последњу годину дана сам утрошио на препевавање Шекспирових “Сонета”. Досад сам објавио шест књига дневничких записа и хроника, па то и даље чиним. Пишем и за фиоку: тако сам, у раној младости, почињао... Објавио сам више од 50 књига поезије и прозе, ако је за вајде, доста је.>>>> – Наша провинцијална, немислећа елита умишља да ће се преко латинице приближити “културнијим” и богатијим народима. Одбацивање ћирилице само је један од знакова осећања ниже вредности и пристајања на самоколонизацију. Ономад, на једном нашем ТВ каналу, чух извесну даму, психолога, како говори о штетности хејт. То је енглеска реч за мржњу (hate), али госпођи се, ваљда, чини да ће употребом туђице бити ученија и отменија. Ћирилица је наша традиција, битно обележје културне самосвести, немамо никаквог разлога да је одбацујемо. Дакако, човек има право и на ту врсту духовног самоубиства, под условом да то чини свесно. Ми то, често, чинимо из непромишљености, лењости, незнања. Пољуљали смо се, ослабили смо, понизили су нас, не знамо куд главом ударамо….(исто)
Нема коментара:
Постави коментар