Шта Заветине чини друкчијим од других? Мајсторска радионица рукотворених и дигиталних издања ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ . Мобаров институт. Начин на који се писци и уметници, читаоци и преводиоци, штампари и други, удружују и испомажу. Удружујући свој дар и мар.

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 23. фебруар 2015.

Хиландар најважнији камен темељац српске историје и цивилизације, вере, културе

...
Душан Миловановић
Поводом Дана Музеја примењене уметности 6. новембра у 19 часова у просторијама овог здања академик Динко Давидов отвориће изложбу „Ризнице манастира Хиландара”, аутора Душана Миловановића. Изложба и двотомни каталог (за сада је одштампан само први том) настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Овогодишњи објављени први том је, у ствари,уводна свеска у којој је представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили.
Изложба која ће трајати до 15. јануара 2009. састоји се из више делова: документарне изложбе о хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција, који се стилски,временски или по другим основама везује за хиландарске ризнице; сегмената који су посвећени различитим видовима фактографије у вези са манастиром; посебног дела посвећеног обнови Хиландара, а ту је и оригинални материјал пореклом са Свете Горе и из Хиландара. Посетиоци ће моћи да виде десетак рукописних књига (јеванђеља, минеји, зборници) из Хиландара, које се данас чувају у Српској академији наука и уметности, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије… Биће приказани и драгоцени предмети из колекција Музеја примењене уметности, Народног музеја и приватних колекција. Ту је и вредна колекција икона из Задужбине краља Петра Првог са Опленца, која је формирана од поклона самих Хиландараца и других светогорских манастира, добијених приликом крунисања краља Петра, током његове владавине, као и владавине краља Александра.
Душан Миловановић, кустос Музеја примењене уметности и аутор ове репрезентативне поставке, овим поводом за „Политику” каже:
– Изложба је документарно-материјалног карактера, а најважније је што је почело публиковање грађе коју је моја екипа у истраживању дугом тридесетак година успела да прикупи. На темељима ове баштине и данас људи стварају. О томе сведоче пратеће изложбе (од 6. до 30. новембра): у галерији „Жад” у склопу нашег музеја посетиоци ће моћи да виде поставку „Снови Хиландара – уникатни накит” Славољуба Галића Данија, златара из Крагујевца који је направио колекцију уникатног накита, као и изложбу „Исијавање – зидни рељефи” Зорана Туркана из Вршца, на којој ће бити представљено двадесетак рељефа. Потом ће од 4. децембра до 15. јануара 2009. у „Жаду” бити отворена изложба „Запис” уметничких фотографа Момчила Вуковића, Рајка Каришића, Томислава Петернека, Милинка Стефановића, Драгана С. Танасијевића који су на најлепши начин овековечили Хиландар.
Присећајући се почетака истраживања ризница Хиландара пре три деценије Душан Миловановић каже:
– Запослио сам се 1976, а годину дана касније из Српске академије наука и уметности стигла је вест да се и МПУ укључује у истраживања Хиландара. Тако сам као млад човек са тек завршеним факултетом добио задатак да формирам екипу за та истраживања, а имао сам толико памети да око себе окупим људе, њих стотинак, који су били озбиљнији од мене, већи стручњаци. Захваљујући томе, остварили смо велике резултате. Ту су имена мојих драгих професора којих више нема: од Светозара Радојчића, Воје Ђурића, Дејана Медаковића, Димитрија Богдановића, а посебно истичем покојног Радомира Живковића, фотографа, који је током две деценије овековечио апаратом наша истраживања. Радећи на том послу сви ми смо постали бољи и паметнији људи. У том манастиру смо добили нову енергију коју нисмо могли да пронађемо ни на једном другом месту. У Хиландару је много тога било другачије, чудније, чаробније, и остављало је траг у свима нама. Захваљујемо свима, а посебно Хиландарцима.
Миловановић свој први сусрет са Хиландаром описује овако:
– Било је дирљиво. Кад смо ушли кроз порту, прошли кроз три мала дворишта, пред нама се појавила Саборна црква и ноге су ми се одсекле; знам да се ту много људи потресе. То је једна од најлепших ствари коју можете у животу да видите, то једино српско место које живи осамсто година без дана прекида, и та је енергија ту сублимисана и потпуно сачувана. Хиландар је најважнији камен темељац наше историје и цивилизације, вере, културе. Био сам потпуно потресен, нисам могао да престанем да плачем двадесет минута, али су и други тако реаговали.
Аутор изложбе каже да на Светој Гори ризнице постоје свуда:
– Ризнице су иза олтарске преграде, иза иконостаса, ту су мошти светитеља, велике реликвије, часни крст. У цркви се чува пет чудотворних икона. Манастир Хиландар је, иначе, једини на планети који има осам чудотворних икона. Затим су ту библиотека, архив, депо средњовековног текстила...
С обзиром да изложба подсећа и на обнову Хиландара, Миловановић примећује:
– Срби су људи кратког даха, свака наша кампања траје до подне, а обнова Хиландара ће трајати десетак година, ради се полако и прецизно, ту је много драгоцености о којима треба водити рачуна.
И за крај, одговарајући на питање чиме се поноси, Душан Миловановић наводи:
– Поносан сам на то што ће у каталогу и будућим књигама бити сачувано сећање на један број предмета који не постоје више ни у Хиландару, предмета од керамике, од стакла, од текстила које је просто време закачило. Поносан сам што ће стручњаци на основу тога моћи да долазе до озбиљних закључака. Кроз посао трагања по ризницама Хиландара стекао сам пријатеље и међу лаицима, и међу монасима који имају другачији поглед, ритам живљења и енергију.
-----------------------------------------------------------
Царске двери
О томе како су вредне ствари из манастира Хиландара стизале у Србију постоји мноштво прича и анегдота, а једна од њих се односи на Царске двери које се чувају у Народном музеју. Њих су Хиландарци поклонили неком проти који је био на ходочашћу, а тада није као данас постојало правило да све што је старије од 30 година не сме да се помери из манастира. Прота је затим те двери однео у неку сремску цркву. А онда су, после Другог светског рата, стручњаци случајно открили ове двери и закључили да им је место у Народном музеју.
Биљана Лијескић
објављено: у  Политици  03/11/2008

