Једна слика, и кратак коментар, не дужи од врата једног лабуда!
..
..
ЗАШТО БАШ ОВА СЛИКА?
... Слика шведског фотографа Бранке Vedder , снимљена средином фебруара на језеру уз град шведске краљице Урлике, једна од хиљаде слика. Снимљених из највеће могуће близине...
Од више милион слика, које је у свом животу последњих година снимила Бранка Vedder , у Шведској или по Србији, пробрао сам, од оних које сам видео, за себе, на десетине оних које је направила ове зиме, по могућим и немогућим зимским временским условима, снимајући из стотина углова лабудове и дивље патке, који се боре за опстанак на леденим језерима простране краљевине Шведске. Испод ове слике дописао сам и један цитат, {(„Волети неког значи видети га онаквим каквим га је Бог замислио, а родитељи га нису таквим учинили“, говорила је Марина Цветајева.), преузетих из једног рада Владимира Димитријевића - Књига од утробе (Записи пропалог песника) - Лио, Горњи Милановац, 2014.}, ако ме питате зашто - зато, јер ме тај цитат, подстакао да мало више напишем о тој наизглед једноставној истини о томе - шта значи, заиста, волети? Зашто баш ова слика? Па зато што овај фотограф као да истински зна и осећа ту споменуту изречену мисао Марине Цветајеве, коју на непоновљив начин потврђују ове дивне птице - лабудови и дивље патке, у тешкој борби за опстанак. Онај који воли, заиста, зар не, бори се, као и та дивна створења са севера, за живот и опстанак, - бори се за оног или ону којег је видела онаквим каквим га је замислио Бог, и то је она најплеменитија црта љубави. На такав начин воле племенита бића... Али опет сам се заплео у кучине, у неизрецивост! Међутим, пошто овај текст треба да буде пример, овде се заустављам, да не би прешао меру, тј. дужину врата једног лабуда...
БелаТукадруз (26. фебруар 2018. По вејавици)
..
..
... Слика шведског фотографа Бранке Vedder , снимљена средином фебруара на језеру уз град шведске краљице Урлике, једна од хиљаде слика. Снимљених из највеће могуће близине...
Од више милион слика, које је у свом животу последњих година снимила Бранка Vedder , у Шведској или по Србији, пробрао сам, од оних које сам видео, за себе, на десетине оних које је направила ове зиме, по могућим и немогућим зимским временским условима, снимајући из стотина углова лабудове и дивље патке, који се боре за опстанак на леденим језерима простране краљевине Шведске. Испод ове слике дописао сам и један цитат, {(„Волети неког значи видети га онаквим каквим га је Бог замислио, а родитељи га нису таквим учинили“, говорила је Марина Цветајева.), преузетих из једног рада Владимира Димитријевића - Књига од утробе (Записи пропалог песника) - Лио, Горњи Милановац, 2014.}, ако ме питате зашто - зато, јер ме тај цитат, подстакао да мало више напишем о тој наизглед једноставној истини о томе - шта значи, заиста, волети? Зашто баш ова слика? Па зато што овај фотограф као да истински зна и осећа ту споменуту изречену мисао Марине Цветајеве, коју на непоновљив начин потврђују ове дивне птице - лабудови и дивље патке, у тешкој борби за опстанак. Онај који воли, заиста, зар не, бори се, као и та дивна створења са севера, за живот и опстанак, - бори се за оног или ону којег је видела онаквим каквим га је замислио Бог, и то је она најплеменитија црта љубави. На такав начин воле племенита бића... Али опет сам се заплео у кучине, у неизрецивост! Међутим, пошто овај текст треба да буде пример, овде се заустављам, да не би прешао меру, тј. дужину врата једног лабуда...
БелаТукадруз (26. фебруар 2018. По вејавици)
ЛеЗ
0013826
Нема коментара:
Постави коментар
Vulgarne, neumesne, apsurdne, ludačke komentare, koji nisu ni u kakvoj vezi sa objavljenim postovima - b r i š e m o !