понедељак, 02. фебруар 2015.

30 godina od smrti Josipa Broza Tita





 
Отпремљено је 04.05.2010.
Povodom 30 godina od smrti Josipa Broza Tita gost vesti u 10 bio je istoricar Momčilo Pavlović.

Пронађен гроб Мигела де Сервантеса

ТРАГОВИ олова у посмртним остацима пронађеним у крипти манастира у
Мадриду, учврстили су претпоставку археолога да је коначно пронађен гроб
Мигела де Сервантеса. Пре десетак дана тим истраживача обзнанио је да
је откривен дрвени ковчег са инцијалима "М. С." и да се претпоставља да
је реч о гробу славног шпанског писца. Пронађено олово могло би да буде
од метака којим је 1571. Сервантес рањен у груди и руку, у бици код
Лепанта. После овог догађаја, аутор чувеног романа "Дон Кихот" више није
могао да покреће леву руку.

ЗАБАВА ИЛИ ДОСТОЈАНСТВО МАДА још није потврђена аутентичност
Сервантесовог гроба, у јавности се већ поставља питање: шта ће бити са
посмртним остацима ако се испостави да заиста припадају славном
књижевнику?
- Дон Мигел је за живота изразио жељу да буде сахрањен
баш у цркви Свете Тројице и његови остаци морају бити враћени - мишљење
је историчара Фернанда де Прада. Други сматрају да његови остаци треба
да буду изложени и доступни посетиоцима, али црквени великодостојници
одбијају да "манастир претворе у забаву за масе". Де Прадо каже да би
достојанствено решење била камена плоча са Сервантесовим именом, на
видљивом месту, док би ковчег био враћен у тмину крипте.



Присуство метала охрабрило је истраживаче, али пред њима је дуг пут,
јер су у ковчегу пронађени остаци више особа, међу којима има мушкараца,
жена, али и новорођенчади.
- У овом тренутку је немогуће дати било какав прецизан одговор. Форензичаре и археологе очекују месеци,
можда и године истраживања. Истовремено се ради анализа пронађених
костију, али и испитивање самог ковчега - саопштио је новинарима шеф
тима, форензичар Франсиско Ећеверија.
Са најавом великог открићаодмах су уследиле и прве недоумице. Иницијали "М. С.", пронађени урезани на дрвеном ковчегу, по мишљењу неколико угледних историчара, "могу више
да одмогну него да помогну" у утврђивању Сервантесовог идентитета.
- У време његове смрти, 1616, нису била дефинисана ортографска
правила. Свако је писао онако како је чуо речи. Сервантесово име се
најчешће писало као "Зербантес" - опомињу историчари.
- Без икакве сумње, Сервантес је сахрањен у манастиру Свете Тројице. Сва
документација то потврђује. Могуће је да су иницијали додати накнадно -
оцењује један од шпанских историчара.
Веза шпанског писца и поменутог манастира датира још од времена његовог рањавања, па
све до смрти. Наиме, после битке код Лепанта, Сервантеса су, заједно са
братом Родригом, по повртаку у Шпанију, гусари отели и одвели у
заробљеништво у Алжир. Писма препорука од двојице чувених аристократа,
које је писац имао са собом, уверила су гусаре да је реч о важној
личности, па су за њега тражили високу цену откупа. Нико није платио,
због чега је Сервантес остао заробљен још пет година, све док неколицина
свештеника из тада мале цркве Свете Тројице није сакупила новац за
откуп и вратила га у Шпанију. Славни писац никада није заборавио њихову милост. Када је неколико година касније чуо планове да мала црква треба да се прошири и претвори у манастир, понудио им је безусловну
помоћ. У знак захвалности, свештеници су му "резервисали" гробно место.
Истраживачи су деценијама уназад трагали за Сервантесовим гробом на овој локацији,
али то није био лак посао. У време његове смрти постојала је само омања
црква. Касније је саграђено ново, велико здање, у које су пренети
посмртни остаци људи сахрањених у малој капели. Проблем је што нико није
знао где су тачно похрањени. Ећеверијин тим пронашао је крипту,
смештену на око пет метара испод пода цркве Свете Тројице. Пре смрти у
68. години, писац је записао да му је "остало само шест зуба у вилици", а
будући да је због тешког артритиса његово тело било благо деформисано,
истраживачи верују да ће им овакви подаци "олакшати посао".

Ово, потенцијално велико откриће унеколико се поклапа са јубилејом - 400
година од изласка другог дела "Дон Кихота". И док се други баве научним
радом, читаоци из целог света имају добар изговор да се подсете на лик и
дело једног од највећих светских писаца и аутора првог модерног
европског романа. Мигел де Сервантес Сааведра је иза себе
оставио ванвременска дела и једног од најпознатијих књижевних јунака у
историји. Дон Кихотова борба са ветрењачама, као симбол узалудне борбе,
данас је део популарне културе и један од најчешће цитираних модела
понашања.
У години јубилеја другог тома "Дон Кихота" шпански
писац и његово дело биће слављени широм света. Најављене су бројне
културне манифестације, изложбе, конференције и позоришне премијере. А
све то служи само као увод у једну, још значајнију годишњицу која нас
очекује 2016. - обележавање четири века од смрти Сервантеса.
 

Таjна скривана вековима | Култура | Novosti.rs

Отпочело је објављивање текстова о ПРЕВРЕДНОВАЊУ

Популарни постови

Josip Broz TITO (Zvonko Bogdan)

Ovo je do danas videlo preko 8600 posetilaca!

Телеграми и писма Damianovitcha

Телеграми и писма Damianovitcha
Краљевића Ђорђа Карађорђевића